Najkraći odgovor na pitanje – kako se izboriti sa lošim podstanarima je: „Teško“.To potvrđuje i Dragan Cvijetićanin, predsednik Udruženja stanodavaca Srbije, koji za portal N1 kaže da su stanodavci na neplaćanje stanarine i uništavanje imovine već navikli. Problem je upravo situacija koja se desila i Jeleni Čezi, a o kojoj je N1 već izveštavao. Njena porodica, naime, već dve godine bezuspešno pokušava da iseli podstanare kojima je izdala kuću u Zemunu. Obraćala se policiji i slučaj je pred sudom. Za to vreme, kako navodi, gomilaju se neplaćeni računi, ništa se ne rešava, a ona – štrajkuje ispred svoje kuće.„Povodom situacija u kojima stanodavci tuže zakupce jer neće da napuste stan naše udruženje veoma malo može da učini. Ukazujemo da je neophodna promena zakonskih osnova, jer je vlasnik nekretnine često u lošijem poloaju nego zakupac stana“, navodi Cvijetićanin.Nekada je, dodaje, Zakon o lokalnoj samoupravi predviđao da opštine imaju posebno odeljenje koje se bavi iseljenjem nezakonito useljenih stanara ili onima kojima je istekao pravni osnov da žive u nečijoj nekretnini. Sada, kaže, to ne postoji – od opštine do opštine nema organa koji se bavi iseljenjem.„Nemamo kome da se obratimo u tim situacijama. Lokalna samouprava iseljava bespravno useljene građane ili one kojima je istekao status zakupca jedino ako je vlasništvo te nekretnine opština ili država. Kada je reč o privatnom stanu – ljudi su prepušteni sami sebi“, navodi sagovornik portala N1.Stanodavci su, kaže, oguglali na neplaćanje stanarine i ruiniranje stvari iz stana. To im je, dodaje – svakodnevica.„Ali, jako veliki problem je što stanodavci nemaju pristup svojoj nekretnini. To je veliki i još nerešen problem“, dodaje Cvijetićanin.Na to je, dodaje on, ovo udruženje više puta ukazivalo i sve je, kaže – ostalo na praznoj priči.„Srbija je jedna od retkih zemalja koja nema zakon o zaštiti privatne imovine – tu ne mislim samo na stanodavce. I merodavniji od nas su ukazivali da ovaj problem i ništa se nije promenilo“, kaže sagovornik portala N1.

Šta sadrži ugovor o zakupu

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, u članu 70, propisuje šta mora da sadrži ugovor o zakupu – podatke o stanu, način plaćanja zakupnine i drugo.

„On mora da bude u pisanom obliku, a zakon jasno određuje da je obavezan rok za iseljenje – 90 dana“, kaže Cvijetićanin.Taj ugovor, kaže, često ide na štetu stanodavaca.„Vi kad sklopite ugovor podstanaru dajete pravni osnov da bude u tom stanu. Problem je kada mu date otkaz ili pokušate da mu date otkaz jer nije ispunjavao svoje ugovorne obaveze. On se tada, što je nonsens, poziva upravo na taj ugovor koji sam krši neplaćajući račune ili ruinirajući prostor na primer. Onda mi imamo problem da dokažemo da je on bespravno useljeno lice u tom stanu. Najveći problem je dokazati da mu je otkaz zakupa uručen i dokazati od kada počinje da teče otkazni rok“, navodi Cvijetićanin.Stanodavci takve podstanare zovu telefonom, dolaze im na vrata – ali oni neće da se odazovu, niti da vrata otvore. Izbegavaju svaki susret sa stanodavcem.„Neću da izađem iz stana, tuži me, kažu nam“, navodi Cvijetićanin.Navodi nam primer stanodavaca koji su svojim zakupcima obaveštenje o otkazu slali poštom sa povratnicom, kako bi imali dokaz da ga je zakupac dobio.„Ne zna se kako da se zakupcu uruči otkaz da bi bio zakonski validan“, ističe naš sagovornik.Šta stanodavac može da preduzme u zaštiti svoje imovine, pročitajte na portalu N1.BONUS VIDEO Kirije rastu, zakupe im otkazuju: Imaju li podstanari pravo na zaštitu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kirijerastuzakupeimotkazujuimajulipodstanaripravonazatitu-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4793230"]