1
Projekat “Novi Sad na vodi” je jedan je od najvećih projekata u državi koji unazad godinu dana izaziva brojne kontraverze, a da pritom, zvanično, još uvek ni ne postoji. Da će nekadašnje Brodogradilište i jedina preostala “zelena” zona uz obalu Dunava dobiti neku drugu namenu, Novosađani su saznali u martu prošle godine, kada je gradonačelnik Miloš Vučević najavio da će taj “zaparloženi deo Novog Sada, dobiti potpuno drugačiji izgled”.
„Da danas taj prostor – kao što je radio London, kao što je radio Roterdam, kao što je radio Njujork i mnogi drugi gradovi, iskoristimo u jednom potpuno novom smislu, da dobijemo novi stambeno-poslovni kompleks“, najavio je tada Vučević, i otvorio temu o kojoj se u Novom Sadu najviše govori, a najmanje zna.
Vučevićeva najava je samo bila priprema terena za ono što se ubrzo otkrilo. Naime, parcelu na kojoj SNS planira da od “parloga” napravi betonski kompleks po uzoru na “Beograd na vodi”, planirajući čak i izmenu toka Dunava, prethodno je već diskretno kupio omiljeni naprednjački investiror “Galens doo”, koji je za vreme Vučevićevog prvog mandata postao ekskluzivni graditelj svega u Novom Sadu.
Ubrzo nakon Vučevićeve izjave i činjenice da je Galens vidovito kupio baš tu “zaparloženu” parcelu na bivšem Brodogradilištu, u javost su iscureli radni planovi iz Javnog preduzeća “Urbanizam” , iz kojih se videlo da je Grad već uveliko u tajnosti spremao ovaj megalomanski projekat.
Počelo bi se sa novim Planom detaljne regulacije, koji bi omogućio investitoru da pomeri zaštitni nasip i uđe 500 metara u korito Dunava, čime bi, u slučaju visokih voda, bila ugrožena pojedina gradska naselja.
I dok je Miloš Vučević uporno tvrdio da nikakvi planovi ne postoje i da su u pitanju izmišljotine opozicije, potpredsednik Narodne stranke Bora Novaković je prezentovao javnosti “nepostojeće planove” koje je, kako je naveo, dobio od uzbunjivača iz gradskih službi. Prema onome što je Novaković pokazao, postalo je jasno da je Grad mesecima u tajnosti već uveliko radio na pripremama projekta “Novog Sadu na vodi”, kako je kolokvijalno nazvan.
“Na prostoru šest hektara Brodogradilišta predviđena je gradnja solitera do 14 spratova, kao i reperni objekti do 20 spratova. Na tom području moguće je izgraditi 500 do 600 hiljada kvadrata. Pored toga, na prostoru od 10 hektara koji sada zauzima Mornarica, predviđena je izgradnja stambeno-poslovnih objekata do 10 spratova, a takav hotel soliter zauzeo bi i mesto na Kameničkoj adi. Ova lokacija, uz sam Dunav bi imala minimalnu cenu kvadrata od 2,5 do tri hiljade evra po kvadratu, što znači da je potencijalna zarada onih koji ovde budu gradili između milijardu i dvesta miliona evra i milijardu i po“, izjavio je tada Novaković, dokumentujući reči planovima koje je, kako tvrdi, dobio od uzbinjivača iz Gradske kuće.
I dok su gradske vlasti i dalje osporavala postojanje ikakvih planova, ali ujedno poručujući da se od ideje ne odustaje, početkom ove godine u javnost je, opet preko uzbinjivača, “iscurela” i prepiska između gradskog javnog preduzeća “Urbanizam” i pokrajinske institucije “Voda Vojvodina” na ovu temu, u kom se navodi da “ stambeno – poslovni i poslovni objekti na području Brodogradilišta podrazumevaju investiciju od 300 miliona evra”.
U urgenciji koju je tada „Urbanizam“ uputio „Vodama Vojvodine“, zahtevalo se od ovog preduzeća da izda vodne uslove potrebne za izradu Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine, kao preduslov za izgradnju “Novog Sada na vodi”. Međutim, kako je na vodnom zemljištu Dunava zabranjena izgradnja vikend, stambenih, privrednih i drugih objekata koji nisu u funkciji vodoprivrede, „Urbanizam“ nije naišao na pozitivan odgovor u „Vodama Vojvodine“.
U „Urbanizmu“ su naveli da su promene koje planiraju u nameni neznatne, odnosno da će se u zoni uticaja vodnog puta promeniti „samo“ pet kilometara u svrhu proširenja građevinskog zemljišta. Međutim, to “samo” ipak nije bio dovoljan argument za stručnjake iz “Voda Vojvodine”, koji su istakli da to predstavlja rizik za “ugrožavanje stabilnosti vodnih objekata, ometanja proticanja vode i leda, ugrožavanje zaštitnih objekata i ugrožavanje vodnog režima”.
Uvređen, Vučević je tada izjavio da se povodom najavljenog projekta „Novi Sad na vodi“ (za čiji plan je i dalje tvrdio da ne postoji) obratio Ministarstvu saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede, kako bi dobili i njihovo mišljenje, umesto da „sede skrštenih ruku“ dok „Vode Vojvodine“ odbijaju da izdaju vodne uslove.
Ovih dana najavljena je i smena dosadašnjeg direktora Voda Vojvodina, iako člana SNS, jer nije uspeo da izdejstvuje željenu saglanost. Umesto njega, na direktorskom mestu je viđen nekadašnji Vučevićev zamenik i takođe funkcioner SNS Srđan Kružević, koji će verovatno biti poslušniji, s obzirom na to da je po struci ekonomista i vlasnik farme koza, bez ikakvog obrazovanja niti iskustva u vodoprivredi.
Međutim, tu nije kraj preprekama za Vučevića, jer za projekat nije dobijena ni saglasnost stručnjaka Vodoprivrednog instituta „Jaroslav Černi“ u Beogradu, čiji stručnjaci takođe moraju da ga odobre. No, prema poslednjim izjavama gradonačelnika Vučevića od 7. novembra u Blicu “na ovom projektu rade timovi najboljih arhitekata, stručnjaka za vodoprivredu i zaštitu životne sredine“.
Čim JP „Urbanizam“ u saradnji sa Institutom „Jaroslav Černi“ završi svoj deo posla, plan će biti detaljno predstavljen javnosti”, rekao je gradonačelnik. On je i tada ponovio da ni plan “Novog Sada na vodi” niti izmene Plana detaljne regulacije, koji mu mora prethoditi, još uvek ne postoje, a da sve što je do sada izašlo u javnost predstavlja “obmanu javnosti” od stane Bore Novakovića.
“Taj plan još uvek nije završen, i tek predstoji javni uvid. Dakle, sve što pomenuti pokazuje mogao je jedino da nacrta on (Novaković), kao stručnjak za marksizam”, izjavio je Vučević za Blic. Međutim, svega deset dana ranije, gostujući na RTV, Vučević je za Novosađane tumačio taj isti nepostojeći plan, koji je stajao na ekranu u studiju, izbegavajući da ga nazove “Novim Sadom na vodi”.
“Naša ideja je da oživimo potez koji se nekada nazivao Veliki Liman, a koji je tokom industralizacije bio prekinut za javni život. Nemoguće je da razvijemo Novi Sad, a da to ostavimo sa propalim fabrikama i barakama i nelegalnim poslovima. Nemamo prava da našoj deci ostavimo ovakav grad i da ne iskoristimo potencijal reke Dunav”, rekao je za RTV gradonačelnik. Kao i u svim prethodnim pokušajima, Novosađani ni do danas nisu uspeli da saznaju od Vučevića šta vlast konkretno planira na ovom potezu, izuzev da će dobiti “bolje piste za pecanje i nove veslačke staze”, kako je poručio gradonačelnik na RTV.
U ovoj jednačini sa gomilom nepoznatih, samo je jedna stvar kristalno jasna: šta god se radilo i šta god se gradilo, radiće i gradiće “Galens doo”.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
