Advokati protestuju, udruženja građana se bune, MMF poziva da se pod hitno reši problem sve većeg broja tužbi građana protiv banaka zbog naplate naknada za obradu kredita, država predlaže – pa povlači novi nacrt zakona i predloge za tumačenja starih, a za to vreme neke banke – i dalje zaračunavaju provizije na zajmove, piše N1.
Pola-pola. Ovako bi se, najkraće, moglo opisati stanje u ponudi banaka kada je reč o naplati provizija za „puštanje kredita u opticaj“ ili „administriranje kreditne partije“, ili za „trošak održavanja kredita“, ili za „naknadu za obradu kredita“, ili „godišnju naknadu za administriranje kredita“, što su sve različiti nazivi za isti trošak – procenat koji banka naplaćuje klijentima od iznosa odobrenog zajma.
Na tržištu Srbije posluju 24 banke. Od toga dve – Srpska banka koja posluje samo sa namenskom industrijom i Kineska koja posluje sa privredom, u ponudi nemaju klasične gotovinske i stambene kredite za građane. Još jedna banka – Mirabank, nema na svom internet sajtu podatke o uslovima kreditiranja.
Da bismo lakše poredili uslove kreditiranja različitih banaka za primer smo uzeli gotovinske dinarske kredite za refinansiranje za građane i stambene kredite, takođe za građane, piše N1.
Podaci sa sajtova banaka, na dan 5. jul, pokazuju da provizije na keš zajmove trenutno ne naplaćuje 12 banaka, dok za stambene kredite ove troškove ne zaračunava svega sedam banaka. To nisu nužno iste banke, pošto ima slučajeva da neke ne zaračunavaju provizije na gotovinske, ali ih naplaćuju za stambene kredite. I obrnuto.
Takođe, osim Srpske i Kineske banke, kao i i Mirabanka, stambene zajmove u ponudi nemaju ni Adiko, Alta banka, Direktna, Mobi banka, ni Oportuniti banka.
U tabeli je dat pregled banaka koje naplaćuju, kao i onih koje ne naplaćuju provizije na gotovinske i stambene kredite za stanovništvo.
Kada je reč o iznosima, ove provizije uglavnom su formirane u vidu procenta od iznosa odobrenog kredita.
Tako se kod keš refinansirajućih zajmova ove provizije kreću od 0,95 odsto, koliko zaračunava OTP banka i Halkbanka, do 2,5 odsto od kredita koliko naplaćuje Rajfajzen banka. Kod Poštanske štedionice provizija na gotovinski kredit kreće se od nula do 2,5 odsto u zavisnosti od konkretnih uslova refinansiranja.
Kod stambenih kredita, pak, ove naknade se kreću od 0,3 odsto, koliko je minimalna provizija u Halkbanci, pa do jedan odsto koliko zaračunavaju Prokredit, Rajfajzen, Inteza… Poštanska štedionica naplaćuje korisnicima stambenih kredita 50 evra godišnje naknade za administriranje kredita.
Zanimljivo je da Adiko banka, na primer, za gotovinske zajmove na naplaćuje troškove obrade kredita i to izričito navodi kao prednost refinansirajućeg kredita na osam godina. Međutim, ova banka u mesečnim troškovima svojim kreditnim dužnicima navodi, uz 200 dinara troška za održavanje tekućeg računa za one koji ne primaju platu preko računa u Adiko banci (što je redovna stavka u gotovo svim bankama) još 100 dinara na ime „mesečne naknade za vođenje kreditne partije“. Tako da ovde nema procentualne naknade od iznosa kredita, ali ima dodatnog mesečnog troška.
Kako će, na kraju, biti rešen problem sve većeg broja tužbi koje građani podnose sudovima protiv banaka baš zbog naplate naknada ostaje da se vidi. Za sada nijedna strana ne odustaje – dužnici tuže, bankari odbijaju da vrate čak i minimalne troškove naknada jer bi tako – kako navode u samim bankama – priznale da su radile nešto nezakonito. A tvrde da nisu.
Juče su i gosti u studiju N1 vodili žučnu polemiku ko je u pravu.
Podsetimo, osnov za polemiku bilo je različito tumačenje pravnog stava koji je Vrhovni kasacioni sud doneo još 2018. godine. Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, tvrdi da banke imaju pravo na naplatu naknada za obradu kredita, dok Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva tvrdi suprotno i ističe da banke klijentima mogu da zaračunaju ovu proviziju samo ako tačno navedu – na koje konkretne troškove se odnosi.
S obzirom da je propao, bar za sada, pokušaj da se kroz promene Zakona o parničnom postupku reši problem sve većeg broja tužbi građana protiv banaka, a da su skupštini podneti predlozi za takozvano autentično tumačenje tri zakona (od kojih je najstariji u primeni gotovo pet decenija) brže bolje povučeni, za sada je sprečena mogućnost da banke potražuju nazad novac od klijenata koji su ih već „dobili na sudu“.
Pobunila se javnost, ali i advokati, koji su u ponedeljak, 5. jula obustavili rad.
Šta je sledeće – ostaje da se vidi.
Za početak, valjalo bi tačno izbrojati broj podnetih tužbi, s obzirom da se licitira brojevima od 100.000 do 200.000 tužbi, vrednih oko 100 miliona evra.
Pratite nas i na društvenim
mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar