Za najveći deo građana Srbije kredite je jedini način da stignu do stana. Šok sa kojim se suočavaju svi koji moraju da zatraže takvu pozajmicu od banaka su ogromne kamatne stope. Naime, trenutno kamate na stambene kredite idu i do osam odsto ako su varijabilne, ali i do skoro 10 odsto, ako su fiksne.
“Hoću da podignem kredit i kupim stan, ali da li je moguće da u svakoh banci nude kamatu od najmanje sedam ili osam odsto?”
To je pitanje koje često mogu da čuju oni građani koji se kreću među ljudima koji još uvek nisu rešili stambeno pitanje.
Odgovor je jasan – moguće je. Euribor, koji utiče na visinu kamata kredita indeksiranih u evrima i dalje raste, što znači i da su ponude u bankama sve nepovoljnije.
Uslovi za podizanje stambenog kredita već su standardni – klijenti moraju da budu stalno zaposleni, najčešće godinu dana, ne sme da postoji istorija neredovnog izmirivanja obaveza prema banci, dug može da se otplaćuje 30 godina, a kamata će uglavnom biti varijabilna, jer je malo banaka koji nude fiksne.
Ono što nije standardno, već se menja više od godinu dana unazad, jeste visina kamate. U proseku, varijabilna kamatna stopa kreće se od 7,2 do skoro osam odsto.
Mada od 20 banaka koje posluju u Srbiji, samo četiri nude fiksnu kamatnu stopu, i dalje je moguće zadužiti se na ovaj način.
Međutim, fiksna kamatna stopa je u startu viša od varijabilne, pa ona trenutno iznosi od 7,55 do čak 9,92 odsto. Razlog za to je činjenica da višom kamatnom stopom banke žele da se osiguraju da, ukoliko dođe do rasta euribora, klijenti ne plaćaju kamatu koja je preniska, a zbog koje će banka biti na nuli ili čak na gubitku.
Treća varijanta je zapravo kombinacija varijabilne i fiskne kamate stope – kombinovana kamata. To znači da je tokom prvih nekoliko godina otplate kamata fiksna, a onda se menja u varijabilnu. Najčešće je u pitanju kratak deo otplate kredita, uglavnom tri ili pet godina. S obzirom na to da je maksimalni period otplat estambenog kredita 30 godina, jasno je da će korisnici otplaćivate rate sa fiksnom kamatom veoma kratko.
Kamate su u porastu već godinu i po dana. Glavni krivac za to je euribor, kamatna stopa koja je vezana za kredite u evrima. Kako raste on, usled povećavanja referentnih kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke, tako rastu i kamate na pozajmice u evrima, a to su u Srbiji mahom stambeni krediti.
Tromesečni euribor trenutno iznosi 3,808, a šestomesečni 3,951 odsto.
Iako se euribor, bio on tromesečni ili šestomesečni, menja gotovo svakodnevno, ove promene bankarski klijenti ne osećaju svakog trenutka kada euribor dostigne novu vrednost. Naime, u zavisnosti od ugovora sa bankom, rate kredita u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom usklađuju se na tri, odnosno šest meseci. Kako i sama imena govore, rate korisnika kredita koji su vezani za tromesečni euribor, usklađuju se na svaka tri meseca, dakle četiri puta tokom godine. Takođe, ukoliko je kredit vezan za šestomesečni euribor, rate se usklađuju dva puta godišnje, u razmaku od tačno šest meseci.
Od konstantnog povećanja rata bezbedni su samo oni dužnici koji su se zadužili sa fiksnom kamatnom stopom, ali kako je premalo banaka koje ovu opciju nude, tako i većina novih dužnika ima promenljive kamate.
Naravno, nije euribor jedini “krivac” za visoke kamate.
Naime, on čini jedan deo iznosa kamate.
Drugi deo je udeo banke, vrsta marže.