Narodna banka: Pad BDP-a ove godine 1,5 odsto

Inflatorni pritisci u Srbiji ostali su niski, čemu je doprinela puna snabdevenost tržišta robom, čak i u uslovima nagle i snažne promene u strukturi tražnje izazvane pandemijom koronavirusa, saopštila je danas Narodna banka Srbije."Inflacija se od početka godine kretala u skladu s našim očekivanjima i u aprilu je iznosila 0,6 odsto medjugodišnje. Niske inflatorne pritiske potvrđuju i bazna inflacija od 1,4 odsto i usidrena inflaciona očekivanja", navodi se u izveštaju NBS o inflaciji za maj.Prema proceni centralne banke, da nije donet set ekonomskih mera, pad ekonomske aktivnosti u ovoj godini u Srbiji bio bi znatno veći, a rast u 2021. skromniji."Pravovremenost i obim ukupnog paketa mera monetarne i fiskalne politike omogućava da šteta po proizvodne kapacitete i radna mesta ove godine bude minimalna, a da sledeće godine Srbija zabeleži snažan privredni rast, koji će značiti ne samo puni oporavak već i nadoknađivanje dela propuštene ekonomske aktivnosti u ovoj godini", istakla je NBS.Guverner NBS Jorgovanka Tabaković je ukazala da, u skladu s očekivanjima NBS, i Medjunarodni monetarni fond procenjuje da će Srbija biti jedna od retkih zemalja koja će 2021. nadmašiti nivo privredne aktivnosti od pre krize.Kako je podsetila NBS, ekonomska aktivnost u Srbiji je u prvom tromesečju 2020. godine nastavila dinamičan rast iz prethodnih godina – rast bruto domaćeg proizvoda u prva tri meseca iznosio je oko pet odsto na međugodišnjem nivou i bio je vođen daljim rastom aktivnosti u industriji i građevinarstvu, kao i u uslužnom sektoru."Da nije došlo do pandemije, vrlo je izvesno da bi Srbija u ovoj godini premašila stopu rasta od oko četiri odsto, koliko smo očekivali u februaru. U prilog tome najbolje govori činjenica da su ekonomska kretanja u prva dva meseca ove godine nastavila odličan trend iz prethodne godine i da je rast mnogih pokazatelja u januaru i februaru ponovo premašio očekivanja", istakla je Tabaković.NBS smatra da će Srbija, kao i većina drugih evropskih zemalja, najveći udar krize osetiti u drugom tromesečju, i to prvenstveno u aprilu, a da će, s postepenim popuštanjem mera preduzetih za zdravstvenu zaštitu ljudi, u narednim mesecima uslediti oporavak, potpomognut donetim merama Vlade Srbije i NBS."Ocenjujemo da će brzinu oporavka privredne aktivnosti u velikoj meri odrediti ojačana makroekonomska pozicija Srbije i odlučnost kojom smo reagovali na ovaj šok", kazala Tabaković. Ona je dodala da je zahvaljujući rezultatima višegodišnje odgovorne ekonomske politike povećana otpornost i očuvani povoljni srednjoročni izgledi privrednog rasta, što je omogućilo da budu preduzmete sveobuhvatne mere u cilju neutralisanja negativnih efekata pandemije.Prognoze NBS su da će međugodišnja inflacija u Srbiji ostati niska i stabilna do kraja perioda projekcije – sredinom ove godine vratiće se u granice cilja, čemu će doprineti iščezavanje baznog efekta kod cena povrća, a zatim će se do kraja godine kretati oko donje granice cilja."Sa oporavkom tražnje i jačanjem ekonomske aktivnosti, očekujemo da će se inflacija tokom naredne godine postepeno približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto, ali da će ostati ispod te vrednosti do kraja perioda projekcije. U odnosu na februarsku projekciju, aktuelna projekcija inflacije je na nižem nivou, pre svega zbog oštrog pada svetske cene nafte i pada agregatne tražnje", navodi se u izveštaju.Trenutne projekcije centralne banke su da će BDP Srbije u 2020. biti realno niži za oko 1,5 odsto, a u 2021. godini viši za oko šest odsto."Pozitivan doprinos kretanju BDP-a ove godine poteći će od neto izvoza usled očekivanog većeg pada uvoza od izvoza, što će rezultirati i smanjenjem deficita tekućeg računa na oko pet odsto BDP, dok će domaća tražnja imati negativan doprinos. Nakon više nego potpunog oporavka od krize u narednoj godini, vođenog oporavkom investicija i potrošnje domaćinstava, očekujemo povratak na stabilnu i održivu putanju rasta BDP od oko četiri odsto", navela je NBS.Centralna banka, po rečima guvernera, nastavlja da prati kretanja u svetu i sagledava njihove efekte na Srbiju i, u skladu s tim, donosi pravovremene i adekvatne mere kako bi se dalje olakšali uslovi u kojima posluje privreda i žive građani.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram