"Od e-fiskalizacije korist imaju samo softverske kuće i velike korporacije"

Zakoni koji se donose nepromišljeno, u pogrešnom momentu i bez dovoljnog učešća onih na koje se ti zakoni odnose dovode do pogoršanja privrednog ambijenta u kojem domaći privrednici posluju, što ima negativan uticaj na ekonomiju Republike Srbije. Primera radi, nepromišljeno uvođenje testa samostalnosti paušalnim delatnostima je dovelo do gašenja preko 20,000 preduzetnika i oštetilo je budžet po osnovu subvencija za kvalifikovane novozaposlene radnike za milijarde dinara, navodi se u saopštenju udruženja "Zaštitinik preduzetnika i privrednika Srbije"."E-fiskalizacija i e-fakture u ovom pogrešnom momentu predstavljaju nepotrebno opterećenje već oslabljene privrede, a ne rasterećenje i ni na koji način neće doprineti suzbijanju crnog tržišta već će ga povećati. Ako o konkurentnosti odlučuje 7% velikih u odnosu na 93% preduzetnika, mikro i malih pravnih lica registrovanih u Republici Srbiji kojima je ovo dodatno opterećenje u vreme pandemije, treba se zapitati zašto se opterećuju oni koji u najvećoj meri pune budžet sve ove godine", navodi se u saopštenju.Udruženje upozorava da se na ovaj način nanosi šteta onima koji rade legalno, a korist imaju samo softverske kuće i velike korporacije kojima je važno da preuzmu tržište od malih privrednika. Mnoge odredbe u ovim zakonima su problematične i nedovoljno jasno definisane:- privrednici već imaju kase koje su povezane sa poreskom upravom- onaj ko radi na crno, nije registrovan i nema kasu i dalje će raditi na taj način- praviti dodatan trošak u godini krize je besmisleno, posebno kad su u pitanju ugrožene delatnosti- uvođenje kasa paušalnim delatnostima nema uticaja na visinu poreza koji se plaća i doprineće da mnogi od njih pređu da rade na crno- e-fiskalizacija može imati smisla tek kad se regulišu proizvodnja i uvoz robe na crno- e-fakture će doprineti da mnogi privrednici izađu iz sistema PDV-a što je negativno po budžet RS- kod e-fakture ne postoji jasan mehanizam zaštite poslovnih podataka od krađe i odgovornost posrednika je nedefinisanaUdruženje predlaže da se primena oba zakona zaustavi na dve godine odnosno do okončanja covid krize i da se u međuvremenu bolje definišu problematične odredbe tih zakona. Podseća da je i Računovodstvena komora Srbije u svojim inicijativama i stručnim analizama ka Ministarstvu finansija tražila zaustavljanje donošenja štetnih propisa jer Ministarstvo finansija nema adekvatnu analizu štetnosti primene pojedinih propisa koji su opteretili pravnu sigurnost i poslovni ambijent za rad privrednika, računovođa i ostalih poreskih obveznika. Iz istog razloga i štete koja se u kontinuitetu uzrokuje domaćoj privredi udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" je poslalo zahtev Skupštini Srbije da se izvrši nadzor nad radom Ministarstva finansija.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram