Sve banke u Srbiji objavile su svoje ponude o stopiranju otplate kredita tokom vanrednog stanja, odnosno na minimum 90 dana. Dužnici koji ipak žele da nastave otplatu imaju rok tokom ovih deset dana da, bez odlaska na šaltere, odbiju ponudu svoje banke inače će se ona automatski primenjivati od 31. marta.
Pauza u otplati važi za sve kredite i sve kreditne kartice, svih dužnika u Srbiji – građana, poljoprivrednika, preduzetnika i preduzeća, pa i lokalnih samouprava.
Ukoliko neko od tih zaduženja dužnik ipak želi da nastavi da otplaćuje, mora o tome da obavesti banku, i to bez odlaska na šaltere.
Uslovi za prihvatanje moratorijuma na otplatu kredita isti su u svakoj banci – ćutanje korisnika znači prihvatanje, i automatski se odobrava.
Razlikuju se jedino načini na koje klijenti, koji neće da prekidaju otplatu, mogu da obaveste svoju banku. Međutim, svima je zajedničko da nijedna banka ne zahteva fizički dolazak na šalter da bi se odbila ova ponuda o pauzi u otplati kredita.
Svaka banka je propisala načine za ova obaveštenja za svaku “vrstu” klijenata. To su uglavnom mejl adrese, ali i telefoni, različiti za građane i za biznis-korisnike.
Tako kllijenti Inteza banke odbijaju moratorijum popunjavanjem jedinstvenog obrasca na linku koji je navela banka. Ova banka klijentima u toku moratorijuma automatski produžava i dozvoljeni minus, i to za šest meseci u slučaju da dozvoljeno prekoračenje ističe u tom periodu.
Dužnici koji kredite i kartice imaju kod Komercijalne banke, sami treba da pošalju mejlove na određene, nove mejl adrese – jedna je za preduzeća, a druga za ostale klijente. Banka navodi da je ovo moguće uraditi i telefonom, ali uz preporuku da to čine u izuzetnim slučajevima, ukoliko im imejl nije dostupan.
Unikredit banka ima jedinstven mejl za odbijanje ponude, ali nudi i telefonski broj, uz upozorenje da se “pozivi snimaju radi transparentnosti i dokazivanja”.
Odbijanje moratorijuma u Direktnoj banci moguće je jedino mejlom ili putem posebnog linka, dok Rajfajzen kao opciju nudi i telefon…
Nakon prestanka moratorijuma, koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja za vreme trajanja pandemije, dužnik nastavlja da otplaćuje kredit, a period otplate faktički se produžava za tri meseca.
Ali, kao što je Nova.rs već objavila, iznos tih preostalih deset rata ipak neće biti isti kao do sada. Tačnije, biće uvećan za iznos kamate koju bi trebalo da platimo banci tokom ova tri meseca zastoja. Ukupna tromesečna kamata će se podeliti na sve preostale rate.
“U odnosu na redovnu, ugovorenu, kamatu koju banka obračunava za vreme trajanja zastoja, ona se pripisuje dugu i raspoređuje se ravnomerno na preostali rok dospeća”, objašnjavaju u NBS.
Rata, u slučaju dinarskog keš kredita od 500.000 dinara, sa rokom otplate od 84 meseca, uz kamatnu stopu od 9,82 odsto godinšnje, sada iznosi 8.320,9 dinara. Po isteku moratorijuma od tri meseca ona će porasti za iznos neplaćene kamate – za 310,95 dinara. Rok otplate se produžava za još tri meseca, a nova rata iznosi 8.631,85 dinara.
Kod stambenog kredita, vezanog za evro, u vrednosti od 50.000 evra, sa kamatnom stopom od tri odsto godišnje i rokom otplate od 240 meseci, rata trenutno iznosi 284,02 evra. Ona se, posle moratorijma, uvećava na 287,84 evra, odnosno za 3,82 evra na ime kamate. Rok otplate biće duži za tri meseca.
Dužnici, koji žele moratorijum na otplatu rata kredita, ali im se ona “skida” sa računa narednih dana, pre 31. marta, mogu od svoje banke da zatraže da im stopira i tu ratu.
Odluka NBS o moratorijumu na otplatu kredita predviđa da banka ne može od dužnika zahtevati naknadu bilo kojih troškova u vezi sa preduzimanjem mera i aktivnosti u skladu sa ovom odlukom.
“Banka tokom trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije ne obračunava zateznu kamatu na dospelo, a neizmireno potraživanje” ističu u Narodnoj banci Srbije.