Pre osam godina, javni dug Srbije iznosio je 17,7 milijardi evra, a najsvežiji podaci za jul ove godine kažu da je država dužna 26,6 milijardi evra. To znači da je svaki stanovnik Srbije u međuvremenu na svoja leđa preuzeo dodatnih 1.383 evra javnog duga.
U Zakonu o budžetskom sistemu Srbije već deset godina stoji pomalo zaboravljena odredba – da, prema fiskalnim pravilima, udeo javnog duga u BDP neće biti veći od 45 odsto.
Naša tabela najbolje svedoči o tome koliko se to pravilo poštuje.
Fiskalna pravila postala su deo regulative 2010. godine, pošto je već bilo jasno da političari neće sami od sebe voditi računa o održivoj potrošnji. Naime, dve godine ranije desio se poznati „dvostruki udar“ na budžet, kada su, na zahtev Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), penzije povećane čak četiri puta u toku 12 meseci, što je, uz izbijanje nezapamćene globalne finansijske, a potom i ekonomske krize, pripremilo teren za ono što je usledilo – ekspozivan rast javnog duga Srbije.
Dug države se tako od 2008. do 2012. duplirao, i sa 8,7 milijardi evra doterao do 17,7 milijardi evra, a njegov udeo u BDP porastao je sa 26,8 na 52,9 odsto.
Pročitajte još:
Te 2012. godine država je dugovala 17,7 milijardi evra, dok je zvanična statistika prebrojala da je Srbija imala 7,219 miliona stanovnika. Kada se, dakle, dug preračuna „po glavi“, proizilazi da je svako od nas, od najmlađih do najstarijih bio zadužen sa 2.454 evra.
Već sledeće godine javni dug je porastao za gotovo 3 milijarde evra, na 20,141 milijardi evra, dok se broj stanovnika smanjio – što je dovelo do toga da u 2013. naš dužnički skor po glavi poraste za 300 evra, na ukupno 2.804 evra.
Sećate li se izraza „fiskalna konsolidacija“? Možda ćete se pre setiti „stezanja kaiša“, zamrzavanja rasta plata i penzija…sve to nije dalo rezultata, pa se krajem 2014. godine prešlo na takozvane „oštre mere štednje“, odnosno na smanjenje plata i penzija, koga su bili pošteđeni oni sa najnižim primanjima.
Rezultati u vidu smanjenja javnog duga se, međutim, još nisu videli „rekordne“ 2015. godine, kada on dostiže 24,8 milijardi evra ili 70 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije, a broj stanovnika pada na 7,11 miliona. Te godine javni dug po glavi stanovnika iznosi 3.488 evra.
Od 2015. godine, međutim, mere štednje daju rezultata, pa već 2016. javni dug pada na 67,8 odsto udela u BDP, sledeće godine na 57,9 odsto a 2018. na 53,7 odsto BDP.
Prošlu godinu završili smo sa javnim dugom veličine 23,94 milijarde evra i sa 6,96 miliona stanovnika. Dužnički skor po glavi građana Srbije iznosio je 3.438 evra, za 50 evra manje nego „rekordne“ 2015. godine.
Zaduživanje države se, međutim, nije smanjilo, samo su se promenili razlozi, pa umesto za isplatu plata i penzija, Srbija počinje da se zadužuje kako bi sprovela infrastrukturne projekte, i to u većini slučajeva na potpuno netransparentan način.
Što nas dovodi do izbijanja epidemije koronavirusa.
Samo u proteklih sedam meseci, Srbija se zadužila za 2,71 milijardu evra, što je javni dug „poguralo“ na 26,58 milijardi evra na kraju jula. Sa druge strane, kako statistika procenjuje da Srbija trenutno ima 6,93 miliona stanovnika, dolazimo do toga da, na ime javnog duga, svako od nas trenutno duguje 3.837 evra.
Razlika u odnosu na 2012. godinu i dodatni dužnički teret težak je tačno 1.383 evra.
A na to da dužnički skor po glavi neće padati ukazuju dva trenda – na jedan upozoravaju autori „Kvartalnog monitora“, koji očekuju da će javni dug ove godine dodatno porasti i (ponovo) premašiti udeo od 60 odsto u BDP.
Na drugi upozoravaju demografi, pošto se broj stanovnika Srbije, onih po čijim glavama računamo javni dug, uporno smanjuje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare