NBS opet povećala kamatnu stopu: Dobre vesti za korisnike kredita su bile kratkog veka

Kratkog veka bila je vest koja je prošlog meseca obradovala korisnike kredita, kada po prvi put od aprila prošle godine, referentna kamatna stopa nije povećana, već je ostala na nivou od šest odsto, odlučio je izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS). Pre ove sednice u NBS, ključna kamatna stopa bila je povećavana 13 puta zaredom.Inače, rast referentne kamatne stope direktno utiče na visinu rata onih dužnika koji su podigli kredit u dinarima sa varijabilnom kamatnom stopom.

Odluka NBS

Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova, kako inflaciona očekivanja ne bi rasla i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Inflatorni pritisci na globalnom nivou i dalje izazivaju zabrinutost, iako su svetske cene energenata, pre svega električne energije i gasa, ali i drugih primarnih proizvoda, smanjene, a pokazatelji koji ukazuju na zastoje u globalnim lancima snabdevanja i kontejnerske transportne troškove gotovo u potpunosti vraćeni na nivoe pre pandemije. Izvršni odbor je naveo da se inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, ali da su nivoi na kojima se nalazi i dalje relativno visoki. Pritom, bazna inflacija sporije opada od ukupne u mnogim zemljama, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalji rast zarada, što ukazuje na to da borba centralnih banaka sa inflacijom još uvek nije završena. O tome govori i činjenica da su vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, ponovo u maju povećale svoje referentne kamatne stope. To bi trebalo da doprinese očekivanom daljem slabljenju globalnih inflatornih pritisaka. Izvršni odbor ističe neophodnost vođenja oprezne monetarne politike, pre svega zbog neizvesnosti u pogledu dužine trajanja sukoba u Ukrajini i raspoloživosti i cena energenata u narednom periodu. Takođe, neizvesnost je i dalje prisutna u pogledu daljeg kretanja bazne inflacije u mnogim zemljama, a važan faktor biće i buduće odluke monetarnih politika vodećih centralnih banaka, s obzirom na njihov uticaj na uslove na međunarodnom finansijskom tržištu i na tokove kapitala prema zemljama u usponu.U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, inflacija je dostigla vrhunac u martu i usporila u aprilu na 15,1% međugodišnje, najviše pod uticajem usporavanja rasta cena hrane, koje su u prethodnom periodu i najviše doprinosile inflaciji. Slično je i u slučaju bazne inflacije (merene promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), koja je u aprilu usporila na 11,1%. Prema aktuelnoj projekciji, Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine. Ulazak inflacije u granice cilja od 3 ± 1,5% očekuje se sredinom naredne godine.

Takvom kretanju inflacije, prema oceni Izvršnog odbora, doprineće pre svega efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, dolazak nove poljoprivredne sezone, kao i stabilizacija i očekivani pad inflacionih očekivanja.Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju 2023. godine iznosio je 0,7%, što je bila i preliminarna procena Republičkog zavoda za statistiku. Vođena rastom sektora energetike i rudarstva, industrijska proizvodnja je u periodu januar–april 2023. godine ostvarila međugodišnji rast od 1,9%. Spoljnotrgovinska razmena nastavila je da beleži povoljna kretanja i u aprilu – robni izvoz izražen u evrima u aprilu porastao je za 5,6% međugodišnje, dok je robni uvoz izražen u evrima smanjen za 14,8% međugodišnje. U okviru robnog izvoza, beleži se dalji rast izvoza prerađivačke industrije i električne energije, dok je, s druge strane, smanjenje robnog uvoza rezultat pre svega nižeg uvoza energenata i intermedijarnih proizvoda. U nastavku godine, Narodna banka Srbije očekuje ubrzanje ekonomske aktivnosti, čemu treba da doprinese i oporavak eksterne tražnje iz zone evra. Oporavak svetske ekonomije od druge polovine ove godine, kao i planirana realizacija investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, trebalo bi da vodi ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda sa raspona 2,0–3,0% u ovoj godini na raspon 3,0–4,0% od 2024. godine, a zatim i povratku na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4% godišnje.Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira trendove na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i očuvanju povoljnog investicionog ambijenta.Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. jula 2023. godine.