0
Javne investicije su jedan od širih društvenih fenomena u Srbiji, za njih se svake godine izdvaja pet milijardi evra, ili 7,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, a pri tome se zaobilazi zakonska regulativa i javnost nije dovoljno upoznata sa time, kako i gde odlaze ogromna sredstva, izjavio je danas specijalni savetnik Fiskalnog saveta Marko Milanović.
On je, na konferenciji „Rasipanje javnih resursa i kako ga sprečiti“, u organizaciji Transparentnosti Srbija i Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, istakao da se radi o ogromnom iznosu, a da je nepoznata struktura investicionih planova, kao i iznosi projekata, i da bi zato zaobilaženje zakonske regulative trebalo da se svede na minimum, što u Srbiji nije slučaj.
Milanović je rekao da u periodu pre 2018. godine glavni problem nije bio nedostatak projekata, ni finansiranje, nego što se ni ti planovi niskih investicija nisu ispunjavali.
Sada imamo tri puta veće investicije nego tada, ali država nije rešila sistemske probleme, nego je iznašla mehanizme da se propisi zaobiđu, ukazao je on.
Kao primere tog zaobilaženja Milanović je naveo bilateralne sporazume sa pojedinim državama, od kojih se uzimaju krediti i dogovaraju izvođači radova, razni „leks specijalisi“ kojima se derogira sistem javnih nabavki, kao i razni propisi kojima se neki projekti proglašavaju da su od javnog značaja, čime se izbegavaju sve zakonske regulative.
PROČITAJTE JOŠ
0
2
2
On je naglasio da nije svako zaobilaženje propisa negativno, jer je omogućilo da se neki projekti, koji su stajali na papiru desetinama godina „otkoče“, poput „Moravskog koridora“, za koji je „leks specijalisom“ omogućeno da se iskoriste tri milijarde evra iz budžeta, kao i u nekim drugim.
Milanović je napomenuo da je, međutim, cena izgradnje putnog „Moravskog koridora“ od početnih 800 miliona evra narasla na 1,6 milijardi, ali da analize Fiskalnog saveta pokazuju da će biti i veća, a da javnost nije upoznata sa detaljima.
Ako se ide u zaobilaženje procedura, to bi trebalo biti znatno transparentnije, konstatovao je on.
Prema rečima Milanovića, kada je zaobilaženje procedura postalo pravilo u državi, vide se velike devijacije, jer su neki značajni projekti ostali na čekanju, poput investicija u zaštitu životne sredine, lokalne puteve i železničku mrežu, ili u obrazovanje.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Biljana Šćepanović rekla je da rasipanje javnih resursa dovodi do značajnih gubitaka novca, čime se narušava poverenje građana u institucije, ali i do neravnomernog socijalno-ekonomskog razvoja društva, zbog korupcije i bogaćenja.
Ona je navela da je formirana radna grupa za izradu antikorupcijske strategije u oblasti javnih finansija identifikovala 13 rizičnih oblasti u kojima se rasipaju javna sredstva, a među njima su zdravstvo, obrazovanje, poreski sistem, carina, javne nabavke, policija, finansiranje političkih stranaka.
Ta strategija je, prema njenim rečima, trebalo da bude usvojena do kraja prošle godine, ali je sve odgođerno zbog izbora, i očekuje se da to bude uskoro.
Šćepanović je precizirala da strategija predviđa izmene više zakona, kao i poboljšanje normativnih okvira, ali i izmene u konkursima za zapošljavanje u javnoj upravi i lokalnim samoupravama i unapređenje transparentnosti u svim procesima javnih nabavki.
BONUS VIDEO Investicije oko EXPA i drugi projekti prilika za basnoslovna pumpanja troškova: Kako se sve troše naše pare?