Na subvencije EPS-u dato oko 400 miliona evra

Podeli:
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Uvođenje taksi na emisiju CO2 u Srbiji će uticati na cenu struje proizvedene iz uglja. Elektroprivreda Srbije mora da se pripremi za ovaj porez i da razmišlja kao telo nezavisno od države

Rezerve uglja u Srbiji se iscrpljuju, a svako dalje iskopavanje ide na račun životne sredine i zdravlja ljudi. Gotovo je izvesno da će fosilni izvori energije, uključujući i gas postati najskuplji i potpuno zastareti za 10 do 15 godina, priča Kiara Martineli, direktorka Evropske Mreže za klimatsku akciju (CAN Europe), vodeće evropske koalicije nevladinih organizacija koja se bori protiv klimatskih promena. U intervju za „Novu“ govori o posledicama energetske krize izazvane ratom u Ukrajini,  kakve posledice planetu čeka ako se ne odrekne uglja na vreme  kao i šta na tom putu čeka Srbiju. 

 

Zbog poskupljenja ruskog gasa Nemačka je najavila aktiviranje ugašenih termoelektrana, a to najavljuju iz Rumunije i Italije. Koliko će to poremetiti planove za napuštanje uglja?

Tačno je da mnoge zemlje razmišljaju o aktiviranju elektrana na ugalj koje su van pogona; ima i zemalja koje su nezvanično slale poruku da će, ako zatreba, produžiti rad termoelektrana i nakon datuma za njihovo zatvaranje. EU priprema novi paket sankcija koji uključuje zabranu uvoza uglja iz Rusije. Ova zabrana znači da će oko 13 odsto termoelektrana u EU prestati s radom, što je pozitivan korak. Iako je teško proceniti koliko će članice EU insistirati na povećanju proizvodnje električne energije iz uglja, nije realno očekivati trajno vraćanje na termoelektrane. Ugalj je i dalje skup, tako da se većina investitora, finansijera i osiguravajućih društava okreće profitabilnijim izvorima energije. Klimatske i energetske politike EU su postavile jasne ciljeve koji se moraju ostvariti do 2030. godine. Ove mere su ozbiljna prepreka svakom radikalnom okretanju ka uglju.

 

U kojoj meri nas povratak uglju udaljava od cilja da do 2050. godine postignemo nultu neto emisiju gasova sa efektom staklene bašte?

 - Da bi se postigao cilj postavljen Pariskim sporazumom, da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5C,  EU mora postati klimatski neutralna do 2040., a da bi se to ostvarilo, mora doći do smanjenje emisije gasova staklene bašte za najmanje 65 odsto do 2030. To znači da članice EU moraju postepeno ukinuti ugalj do 2030. Svako odlaganje dovodi u pitanje ciljeve Pariskog sporazuma.

Trenutna situacija izazvana ruskom agresijom na Ukrajinu i sankcijama EU predstavlja ključni momenat za brzi prelazak na uštedu energije, energetsku efikasnost i ulaganje u obnovljive izvore energije. Fosilna goriva, uključujući i gas, nisu legitimna ni u kom slučaju.

 Šta ako emisije štetnih gasova u naredne tri decenije ostanu previsoke?

 -  CAN Evropa traži od EU da postupno izbaci ugalj do 2030, a fosilni gas do 2035, kako bi se ostvarile zacrtane granice globalnog zagrejavanja do 1,5 stepeni Celzijusa. Ako uz to uzmemo u obzir i posledice invazije na Ukrajinu nikada nije bilo očiglednije u kojoj meri je važno ubrzati energetsku tranziciju. Čak i u najboljem scenariju, odnosno, ako uspemo da održimo gornju granicu zagrevanja Mediterana, uključujući Balkan, na oko 1,5 stepeni, čekaju nas sve češći toplotni udari i suše. Ovo je dodatni razlog zbog čega bi zemlje zapadnog Balkana trebalo da iznađu nove puteve prilagođavanja efektima klimatskih promena, i da podstiču rešenja koja vode obnavljanju prirode, poput sanacije rečnih korita i močvara, širenja zelenih površina u urbanim sredinama, održivog razvoja poljoprivrede, cirkularne ekonomije i slično. Nepredvidive promene vremena sve su češće širom zapadno-balkanskog poluostrva, osim toga sve su češći šumski požari. Sve to dovodi do uništavanja šuma i useva. Ovi efekti će biti sve razorniji ako ne ograničimo globalni rast temperature na 1,5C. 

PROČITAJTE JOŠ

 Takse na CO2 jedan su od načina za smanjenje emisije ovog opasnog gasa. Smatrate da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo što pre da ih uvedu.

 -  Uvođenje taksi na emisiju CO2 u Srbiji će uticati na cenu struje proizvedene iz uglja. Elektroprivreda Srbije mora da se pripremi za ovaj porez i da razmišlja kao telo nezavisno od države. Oslanjanje EPS-a na državne subvencije i pomoć ne podstiče upravu ove najveće energetske kompanije da smanji emisiju CO2 i diversifikuje kapacitete za proizvodnju energije. Politika subvencija poslovanja vezanim za ugalj u Srbiji koštala je građane, u periodu od 2015. do 2019. godine, oko 388 miliona evra. Ova cifra ne pokriva troškove koje je imao zdravstveni sistem. Dakle, stvarni rashodi EPS-a se ne prikazuju, već se maskiraju kroz pozamašnu podršku države, odnosno naših građana. 

 Srbija radi na planu kojim bi trebalo da definiše način napuštanja uglja. Koje alternativne izvore energije treba uključiti? Da li su male hidroelektrane i nuklearna energija prihvatljive opcije? 

 - Srbija mora da se okrene iznalaženju najboljih opcija za upotrebu obnovljivih izvora, kao i da radi na smanjenju potražnje za energijom kroz ulaganja u energetsku efikasnost, poput renoviranja zgrada i stimulacije zelene gradnje. Rezerve uglja u Srbiji se iscrpljuju, a svako dalje iskopavanje ide na račun životne sredine i zdravlja ljudi. Što se tiče malih hidroelektrana, žalosno je što je Srbija, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, dozvolila da ekološki troškovi višestruko nadmaše društvenu korist. Van sumnje je da svaka investicija u hidroelektranu mora biti ekološki prihvatljiva. To važi i za vetar i solarne instalacije. Nuklearna energija za sada nije održiva opcija. Čak i ako bi se smanjili bezbednosni rizici i visoki investicioni troškovi, nerealno je očekivati da ulaganja u inovativne izvore nuklearne energije rastu isto kao u obnovljive izvore energije. Štaviše, Jugoslavija je 1970. godine potpisala Ugovor o neširenju nuklearnog oružja, što znači da Srbija nema ni kapacitet ni pravni okvir za to.

Seku stabla, prave deponiju gde stignu, ispuštaju otpadne vode u reku... O svim problemima

narušavanja životne sredine u vašem kraju možete da nam pišete na ekopiš[email protected]

 

Komentari

Vaš komentar