Državljanima Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije od 1. juna biće znatno olakšan boravak u Nemačkoj, pošto je ta zemlja odlučila da udvostruči broj radnih viza za građane ovih zemalja. Preciznije, oni će imati povlašćen položaj na tržištu rada u toj državi, koja "vapi" za radnicima različitog stepena obrazovanja - od onih sa fakultetskom diplomom do "fizikalaca". A plate, zaista, mogu biti ogromne.
Mnogi naši ljudi u Nemačkoj vide šansu za bolji život, a mnogi su je već tamo i pronašli. Takođe, sudeći prema oglasima na posao koji su aktuelni na internetu, i Nemačka tako vidi radnike sa Balkana, jer se u ovoj zemlji daju plate koje se mere hiljadama evra mesečno za deficitarna zanimanja koja su u Srbiji plaćena trostruko manje.
Sada će prema Uredbi o Zapadnom Balkanu, i srpskim radnicima biti znatno olakšan boravak u Nemačkoj, zbog čega se očekuje da će veliki broj njih (nas) pohrliti u ovu zemlju u potrazi za boljim poslom.
U nemačkim firmama tradicionalno se traže fizikalci i to građevinci, moleri, gipsari, električari, ali i pekari, kuvari, konobari, i, naravno, vozači za sve kategorije.
Medicinske sestre, tehničari i doktori su odavno „vredni zlata“, te su oni, kako kažu iz jedne srpske agencije za zapošljavanje u Nemačkoj za Nova.rs, verovatno najtraženiji profil s početnom platom od 7.000 evra.
„Tokom protekle decenije iz Srbije je otišao najmanje jedan grad veličine Novog Sada. Najviše naših ljudi otišlo je i boravišnu dozvolu zatražilo baš u Nemačkoj. Kada se uopšte razmišlja o poslu ‘preko’, ljude prvo zanima kolika je plata, a onda posle se pitaju kako naučiti nemački jezik, kako se dobija radna dozvola, državljanstvo, a naposletku i koliko koštaju stanovi, kirija i kakve su cene u marketima. Zbog toga su tu agencije koje su i nastale kao odgovor na potrebe tržišta za posredovanjem pri zapošljavanju“, navode iz ove agencije.
Na sajtu agencije može se videti niz oglasa u kojima se traže medicinske sestre i to pretežno u domovima za stare. Naravno, i lekari su poželjni.
„Medicinske sestre i tehničari mesečno mogu zaraditi u Nemačkoj od 2.000 do 4.000 evra, dok je lekarima plata oko 7.065 evra, što je nacionalni prosek. Negovateljima se nudi plata od 2.500-3.000 evra. Ako se osvrnemo na plate u Srbiji gde specijalisti imaju 1.072 evra, diplomirani doktori medicine 918 evra, a medicinski tehničari sa četvrtim stepenom stručne spreme 568 evra, to je, složićete se, velika razlika“.
Dosadašnja praksa je pokazala da su među najtraženijim zanimanjima i električari, kažu iz ove agencije koja se bavi zapošljavanjem Srba u zemljama nemačkog govornog područja.
„Radnicima koji imaju ovaj zanat u rukama se trenutno nudi plata od 2.000 do 3.000 evra, uz naglašenu mogućnost rasta. Njihov posao se odnosi na izvođenje radova u industrijskim ili stambenim objektima, a gotovo uvek im je obezbeđen smeštaj. Samim tim, firma obezbeđuje radnu i boravišnu dozvolu. Negde se navodi da satnica košta od 16-19 evra. Zatim se traže zavarivači kojima se nudi zarada i do 4.000 evra, dok im je prosečna plata 3.000 evra“, objašnjavaju oni.
Ako pogledamo oglase na sajtu ove agencije, videćemo da Nemci traže i tesare, zidare i armirače za rad, te da za ove poslove nude platu tri puta veću nego što ovi radnici imaju u Srbiji.
„Za ove poslove se nudi plata od 3.000 do 3.600 evra za puno radno vreme, negde i do 5.000 evra. U jednom oglasu je naglašeno da 14 evra po satu dobijaju pomoćni radnici, dok se majstorima plaća 16 evra. Početni sat građevinskim radnicima je 12-13 evra. E sad, kod nas su ova zanimanja deficitarna, pa i ono malo majstora što ima, odlazi u Nemačku jer su tamo bolje plaćeni“.
Majstori za rad sa „alu“ fasadama ili oni koji ugrađuju solarne panele sve su traženiji u nemačkim gradovima. Prvima mesečna zarada može biti već od 2.500 za početnike, a 6.000 evra dobijaju vodeći majstori. Monterima poslodavci plaćaju od oko 2.600 evra do 4.000 evra.
Što se tiče bagerista ili viljuškarista koji rade na utovaru i istovaru robe, oni imaju platu od 1.850-2.300 evra.
Kuvari, konobari i drugi ugostiteljski radnici iz Srbije koji su rešeni da odu „trbuhom za kruhom“ lako mogu naći posao u Nemačkoj.
Prema rečima našeg sagovornika iz agencije, početna plata konobarima je 1.450 evra, ali ona može rasti i preko 1.600 evra. S druge strane, kuvari mogu dobiti i trostruko više.
Inače, građanima Srbije koji žele turistički da odu u Nemačku, viza nije potrebna za boravak do 90 dana u periodu od šest meseci. Bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS – Koordinaciona uprava.
Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza osim ukoliko se tranzit obavlja preko aerodroma koji poseduju međunarodni tranzitni prostor koji se neće napuštati (Frankfurt, Minhen, Hamburg).
Za boravak duži od 90 dana ili za obavljanje određene delatnosti potrebno je od nadležnih nemačkih organa zatražiti i dobiti nemačku nacionalnu vizu kategorije „D“.
Propisi kojima se reguliše putovanje i boravak u Nemačkoj, sadržani su u Zakonu o boravku, pri čemu su moguće sledeće osnove za boravak: školovanje, zaposlenje, spajanje porodice, posebno definisano pravo na ponovni dolazak.
Državljani Srbije koji su u Nemačku došli na rad ili studiranje moraju odmah prijaviti mesto i adresu boravka u nadležnoj službi (Einwohnermeldeamt) i pokazati svoju vizu nemačkoj Službi za strance (Ausländermat), gde će biti izmenjena u boravišnu dozvolu u svrhu rada tj. školovanja.
Za određene svrhe boravka je već prilikom podnošenja zahteva za izdavanje vize potrebno dokazati nivo znanja nemačkog jezika:
Prilikom podnošenja zahteva za vizu, poznavanje jezika se dokazuje predočavanjem sertifikata izdatog od strane ovlašćene institucije koja poseduje dozvolu na osnovu standarda ALTE-a za izdavanje sertifikata o položenom ispitu.
BONUS VIDEO: Kreće potraga za senzonskim radnicima: Da li su naši sezonski poslovi primamljivi ljudima iz regiona?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare