0
Kompanija "Aptiv" dobitnik je ovogodišnje Oktobarske nagrade – medalje, zbog velikog doprinosa poboljšanju poslovne i privredne klime, solidarnosti, društvene odgovornosti i promocije grada Leskovca, navodi se u obrazloženju Odluke na Zvaničnom gradskom sajtu grada Leksovca. I to bi bila samo jedna u nizu običnih protokolarnih vesti, da Aptiv nije kompanije iz koje radnici beže zbog mobinga, a zbog premora i upale tetiva se odlazi na bolovanje.
Letos je teškom i sicrpljućem radu u Aptivu progovorio leskovački lekar Aleksandar Rangelov.
On je dijagnostikovao i novi sindrom koji je uočio kod radnica tamošnje kompanije Aptiv – sve ukazuje na iscrpljujući rad. „Ulaze tiho, nastupaju skromno, uzdržani su i govore malo. Imaju podočnjake, nemaju osmeh“, tako ih opisuje i detaljno objašnjava njihovo zdravstveno stanje, zbog kojeg bi, kako tvrdi, trebalo da budu na bolovanju.
Reči doktora Rangelova tada su odzvanjale kao opomena.
„Uglavnom su u pitanju žene. Često mlade majke. Lepe su i dostojanstvene iako su ispijene i skrušene. Deluju kao da ih grize savest, kao da su nešto nekome skrivile, nekog razočarale, izneverile.
Kao da su se borile i izgubile. Kao da u nečemu nisu uspele, a uspeh se od njih očekivao. To su očekivale njihove porodice. Njihova deca, njihovi stari roditelji, njihovi muževi.Neprijatno im je. Boluju od upale tetiva i tetivnih ovojnica, od upale pripoja mišića, od lumbaga, išijasa, kompresivnih neuropatija. Najčešće pate od hronične traumatizacije tetiva koje se 12 sati dnevno taru o zidove telesnih kanala bezbroj puta prolazeći kroz njih u predelu šake, ručnog zgloba i podlaktice“, opisao je letos teške posledice isrpljujućeg rada.
Nagradu Grada Leskovca dobila je fabrika oko koje se prethodno podigla prašina kada su se u julu radnici pobunili zbog dvanaestočasovnog radnog vremena, potražila je ovih dana radnike u Nišu podelom letaka u kojima je između ostalog navedeno da se zaposlenima nudi „veoma dobra radna atmosfera“, pisao je tada N1.
Onima koji se odluče da rade u pogonu u Leskovcu, „Aptiv“ je ponudio „prevoz do posla, obuku pre započinjanja samostalnog rada, priliku za implementaciju sopstvenih ideja, rad i razvoj karijere u svetski priznatoj kompaniji, priliku za profesionalni i lični razvoj i ugovor o radu zaključen direktno sa poslodavcem.
Kao prednosti rada navedene su „kantina kompanije, lekarska ordinacija, Dan Deda Mraza za decu i božićni pokloni za zaposlene. Osnovni uslovi za zapošljavanje su spremnost za rad sa stalnim radnim vremenom i u sistemu tri smene i orijentacija ka timskom radu.
Da u Aptivu mnogo toga nije u redu potvrdila je i bivša radnica Jelena Živković koja je u ispovesti za Novu opisala svu muku i torturu kroz koju je prošla.
„Otkaz sam dala zbog psihičkog maltretiranja, ponižavanja. Izgubila sam sebe, nisam imala dovoljno strpljenja ni za rođeno dete“, tako svoju priču počinje Jelena Živković (41), koja je, posle godinu dana iscrpljivanja dala otkaz u leskovačkoj kompaniji Aptiv. Da, to je ista ona kompanija u kojoj su se radnici bunili zbog dvanaestočasovnog radnog vremena i iz koje su žene masovno odlazile na bolovanja zbog teške fizičke iscrpljenosti.
Naša sagovornica je paklu Aptiva provela tačno godinu dana, od 6. avgusta prošle do 6. avgusta ove godine. Sada je dala otkaz i kaže da je srećna, bez obzira na to što nema posao.
„Ponovo se smejem“, zadovoljna je naša sagovornica.
Jelana nam ispričala i da je na posao u fabrici koja oroizvodi ekektričnu i elektronsku opremu za vozila pristala, jer je očekivala da će napredovati i imati platu od oko 55.000 dinara. Bila je angažovana u odeljenju za početnu fazu proizvodnje. Suprotno svemu čemu se nadala dočela je šestodnevna radna ndelja. Samo jednom je primila platu od 54.000 hiljada. Od januara se prekovremeni rad nije plaćao, a plata je uglavno bila 46.000 ili 47.000 dinara.
„Aptiv“ u Leskovcu zapošljava oko 4.000 radnika, ali je, prema rečima predstavnika sindikata te fabrike, oko 900 zaposlenih otišlo na bolovanje jer su dve nedelje morali da rade po 12 sati dnevno.
Predstavnici sindikata su takođe istakli da je proteklih dana ispred fabrike non-stop dežurala Hitna pomoć jer su radnice pri kraju dvanaestočasovnog napornog rada padale u nesvest.
„Aptiv“ je prema najnovijim tvrdnjama radnika, radno vreme vratio na osam sati, ali sedam dana u nedelji, što je izazvalo novo nezadovoljstvo zaposlenih.
U anonimnoj izjavi za medije jedna članica menadžmenta je izjavila da zaposleni nisu prinuđeni da rade sedam dana nedeljno, već da im se takva mogućnost pruža kako bi više zaradili.
Ta britanska kompanija bavi se proizvodnjom električne i elektronske opreme za vozila, a pogone ima u Leskovcu i Novom Sadu.
Iz kompanije Aptiv kao da ne primećuju u čemu je problem.
„Ponosni smo što smo vrhunski poslodavac u Leskovcu i nepokolebljivi smo u našoj posvećenosti u obezbeđivanju bezbednog radnog okruženja“, poručili nam iz Aptiva kada smo tražili odgovore u vezi sa položajem i uslovima u kojima rade njihoi zaposleni.
Nedavno smo bili i u poseti ovoj fabrici. Čini se da su uvideli svoje greške, ali ne čini se da su više spremni da se pravdaju nego da se menjaju.
Radno vreme od 12 sati, priznali su, nije bilo u redu, a svoj postupak su opravdali „krizom u automobilskoj industriji pod uticajem kovida u proizvodnji mikro procesora, što je otvorilo mnogo problema“:
„Eksterni uslovi su dali mogućnost našem kupcu da u jednom periodu proizvodimo van ugovorenih količina i zato smo morali da radimo van zakonski propisanih radnih sati, ali uz saglasnost radnika i adekvatnu nadoknadu“, poručilo je rukovodstvo, uz komentar da se „prekovremeni rad organizuje samo u krajnjoj nuždi i da je za fabriku on mnogo skuplji nego kada se rad odvija u regularnim smenama“.
U međuvremenu, stiže priznanje od Grada Leskovca – siguran znak da je baš sve kako treba i da radnici u Aptivu maksimalno „uživaju“ na poslu.
Na navode o psihičkoj torturi nad radnicima od strane lidera i šefova i „šikaniranju“, odgovaraju da je u Aptivu „ogroman broj zaposlenih“, te da se „dolazi do situacije kada se i ogroman broj ljudi različito ponaša“. Iz ljudskih resursa poručuju radnicima da se najpre obrate nadležnima u firmi putem obezbeđenih pozivnih centara i „kutija za primedbe“, umesto što se odmah obraćaju medijima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
