8
Novi zakon koji olakšava imigraciju u Nemačku radi posla mogao bi stupiti na snagu – Državni dom saveznog parlamentta sada je odobrio odobrio uredbu koju je prošlog meseca usvojio Bundestag i to u prevodu znači i nova pravila za radnike sa Balkana.
Novo pravilo značajno će olakšati dolazak do posla i mnogim Srbima koji planiraju tek da se sele, jer je zemlja očigledno spremna da kod dosadašnjih uslova progleda kroz prste, a IT stručnjacima neće trebati ni diploma, prenosi Blic.
Nemačkoj nedostaju kvalifikovani radnici i 600.000 radnih mesta već sada je upražnjeno. Podaci pokazuju i da će u Nemačkoj do 2035. u biti sedam miliona manje ljudi na tržištu rada,a ukoliko se doseljavanje osetno ne pojača. I to je osnovni i razlog za donošenje ključnih promena u tamošnjoj regulativi.
Nova regulativa podrazumeva takozvane „karte šansi“. Ona svim kandidatima daje određene bonuse za useljenje u državu i olakšava boravak. Svi koji je budu posedovali, moći će da borave u Nemačkoj godinu dana i u tom periodu imaće pravo da traže posao. Novi zakon posebno je naklonjen IT stručnjacima, kojima diploma neće biti potrebna već samo način da dokažu svoje kvalifikacije i tako dođu do posla u Nemačkoj.
8
9
1
Do karte šansi lako će dolaziti oni koji su već u zemlji, a svako ko je tamo završio školovanje bilo kog stepena dobijaće je automatski.
Novi zakon o useljavanju stranih radnika u Nemačkoj traži samo tri uslova
Međutim, oni koji u Nemačku tek planiraju da se sele i da traže posao, moraće da ispune tri od četiri kriterijuma:
Obrazovanje (kvalifikacija) iz inostranstva,
Radno iskustvo od barem tri godine,
Znanje nemačkog ili raniji boravak u Nemačkoj,
Da je mlađi od 35 godina.
– Ko bude imao dovoljno bodova, moći će da dođe u Nemačku i potraži posao. Iz godine u godinu bismo, u skladu sa potrebama, određivali kontingent koliko ljudi može da dobije kartu šansi kako bi jedno određeno vreme tražili posao ili praksu. Tokom tog perioda će morati finansijski sami da se staraju o sebi – ocenili su tamošnji zvaničnici.
Prema tvrdnjama tamošnjih zvaničnika, „karta šansi“ bi trebalo da olakša i sam dolazak u Nemačku, pa čak i bez radnog mesta, kako bi se ono tek po dolasku u zemlju potražilo.
Takozvana „karta šansi“ veoma podseća na američku ili kanadsku zelenu kartu (Green Card). Karta šansi odnosi se isključivo na pozicije koje su deficitarne. Ona predstavlja jedino rešenje kako bi se konačno stalo u kraj nedostatku radne snage.
Radne dozvole za 25.000 Balkanaca godišnje
Još u doba migrantske izbegličke krize utvrđeno je da u ovoj evropskoj zemlji godišnje oko 25.000 ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana može dobiti radne dozvole, čak i kad su u pitanju nekvalifikovani radnici koji traže posao u Nemačkoj. Međutim, ovog leta se ispostavilo da ni to nije dovoljno.
Posle oporavka nakon ere lokdauna, zemlji je odjednom zafalilo mnogo radne snage, a posebno u ugostiteljstvu. Slično se desilo sa aerodromima i avio-kompanijama koji su otpuštali ljude tokom perioda lokdauna, što je izazvalo haos.
A
Novi zakon o useljavanju; Nemačka računa na radnu snagu sa Balkana
Ono što je sada neizvesno i Nemcima, jeste pitanje da li Zapadni balkan „presušio“ i koliko još ima ljudi spremnih da pakuju kofere. To su ove godine dobro osetili u hrvatskom turizmu gde konobari i sobarice, umesto iz Srbije i BiH, sve češće dolaze iz Nepala i Filipina.
Nemačkoj nedostaje 600.000 radnika
Ministar privrede Robert Habek je ponovio da u Nemačkoj ima nedostatak kvalifikovanih radnika i da 600.000 radnih mesta zvrji prazno „jednostavno jer nema ljudi“.
– Useljavanje stranih radnika je u interesu Nemačke, rekao je ministar rada Hubertus Hajl, opisavši novi zakon kao „istorijski“, jer „inače će nedostatak radnika u Nemačkoj trajno prikočiti privredni rast“ – objasnio je.
Zakon adresira i druga pitanja koja otežavaju zapošljavanje kvalifikovanih radnika, olakšavajući mladima da se obrazuju uz rad ili putuju za obuku.
Nemačke vlasti ne kriju da u nemačkoj industrije vlada „očajnička“ potraga za radnicima, i da će situacija u budućnosti biti samo još gora, s obzirom da generacija baby boomera polako odlazi u penziju, zato se sprema Drugi zakon koji će uskoro biti upućen u parlamentarnu proceduru, a koji će omogućiti strancima lakše dobijanje nemačkog državljanstva.
Prosečan srpski gastarbajter u Nemačkoj zarađuje između 1.500 i 4.000 evra, najčešće iznajmljuje stan, donekle zna nemački jezik, školuje decu, reč penzija mu je često u „ustima“ i ne bi se vratio u Srbiju sve dok može da radi i zarađuje.
Najčešće su to mladi ljudi do 45 godina, ali su danas u Nemačkoj i oni stariji koji čekaju penziju i to im je lični uslov i da se vrate u Srbiju.
Svoju egzistenciju temelje na radu i to najčešće u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama čišćenja, obezbeđenja… Za većinu ovih poslova ne treba im dobro znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno. S godinama mnogi od njih i nauče jezik, oni stariji teže, ali deci koja se školuju vremenom postaje kao maternji.
Po pravilu, važi da što su bolje kvalifikacije i što bolje govore nemački jezik, to im je jednostavnije da dođu do posla i dugoročno ostanu. Ipak, većina radnika iz Srbije u Nemačkoj radi one manje plaćene poslove, za koje se traži samo diploma srednje škole i površno znanje jezika.
Muškarci najčešće zarađuju na građevini i srodnim delatnostima, gde u proseku zarađuju i do 2.500 evra mesečno. Zidar zarađuje 3.214 evra, moler 2.975 evra, a kovač može zaraditi 3.053 evra mesečno. Umeće varioca se plaća oko 2.819 evra, a keramičara oko 3.000 evra. Vozač viljuškara, na primer, ima prosečnu platu 2.679 evra, a putar 3.463 evra. Sve su to prosečne plate po zvaničnoj statistici.
Veliki broj Srba je u Nemačkoj radi i u ugositeljstvu bilo kako kuvari ili posluga i tu su plate plate nešto manje i kreću se oko 1.800 evra u proseku.
Bonus video: Može li da propadne nemačka auto industrija