Nemačka kompanija Wacker Neuson je od Srbije dobila subvencije od 1,6 miliona evra za zapošljavanje 200 radnika. Država se isprsila, ali radnici od toga nemaju ama baš nikakvu korist, pošto primaju minimalac od 42.000 dinara. Ova fabrika u Srbiji posluje od 2007. a u junu ove godine svečano otvoren novi pogon u Kragujevcu - uz osmeh od uva do uva, vrpcu je svečano presekla premijerka Ana Brnabić, kamen temeljac prethodno je položio lično predsednik Aleksandar Vučić. Obmane i laži nisu dugo potrajale, pa jedno za drugim počinju da se nižu svedočenja radnika koji potvrđuju da primaju minimalac, uprkos tome što su pred kamerama i u prisustvu najviših državnih zvaničnika svi morali da budu prezadovoljni i da pričaju kako će im početna plata biti 70.000 dinara. Konačno se oglasila i uprava fabrike, ne poriču navode radnika o visini zarada, ali tvrde da ih niko nije nagovarao da javno pričaju o većim iznosima.
Mnogi su naivno poverovali da će za posao zavarivača, deficitarno zanimanje za koje se u inostranstvu zarađaje i po nekoliko hiljada evra, dobiti obećanu platu, a kasnije i povišice. Ipak, jedno za drugim nižu se priče zaposlenih koje to demantuju.
Klupko je počela da odmotava mlada zavarivačica Milena Negovanović (20) koja radi za minimalac, što je skoro 30.000 manje od očekivanog. Ona je za naš portal izjavila, da je na nedavnom otvaranju fabrike, kome je prisustvovala premijerka Ana Brnabić, jedna njena kolegenica bila primorana da “slaže da je početna plata zavarivača 70.000 dinara”.
Ove reči za naš portal potvrđuje još jedan radnik, koji i posle godinu i po dana u fabrici, radi „kao početnik“ za minimalac od 42.000 dinara.
“Platu od 70.000 mogu samo da sanjam. To je čista laž da toliko iznosi početna plata”, revoltirano za Nova.rs priča I.N. (ime i prezime poznato redakciji), koji se kao iskusan zavarivač sa sertifikatom, pre godinu i po dana zaposlio u fabrici “Vaker Nojson”.
On dodaje da do 70.000 “jedva mogu da dobace” zavarivači koji u toj fabrici rade od sedam do 10 godina, a da početnici “moraju da se zadovolje minimalcem”.
Iskreno dodaje da ne bi prihvatio posao, da je u startu znao da će raditi za minimalac.
“Kada sam potpisivao ugovor, rečeno mi je da je minimalac početna plata, ali da radnici imaju mogućnost napredovanja i da se visina plate menja na svakih šest meseci. Iako kao zavarivač imam veliko iskustvo, tretirali su me kao apsolutnog početnika, pa sam nekoliko nedelja morao da idem na obuku, odnosno u ‘školicu’, kako oni kažu. Ajde i to sam pregurao, a kada je prošlo prvih šest meseci, nije bilo povećanja. Onda su nam u decembru prošle godine uskladili platu sa novim minimalcem i to nam je bilo povećanje. Ispada da je naša satnica 2,5 evra, dok zavarivači u Nemačkoj zarađuju od 12 do 15 evra na sat”, priča I.N. radnik u kasnim tridesetim godinama, inače otac dvoje dece.
On kaže da sa platom od 42.000 dinara i toplim obrokom, na kraju meseca primi 49.000 dinara, od kojih ne može da školuje dvoje dece. Revoltiran je i što su predstavnicima vlasti, kako kaže “puna usta” o tome kako zavarivači u Srbiji odlično zarađuju i da je to deficitarno zanimanje u Srbiji.
“To su budalaštine i uvreda za sve nas. Nemojte da nam pričate da smo deficitarni, a da nas mizerno plaćate. Nije to samo situacija sa Vakerom. U Kragujevcu ima nekoliko fabrika teške industrije u kojima rade zavarivači i svuda je situacija ista. Ljudi idu iz fabrike u fabriku, nadajući se da je na drugom mestu bolje, ali nije. Bedno smo plaćeni i to je jedina istina. Od nas više zarađuju ljudi u prodavnicama. Naš posao je mnogo težak, uhvati te var, bole te oči, a posle osam sati zavarivanja, ja nisam u stanju da radim neki dodatni posao da bih prehranio porodicu”, nezadovoljan je on.
“Za veću platu treba da znaš i druge zanate”
Naš sagovornik navodi i da je za veću platu, zavarivačima potrebno da znaju da rade i druge poslove u obradi metala, a kako kaže, toga nije bilo u ugovoru koji je potpisao.
“Nas zavarivače dele po grupama, pa tako postoji varilac 1, 2, 3, i tako redom do 5. Najmanju platu ima varilac 1. Razlika u plati između dva stepena je 60 evra, a da bi jedan zavarivač napredovao mora da zna i druge poslove. To znači, da ja kao varilac, treba da budem i bravar heftač i brusač da bih mogao da napredujem. To su tri različita zanimanja za koja postoje posebni ugovori, ali je to uslov za zavarivače da bi mogli da napreduju. Znači, ja treba da radim tri različita posla da bih dobio veću platu, a toga nije bilo u ugovoru”, priča ovaj radnik.
Radnici nose hranu od kuće, a bonus postoji samo na papiru
Naš sagovornik priča da radnici na osnovnu platu dobijaju i topli obrok, koji po danu iznosi 300 dinara. Međutm, navodi da on, kao i većina njegovih kolega, ne kupuju hranu u kantini, već donose od kuće.
