Optimistične prognoze o kretanju inflacije stižu sa svih strana – od ministra finansija Siniše Malog, predstavnika Narodne banke Srbije, pa i od samog predsednika Aleksandra Vučića. Međutim, čini se da svi oni zaboravljaju da spomenu jednu "sitnicu" koja zapravo najviše zanima građane – čak i kada inflacija oslabi i vrati se u ciljane okvire, cene svih onih proizvoda koji su drastično poskupeli, neće se smanjiti.
Inflacija u decembru 2022. godine, od kada postoje poslednji zvanični podaci, bila je 15,1 odsto, baš kao i u novembru.
Činjenica da inflacija stagnira bila je „okidač“ za, između ostalih, i Sinišu Malog, da u javnost iznese poprilično optimistične projekcije – pik inflacije je iza nas, sledi njeno usporavanje i izlazak iz krize.
Međutim, on ne spominje ono što potrošače u Srbiji zanima više od zvaničnih procenata – šta će biti sa cenama.
Kako je nedavno za portal Nova.rs izjavio bivši guverner NBS i profesor Ekonomskog fakulteta dr Dejan Šoškić, zaustavljanje rasta inflacije je očekivano.
„Očekujem da će se inflacija zaustaviti u svom daljem rastu u prva dva kvartala 2023. i da će do kraja godine postepeno početi da se snižava“, kaže Šoškić.
Iako zaustavljanje rasta inflacije znači I zaustavljanje rasta cena, profesor Šoškić ima i jednu lošu vest za potrošače.
„Treba imati u vidu da pad inflacije nije isto što i vraćanje cena na prethodni nivo. Pad inflacije je, zapravo, samo usporavanje rasta cena“, rekao je Šoškić za Nova.rs.
Ipak, on naglašava da inflatorni pritisci neće prestati tako lako i brzo, jer su zakasnelom reakcijom centralnih banaka kreirana inflatorna očekivanja koja nije lako isputniti i brzo dovesti inflaciju na pređašnji nivo.
Istog je mišljenja i glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, koji je, gostujući na televiziji N1 početkom godine ocenio da će poskupljenja u 2023. svakako malo usporiti.
„Ključni problem je što se cene neće vratiti unazad – neće ići u rikverc“, prokomentarisao je Ćulibrk.
Nisu, međutim, svi stručnjaci složni u tome da će inflacija da uspori tokom ove godine. Tako profesor Ekonomskog fakulteta ipak smatra da je stagniranje inflacije samo „zatišje pred buru“.
Takođe, pored inflacije koja će u jednom trenutku „buknuti“, Savić upozorava na još jedan opasan scenario.
„Sada imamo inflaciju koja se udružila sa ovim što se nama dešava i najbolja mera i najčešće korišćena mera u borbi protiv inflacije je podizanje referentnih kamatnih stopa, odnosno povećanje cene novca što bi trebalo da zaustavi tražnju, ali je probem te mere što to u stvari jako loše utiče na proizvodnju“, rekao je Savić.
Dakle, profesor Savić objašnjava da se uz borbu protiv inflacije dešava smanjivanje proizvodnje, otpuštanje radnika, smanjivanje plata. To znači da je ekonomiju sada zahvatila kombinovana inflacija i recesija, odnosno stagflacija, što je, prema njegovim rečima, najgore moguće stanje u koje neka ekonomija može da zapadne.
BONUS VIDEO Petrica Đaković: Poslodavci nemaju razumevanje za inflaciju
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare