6
Informacione tehnologije, programiranje, pisanje i prevođenje, unos podataka, prodaja i marketing, projekt menadžment... Sve su ovo oblasti u kojima je danas moguće ostvarivati zaradu, a ne izaći iz kuće. I dok je satnica za predavača engleskog uglavnom oko deset dolara, bez obzira koliko hiljada kilometara deli učitelja i učenika, a dnevnice za pojedine poslove od 20 do 40 evra, zarade programera su u domenu nagađanja, uz neoborivu pretpostavku da su - najviše.
Pandemija koronavirusa napravila je značajne rezove na tržištu rada u Srbiji. Dok su proizvodne hale i ugostiteljski objekti privremeno zatvarani, radnici angažovani na lizing, na privremenim poslovima i na crno ostajali su bez posla. Oni koji su mogli da rade od kuće sačuvali su svoje prihode.
Dok su neki „na poslu kod kuće“ prinudno, drugi su uveliko radno angažovani na ovaj način, nevezano za koronavirus.
Do onlajn posla zainteresovani mogu da dođu samostalno, putem neke digitalne platforme, a mogu i preko regularnih oglasa poslodavaca koji u ponudi sve više imaju ovakve poslove.
Igor Avramović, osnivač sajta Klik do posla, kaže da se tokom i posle prvog talasa epidemije koronavirusa blago povećala ponuda poslova koje je moguće obavljati od kuće.
„Poslodavci za rad od kuće uglavnom traže predavače stranih jezika, radnike u kol centru, kao i prodavce određenih proizvoda koji mogu da rade samostalno. Zadruge za prodavce nude minimalnu platu od 58.000 u pojedinim oglasima, a za ostale poslove nude se dnevnice od 20 do 40 evra“, kaže Avramović za Nova.rs.
On kaže da su u ponudi i poslovi s punim radnim vremenom i oni sa fleksibilnim radnim vremenom, i da zarade u tom sektoru beleže manji rast.
„Sve ostale zarade su u nivou prošle godine“, kaže osnivač sajta Klik do posla.
U „Poslovima Infostud“ ističu da je ova godina, upravo zbog pandemije koronavirusa – drugačija od ostalih. Ovaj sajt beleži povećanje broja oglasa koje poslodavci daju za slobodno nazvano – „hibridne pozicije“, koje mogu da se podjednako dobro rade i iz kancelarije, i od kuće.
Miloš Turinski, pr menadžer sajta „Poslovi Infostud“ za Nova.rs ističe da poslodavci traže radnike najviše za upravljanje projektima (projekt menadžment), zatim za učenje stranih jezika, ali i kol centre i generalno – IT sferu poslovanja.
„Beležimo povećanje broja oglasa za te, da ih tako nazovem ‘hibridne pozicije’, zbog situacije u kojoj se nalazimo. To su uvek kancelarijski poslovi koji mogu da se rade od kuće, ali to ne znači nužno da se zaposleni, prođe ova situacija, neće vratiti u sedište firme“, navodi Turinski za Nova.rs.
Kada je, posle vanrednog stanja, situacija sa koronavirusom počela da se stabilizuje, potražnja za ovakve pozicije je počela da pada, ali je opet porasla kada je krenuo drugi talas, ili drugi pik zaražavanja virusom.
„IT oblast je ona koja nudi i van pandemije najviše mogućnosti za zapošljavanje. Kod predavača stranih jezika traži se uglavnom učenje engleskog jezika za decu u Japanu ili Kini. To nije po principu platforme gde vi kao fizičko lice konkurišete na određenu poziciju, već konkurišete kod poslodavca“, objašnjava Turinski.
Kada je reč o platama, poslodavci izbegavaju da u oglasima navode visinu plate.
„Kada je reč o predavačima engleskog jezika, na primer, satnica zna da bude oko 10 dolara. Najviše su plaćeni IT poslovi. Najtraženiji su senior programeri, koji su samim tim i najplaćeniji – plate su im više nego u Srbiji, a za koliko tačno – možemo samo da nagađamo“, zaključuje Turinski.
Analiza Centra za istraživanje javnih politika GIGMETAR pokazuje da, kada je reč o gig radnicima (onima koji rade na digitalnim platformama), na nivou Republike Srbije dominiraju kreativne usluge i multimedija.
Na drugom mestu je – razvoj softvera.
„Dve trećine gig radnika u Srbiji radi poslove iz ove dve oblasti, što predstavlja veliki potencijal Srbije u izgradnji ekonomije zasnovane na znanju. U odnosu na globalne trendove Srbija beleži procentualno veću zastupljenost gig radnika u oblasti kreativnih usluga i multimedija sa dve petine u odnosu na jednu trećinu učešća gig radnika globalno“, navodi se u istraživanju Centra.
Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika, za Nova.rs kaže da Centar radi na sveobuhvatnom istraživanju uticaja Covid 19 na radnike na digitalnim platformama i očekuje da će biti u mogućnosti da te nove rezultate GIGMETAR predstavi krajem novembra.
„Ono što možemo da kažemo na osnovu drugih relevatnih izvora, kao što je OLI Index je da je Srbija u celom ovom periodu zadržala svoje mesto na globalnoj mapi platformskog rada i da se nalazi na 11. mestu po broju radnika aktivnih na platformama, koje su obuhvaćene merenjem OLI Index a to su Fiverr, Freelancer, Guru, i PeoplePerHour“, ističe Jakobi.
Istovremeno, kako ističe, posle vrlo male ponude projekata u aprilu ove godine, tražnja za radom gig radnika počela je snažno da raste ovog leta što je trajalo do avgusta meseca kada je tražnja za gig radom ponovo snažno opala.
„Ovakav trend je drugačiji od ‘normalnih godina’ kada tražnja za gig radnicima i obim njihovog posla raste od februara do maja, a zatim pada tokom leta i ponovo raste od septembra do božićnih praznika“, kaže Jakobi.
Naručioci posla gig radnika su najčešće velike kompanije iz SAD, Australije i Azije i oni, kako ističe – diktiraju tempo posla.
„Ono što je karakteristično za ovu godinu, a što znamo iz izveštaja ovih platformi jeste da su mnoge strane kompanije ‘premestile’ svoje radnike na platforme jer im je tako bilo jednostavnije da organizuju posao, što je uticalo i na priliv novih gig radnika na platforme“, navodi sagovornica Nova.rs.
Centar za istraživanje javnih politika se, kako navodi, odlučio da prati aktivnosti gig radnika iz Srbije i regiona na platformi Upwork iz nekoliko razloga.
Naime, Upwork je najveća globalna platforma mereno bruto obimom usluga, sa oko sedam miliona registrovanih klijenata i 12 miliona registrovanih gig radnika. Ovu platformu koristi više od trideset procenata Fortune 500 kompanija. Gig radnici na Upworku nude više od 8000 različitih veština i profesija, a Upwork je vodeća platforma za gig radnike u Srbiji i regionu, i pruža najreprezentativnije podatke o korisnicima platforme, navode u Centru.
Takođe, dodaje – znamo da je u ovom periodu došlo i do promene u tražnji za određenim skilovima radnika i da su najtraženiji bili gig radnici iz oblasti IT.
„Ukratko može se reći da je u periodu korone porastao i broj radnika preko platformi i broj projekata koji se nude preko platformi a takođe je došlo i do prekompozicije u tražnji za veštinama jer su najtraženiji bili IT radnici. Imajući u vidu da su u strukturi radne snage na platformama najzastupljeniji radnici iz oblasti kreativnih usluga i multimedije, možemo da zaključimo da nisu svi gig radnici jednako pogođeni“, zaključuje Tanja Jakobi.
Izbijanje pandemije kovid 19, prema ovoj analizi, odrazilo se na obim rada gig radnika u Srbiji pa je tako u merenju koje pokriva mart i april 2020, došlo do pada od 5,6 odsto u broju aktivnih radnika u odnosu na prethodni period (januar-februar 2020).
„Iako je pad u Srbiji usled pandemije umereniji u odnosu na globalni prosek, sezonski obrazac ovog tipa rada u kome on redovno, već godinama raste u prolećnim mesecima, ove godine je (po prvi put) izostao. Tako, kada se u obzir uzme i taj neostvareni sezonski rast, onda pad od 5,6 odsto otkriva samo deo priče i očekivano pokazuje da je i ovo tržište rada osetljivo na globalne izazove kao što je ovaj sa kojim se suočavamo“, ističe se u analizi.
U regionu Vojvodine je zabeležen najizraženiji pad udela gig radnika (8,5%).
U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, jedinom regionu koji je u poslednjem periodu zabeležio rast u broju aktivnih gig radnika (1%), najviše je porastao udeo radnika u oblasti administrativnih usluga i unosa podataka sa 16 odsto na 18,1 odsto . Porast je zabeležen i u drugim profesijama, a skoro da nije bilo promena u samo u oblasti pisanja i prevođenja (sa 15,8% sa 15,7%).
Prosečna cena radnog sata gig radnika u Srbiji blago je porasla u periodu pandemije, sa 19,3 dolara, na 19,6 dolara, što se slaže sa globalno zabeleženim trendovima, pokazuje analiza.
„Time je smanjen jaz između prosečnih cena radnog sata u Srbiji u odnosu na globalni prosek, koji je iznosio 21 dolar. Iako je i dalje uočljiva značajna razlika između polova u zaradi, ona je u martu i aprilu znatno umanjena pošto žene u najnovijem merenju ostvaruju 83 odsto cene radnog sata muškaraca (prema 79,1 odsto prosečne zarade muškaraca u januaru-febuaru).
Time se Srbija, praktično, gotovo izjednačila sa globalnim prosekom prema kome gig radnice prosečno zarađuju 84 odsto zarade gig radnika“, ističe se u analizi Centra za istraživanje javnih politika.
Do smanjivanja razlike u zaradama po satu između muškaraca i žena došlo je u svim profesijama, izuzev u oblasti administrativnih usluga i unosa podataka gde je jaz ostao praktično isti.
Mali udeo žena frilensera, ali veći od globalnog proseka
U polnoj strukturi gig radnika nisu zabeležene značajnije promene, pokazuje analiza Centra.
Kao i u prethodnom merenju, rezultati ovog istraživanja pokazuju da su dva od tri gig radnika u Srbiji muškarci, što ukazuje da je digitalni rad još uvek dominantno muška profesija.
U maju je udeo žena gig radnika bio 31,4 odsto. Ipak, učešće žena u frilenserskoj radnoj snazi u Srbiji i dalje je veće u odnosu na globalni prosek (24%).
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
