Sezonski poslovi u oblasti ugostiteljstva traženi su svakog leta na poznatim turističkim destinacijama u Srbiji, ali i u regionu, a plate su i više nego primamljive - konobari zarađuju i više od 700 evra, dok sobari i sobarice u Hrvatskoj mogu da zarade i 1.200 evra.
Kako za Nova.rs objašnjava Igor Avramović sa sajta „Klik do posla„, sada je vrhunac ponude kada su u pitanju sezonski poslovi, koji predstavljaju dobru priliku za zaradu dodatnog novca – i to više nego zadovoljavajuću.
Avramović objašnjava da sezonski poslovi uglavnom traju od maja do oktobra, a najčešće je reč o ugostiteljskim poslovima.
„Ove godine, osim poznatih turističkih mesta u Srbiji, dominira i Hrvatska, sa ponudom koja je zamenila Crnu Goru, jer su uslovi rada mnogo bolji. Najtraženiji su poslovi konobara, kuvara, pica majstora, sobara, pomoćnog radnika, recepcionera i radnika za rentiranje bicikala, električnih uređaja i slično“, kaže naš sagovornik.
Zarada u Srbiji
On ističe da se sezonskim radom može ostvariti dobra zarada, te početna plata za pica majstora u Srbiji može da ide i od 600, pa sve do 1.000 evra.
„Početna plata za konobare je između 500 i 700 evra, plus bakšiš, dok kuvari mogu da zarade u proseku između 700 i 1.000 evra“, kaže Avramović, dodajući da je još jedan popularan sezonski posao, sobarice ili sobara, plaćen između 350 i 500 evra.
Zarada u Hrvatskoj značajno veća nego u Srbiji
Iako zarade na sezonskim poslovima u Srbiji deluju primamljivo, u Hrvatskoj su plate još veće.
Avramović ističe da na poziciji pica majstora, početna plata ide od 1.300 evra pa naviše.
Kada su u pitanju konobari, njihove prosečne plate na hrvatskom primorju iznose 1.000 evra za konobare sa iskustvom, dok će oni koji to iskustvo nemaju, zaraditi nešto manje – 900 evra, plus bakšiš u oba slučaja.
Prema Avramovićevim rečima, početna plata kuvara u Hrvatskoj je 1.500 evra, dok sobarice i sobari mogu da zarade značajno više nego njihove kolege u Srbiji – u proseku 1.200 evra.
„Treba napomenuti da su poslodavci oglavnom za većinu ovih zanimanja obezbedili smeštaj i ishranu za radnike, što predstavlja veliku uštedu jer im je, u suštini sve obezbeđeno“, kaže Avramović.
On ističe da istu praksu u poslednje vreme primenjuju i poslodavci u Srbiji, te se ova stavka podrazumeva prilikom odabira sezonskog posla.
Zbog čega se pojedini poslovi izbegavaju?
„Iz našeg dugogdišnjeg iskustva ne postoje sezonski poslovi koje ljudi izbegavaju da rade, već oni sa malom platom, odnosno lošim uslovima rada koji zbog toga nisu preterano traženi“, ukazuje Avramović.
On poručuje poslodavcima da moraju da shvate da više nije moguće angažovati radnika za malu platu, odnosno onu koja nije konkurentna.
„Vremena su se promenila, ljudi više neće da rade za male pare, otvoren im je svet, mogu da odu bilo gde. Pojedini poslodavci u Srbiji znaju da budu nezadovoljni slabijim odzivom kandidata, ali ako je dobra plata, i taj odziv će biti veći. Odgovorno stojim iza toga da mi imamo dovoljno kandidata i radnika u gotovo svim delatnostima, ali da isti ne žele više da rade za male pare, stoga i ne konkurišu za slabo plaćene poslove“, kaže Avramović.
Ko radi sezonske poslove?
Avramović za Nova.rs objašnjava da, iako su ranije mladi bili ti među kojima je vladalo najveće interesovanje za sezonskim poslovima, to više nije slučaj.
On ističe da ima dosta radno sposobnih penzionera koji su voljni da rade, te se u sve češće u oglasima primećuje potražnja za takvim kandidatima, i to jer je reč o iskusnim radnicima koji uglavnom rado prenose svoje znanje I iskustvo radnicima na obuci i drugim zaposlenima.
„Naši stariji ljudi su zapravo naše bogtstvo“, zaključio je Avramović.
BONUS VIDEO Saša Stamenković o sezonskim poslovima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare