MMF stavio pod nadzor budžet grada Beograda i njegovih preduzeća

Budžet Beograda, sa budžetima gradskih opština, je 205 milijardi dinara (1,75 milijarde evra), odnosno skoro 9% budžeta Srbije, prenosi Nova ekonomija.

MMF insistira da eksterni konsultanti urade analiza gradskih finansija sa budžetskim projekcijama za naredne tri godine koja treba da pokaže da li su one održive na srednji rok. Pored toga, treba da se analiziraju odnosi između komunalnih preduzeća kojima upravlja grad i da se utvrdi održivost njihovog poslovanja. Isto tako, MMF očekuje da se izvesti kako grad koristi finansijske instrumente. To se prvenstveno misli da koncesije za tretman otpada kao i gradski prevoz, gde se u koncesionim ugovorima prikrivaju sve veći troškovi koje grad mora da ima prema pružaocima tih usluga. Izveštaj treba da prikaže koji su ključni fiskalni rizici grada Beograda, uključujući kašnjenje u isplatama dobavljača. Izveštaj konsultanata treba da se dostavi do avgusta ove godine, pre nego što počne izrada budžeta Srbije za 2027.

Sunovrat gradskih finansija se ponajviše poklapa sa mandatom Aleksandra Šapića kao gradonačelnika. Čitav niz populističkih mera koje je on inicirao značajno je opteretio budžet grada. Pre svega, to je odluka da se ukine naplata gradskog prevoza; posledica je da se iz budžeta samo za subvencionisanje prevoza izdvaja 400 miliona evra godišnje. Taj novac sve više ide u ruke privatnih prevoznika koji preuzimaju sve više linija gradskog prevoza od javnog preduzeća GSP i za to dobijaju sve više novca iz budžeta. Ne samo to, grad daje i velike subvencije za vrtiće (oko 90 miliona evra godišnje) kao i za pomoć đacima, po 20.000 dinara svakom osnovcu i poklon vaučere za svu decu do 18 godina u visini od 10.000 dinara i razne druge stvari, kao što je besplatan ulazak u bazene (3 miliona evra). Ukupna socijalna davanja su preko 200 miliona evra.

Posledica ovako visokih subvencija je nemogućnost grada Beograda da finansira kapitalne projekte. Tako se izgradnja novog mosta preko reke Save finansira iz državnog budžeta kao i izgradnja metroa, iako su u pitanju investicije koje bi trebalo da finansira isključivo grad.

Najveći problem u finansiranju Beograda je u sve većim kašnjenjima u isplati obaveza, što je upalilo alarm kod MMF-a. Obaveze gradskih preduzeća iznose preko 150 miliona evra, a istovremeno se povećava i dug grada prema poslovnim bankama.

Beograd će imati potrebu za velikim zaduživanjem radi kupovine tramvaja; samo za tu namenu pokrenuta je javna nabavka (za koju se sa puno razloga sumnja da je nameštena za proizvođača iz Turske) u visini od 188 miliona evra. Taj novac grad nema, pa će morati da podigne kredit kod banaka.

Grad će pokušati da nedostatak sredstava pokrije povećanjem poreza na imovinu, u proseku za 5,5% u 2026. godini. Pored toga, poskupele su i usluge gradskih preduzeća, pa je tako od Nove godine skuplja voda za 17,5%, pogrebne usluge za 15% i održavanje zgrada za 19%, a poskupelo je i parkiranje u javnim garažama.

Populistička politika gradonačelnika Šapića će verovatno ove godine „udariti u zid“ ukoliko se ispostavi da je analiza koju zahteva MMF nepovoljna. MMF zato insistira da se izveštaj završi do avgusta ove godine, pa će se vlada Srbije suočiti sa izborom ili da nekako uvede red u finansijama grada, ili da budžet Srbije preuzme dodatne obaveze, bilo u finansiranju kapitalnih investicija kao što je nabavka tramvaja, bilo u povećanju dela sredstava koje se prebacuju iz budžeta republike u budžet grada. Radi se o rupi od više stotina miliona evra. Biće zanimljivo da li će Aleksandar Vučić smeniti Šapića i pokušati da uvede red sa nekim drugim gradonačelnikom, ili će sve to pokriti ionako već prilično šupalj budžet Srbije.