7
Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je izveštaj o tržištu nepokretnosti za treći kvartal 2020. godine.
RGZ ističe da je tržište nepokretnosti u Srbiji u potpunosti transparentno jer se svi podaci o prometu nepokretnosti javno objavljuju u Registru cena nepokretnosti (RCN) koji je dostupan na internet stranici RGZ-a i na digitalnoj platformi GeoSrbija, piše N1.
„Tokom trećeg kvartala 2020. godine javni beležnici i osnovni sudovi su Republičkom geodetskom zavodu dostavili 43.535 ugovora. Broj registrovanih ugovora o prometu nepokretnosti za treći kvartal 2020. bio je 29.130, a za treći kvartal 2019. iznosi 28.478, dakle primetan je rast u prometu nepokretnosti u onosu na isti period prošle godine“, saopštio je RGZ.
Najviše cene u trećem kvartalu 2020.
Najskuplji kvadrat u Srbiji i u trećem kvartalu 2020. godine je na ekskluzivnoj lokaciji Beograd na vodi i koštao je 9.019 evra po metru kvadratnom, a za isti stan je izdvojeno i najviše novca 883.888 evra. Prvih sedam najskupljih stanova, po jediničnoj ceni, prodato je u Beogradu na vodi, navodi RGZ
Kada je reč o starogradnji, najviša cena po kvadratu plaćena je 4.301 evra za stan na Vračaru, a najviše novca u iznosu od 1.461.000 evra izdvojeno je za stan na Starom gradu.
Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na Kopaoniku, dok je najviša ugovorna cena poslovnog prostora ostvarena na Vračaru, dodaje RGZ.
Kod zemljišta namenjenog za industrijsku gradnju na prvom mestu su Šimanovci u opštini Pećinci i Novi Sad.
Kod prometa kuća najviša ugovorna cena ostvarena je na teritoriji opštine Savski venac.
Najviša cena kvadratnog metra poljoprivrednog zeljišta postignuta u Novom Sadu, a najviša ugovorna cena u Kuli.
Plaćanje kešom u 9 od 10 prodaja
U trećem kvartalu 2020. godine nepokretnosti su u 87 odsto prometa plaćene gotovinom, a u 13 odsto iz kreditnih sredstava, navodi RGZ.
Posmatrano po vrstama nepokretnosti, gotovinom se najviše plaćalo zemljište – u 99 odsto prometa zemljišta.
Iz kreditnih sredstava najviše se finansirala kupovina stanova 28 odsto, dok je za govotinu prodato 72 odsto prometovanih stanova.
Na osnovu registrovanih ugovora u RCN-u, ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu 2020. godine iznosio je više od milijardu evra. Najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima odnosio se na promet stanova – 57 odsto.
Stanovi
Od svih vrsta nepokretnosti, u Srbiji, se najčešće trguje stanovima, pa ipak da je udeo u trećem kvartalu 2020. iznosio 28 odsto i smanjen je za 4 odsto u odnosu na isti kvartal 2019. godine.
Stambene nepokretnosti
Udeo stambenih nepokretnosti u ukupnom prometu takođe je u porastu, navodi RGZ. U odnosu na treći kvartal 2019. godine, udeo prometa stambenih nepokretnosti u ukupnom prometu veći je za 1 odsto i uvećan je u svim gradovima – u Beogradu za 21 odsto, Nišu za 22 odsto, Kragujevcu za 20 odsto i Novom Sadu za 40 odsto.
Vikendice
U odnosu na treći kvartal 2019. godine zabeleženo je povećanje broja vikendica u prometu. Broj prodatih vikendica na teritoriji Republike Srbije u trećem kvartalu 2020. u odnosu na isti period prošle godine je dupliran – sa 225 na 454 prometa, navodi RGZ.
Interesantno je da je skok u povećanju prometa vikendica zabeležen tokom drugog kvartala 2020. godine i ovaj trend je nastavljen i u trećem kvartalu. Iako je očekivano da broj prodatih vikendica bude veći u turističkim mestima – banjama i planinama, zapažen je porast broja prometovanih vikendica u blizini mesta stanovanja.
Najveći skok u broju prodatih vikendica u odnosu na treći kvartal 2019. godine zabeležen je u Novom Sadu – sa 8 na 35 vikendica, odnosno 4,5 puta.
Poljoprivredno zemljište
U trećem kvartalu 2020. udeo poljoprivrednog zemljišta u ukupnom prometu nepokretnosti bio je 15 odsto.
Građevinsko zemljište
U trećem kvartalu 2020. zabeleženo je povećanje prometa građevinskog zemljišta u odnosu na isti period prethodne godine za skoro 2.000 prometa, odnosno povećanje udela prometa građevinskog zemljišta u ukupnom prometu za 1 odsto, navodi RGZ.
Promet građevinskog zemljišta u odnosu na treći kvartal 2019. uvećan je u svim gradovima i to u: Beogradu za 60 odsto, Nišu 28 odsto, Kragujevcu 51 odsto i Novom Sadu za 75 odsto.
„Razloge za to treba tražiti u sprovođenju mera javne politike koje su uticale na izmenu zakonske regulative u oblasti planiranja i građenja, transparentnost postupaka pred državnim i drugim organima, uvođenje elektronskih procedura, ubrzanje procedure izdavanja građevinskih dozvola i na druge parametre zahvaljujući kojim je poboljšana i pozicija naše zemlje na međunarodnoj listi Svetske banke kojom se meri lakoća poslovanja (Doing Business)“, saopštio je RGZ.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