To je, kako objašnjava, jedan od načina, da na kraju meseca imaju koliko-toliko veću platu.
“Na platu od 42.000 dinara sa toplim obrokom koji je za mesec dana 7.000 uspemo nekako da se približimo plati od 50.000. Kada ne bismo donosili hranu od kuće, na kraju meseca bismo dobili minimalac. A, ko da preživi sa tim? I ovo je bedno što primamo”, ukazuje on.
Dalje navodi i da u fabrici postoji mogućnost dobijanja bonusa koji se kreće od 6.000 do 12.000 dinara, ali da je, kako objašnava, radnicima “maksimalno otežano” da dođu do dodatne zarade.
“Cela fabrika podeljena je u linije. Imamo nekoliko tih linija u kojima je po 50-60 ljudi. Bonus se dodeljuje samo onda kada svi u liniji dobro urade posao i niko ne napravi grešku. Bonusi se vrlo retko dobijaju, jer gotovo uvek neko pogreši. Recimo, džabe je da ja perfektno zavarim svoj deo, kad tamo neko na liniji, neko koga ja uopšte i ne poznajem, napravi grešku. To može da bude i radnik koji zavaruje potpuno drugačiji deo od mog, ali je dovoljna samo jedna greška, da cela linija ostane bez bonusa”,objašnjava on kako je postavljen sistem nagrađivanja.
Fabrika je poligon za “izvoz” mladih zavarivača
Nemačka fabrika Vaker Nojson u Kragujevcu postoji od 2007. godine. Do skoro je radila u iznajmljenim halama, a 1. juna ove godine, zvanično su otvoreni pogoni u koje je invastirala kompanija iz Nemačke.
Među prednostima koje u prvi plan ističu i predstavnici države i sama kompanija Vaker Nojson je ulaganje u dualno obrazovanje i osposobljavanje mladih zavarivača.
Međutim, naš sagovornik objašnjava, da je program dualnog obrazovanja “odličan poligon” za odlazak mladih radnika u inostranstvo.
“U fabrici rade deca od 18 do 20 godina. Oni su u toj ‘školici’ i uče zanat šest meseci. Za to vreme država ih plaća kroz program Moja prva plata. Čim završe, oni dobijaju posao u u fabrici, ali isto kao i mi rade za minimalac. Ta deca ostaju u fabrici još možda godinu, godinu i po dana da usavrše zanat i onda idu preko. Niko od njih ne želi da radi za bednu platu, već traže šansu da u inostranstvu kao zavarivači zarađuju po 3.000 evra. Kada bi nam plate bile po hiljadu evra kao što priča predsednik, možda bi i ostali ovde, ovako odlaze, a zavarivači i dalje ostaju deficitarno zanimanje”, zaključio je naš sagovornik.
Nemački investitor korisnik državnih subvencija
Fabrika Vaker Nojson je inače od države dobila subvencije za podsticaj zapošljavanja. Sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prilikom polaganja kamena temeljca za izgradnju fabričke hale u februaru 2022. izjavio da je “država dala subvenciju od 1,6 miliona evra za zapošljavanje 200 radnika“, te dodao da je ponosan na to, jer će 200 Šumadinaca dobiti posao.
Prema tvrdnjama naših sagovornika, uprkos velikim subvencijama, izgleda da se ispostavilo da zaposleni Šumadinci rade za minimalac.
Vaker: Samo zavarivači pripravnici imaju platu 43.000 dinara
Iz kompanije su za naš portal izjavili da nisu tačne tvrdnje da se u fabrici radi za minimalac, te da samo zavarivači pripravnici imaju početnu platu od 43.000 dinara i to, kako su naveli bez toplog obroka, prevoza i regresa. Naveli su i da od 800 zaposlenih trenutno imaju 47 zavarivača pripravnika sa tom platom.
„Zavarivači sa relevantniim iskustvom ne zapošljavaju se na poziciji pripravnika već na višim zavarivačkim pozicijama. Zavarivači bez iskustva svoj rad započinju u trening centru, gde osnovna obuka traje između dva i tri meseca, a nakon toga prelaze na proizvodne linije“, stoji u njihovom odgovoru, uz dodatak da se na svakih šest meseci procenjuje njihov napredak u sticanju zavarivačkih veština i ukoliko postoji napredak povećava im se zarada.
Iz Vaker Nojsona su demantovali tvrdnje naših sagovornika da je jedna radnica prilikom otvaranja fabrike bila primorana da „slaže da je početna plata 70.000 dinara“.
„Te tvrdnje apsolutno nisu tačne, jer pre svega zaposlena nije davala izjave o visini svoje zarade, već o tome da li je i koliko zadovoljna svojom zaradom. O konkretnim iznosima nije se ni komuniciralo“.
Kada je reč o bonusima, odgovorili su nam da radnici mogu da dobiju dodatni iznos od 100 evra ukoliko njihov rad doprinosi prodiktivnosti i kvalitetu proizvoda.
„Svi zavarivači-pripravnici koji su iż trening centra prešli na proizvodne linije imaju pravo na ovaj bonus iako u prvih par meseci na proizvodnoj liniji još ne mogu da postignu rezultate onih kolega koji imaju značajnije iskustvo“, naveli su iz ove fabrike.
BONUS VIDEO: Nina zavarivačica koja je iz Srbije otišla u Nemačku
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare