MMF: Ograničiti rast plata i penzija u Srbiji tokom 2021.

Misija MMF očekuje se da će doći do ubrzanja rasta na šest odsto u 2021. godini, ali ukazuje da bi trebalo napraviti prostor za uvećanje javnih investicija, a imajući u vidu budžetske rizike, rast penzija i plata u javnom sektoru u 2021. godini treba da bude ograničen."Ad hok povećanja penzija i jednokratne isplate treba izbegavati", smatra Misija MMF.Očekivano je da će se javni dug, koji je opadao pre pandemije, povećati u 2020. godini, ali će ostati ispod 60 procenata BDP i nastaviti da se kreće opadajućom putanjom u 2021. godine, dodaje se u saopštenju. Fiskalni paket, koji uključuje povećane rashode za zdravstvo, odlaganje poreskih obaveza, subvencije za zarade, univerzalne keš transfere, kao i državne garancije za bankarske kredite malim i srednjim preduzećima je jedan od najvećih među evropskim zemljama u tranziciji, navodi MMF u saopštenju posle onlajn sastanaka sa predstavnicima srpskih vlasti od 24. juna do 3. jula."Narodna banka Srbije je doprinela odgovoru na šok snižavanjem referentne kamatne stope i ubacivanjem likvidnosti u bankarski sistem, kao i uvođenjem tromesečnog moratorijuma na otplate bankarskih kredita i drugim merama za očuvanje monetarne i finansijske stabilnosti", ukazuje se u saopštenju.Prema njihovim procenama i imajući u vidu projektovani ekonomski oporavak i privremenu prirodu fiskalnih mera, trebalo bi da bude moguće da se fiskalni deficit smanji na oko dva odsto BDP sledeće godine.Šef Misije Jan Kes Martejn naveo je da su razgovori sa vlastima bili konstruktivni i postignut je sporazum na nivou tima o politikama neophodim za završetak četvrte revizije PCI aranžmana. Sporazum treba da odobre rukovodstvo i Izvršni odbor MMF.Razmatranje na Izvršnom odboru je okvirno zakazano za drugu polovinu avgusta 2020. godine, rekao je Martejn i istakao da je realizacija programa, generalnom u skladu sa dogovorom. Značajno pogoršanje eksternog i domaćeg ekonomskog okruženja izazvanog epidemijom COVID19, međutim, zahteva promene ciljeva PCI za ostatak programa, koji se završava u januaru 2021. godine, dodao je on.U tom kontekstu, politike treba da nastave da se fokusiraju na podršku ekonomiji za vreme krize uz istovremeno očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, adekvatno upravljanje rizicima i zaštitu ranjivih grupa.Martejn navodi da je sprovođenje strukturnih reformi je usporeno usled pandemije, pa reforme da se ojačaju administriranje poreza, sistemi zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, korporativno upravljanje u javnim preduzećima, kao i da se razvije srpsko tržište kapitala ostaju vitalno važne."Potrebna je i temeljna analiza cene električne energije kako bi se omogućilo pokrivanje troškova. Pozdravljamo napredak koji je učinjen ka završetku privatizacije Komercijalne banke i ohrabrujemo dalje napore da se privatizuje Petrohemija", zaključio je Martejn.