2
Nakon završenog školovanja, srednje škole ili fakulteta, istraživanja pokazuju da je mladima u proseku potrebno godinu do godinu i po da pronađu prvi posao, a tu njihovu "krizu" pandemija virusa korona je produbila još više.
Mladi su poslati „najveće ekonomske žrtve karantina“, s obzirom da uglavnom rade u ugostiteljskim objektima, i to „na crno“ i bez ugovora, te su i prvi ostali bez posla, zaključak je učesnika konferencije „Gde će se zaposliti generacije iz karantina?“ koja je danas održana u Beogradu.
Rukovodilac sektora za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije (PKS) Ana Stojanović ističe da su mladi koji završavaju školu bili najugroženija grupa na tržištu rada, ali da su nakon karantina postali još ugroženiji i da je taj njihov problem u „doba korone“ posebno došao do izražaja.
S obzirom da se, dodaje, poslodavci bore za opstanak, skraćuju radno vreme, rade od kuće, štede na troškovima, te, ističe, mlade nema ko da uvede u posao.
Država je, navodi Stojanović, prepoznala problem u kojem su se našli poslodavci i radnici zbog krize izazvane pandemijom, te je merama, poput isplate minimalca, pomogla.
Međutim, ona ukazuje da je država prepoznala i problem sa kojim se mladi suočavaju na tržištu rada, te je pokrenula program „Moja prva plata“, koji je namenjen podršci mladima bez radnog iskustva da pronađu prvi posao, steknu iskustvo i zarade novac.
Navela je da se za taj program za nedelju dana, od 8. do 15. oktobra, prijavilo 10.000 mladih i dodala da rok za prijavu traje do 8. novembra.
Stojanović kaže da će, nakon što budu potpisani ugovori između poslodavaca i polaznika, Nacionalna služba za zapošljavanje onima koji su završili srednju školu isplaćivati 20.000 dinara, a onima koji su završili fakultet 24.000 dinara mesečno.
Predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda Marko Perić pozdravio je pokretanje tog programa za mlade, ali zamerka je što, kaže, naknada nije u visini minimalca, odnosno 30.022 dinara.
Perić, takođe, ističe da je pandemija produbila problem mladih koji sada završavaju školu i traže posao.
Još jedan problem koji je zdravstvena kriza pokazala, dodaje on, jeste da je dosta mladih koji su završili medicinu napustilo zemlju, te da društvo ima manje resursa da se bori sa pandemijom.
Međutim, ukazuje, najveće i prve žrtve krize su mladi koji uglavnom rade u uslužnim delatnostima.
Mladi najviše rade „na crno“
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković ukazuje da su mladi ti koji najviše rade „u crnoj zoni“ od čitave opštije populacije, da se bave nesigurnim poslovima i potpisuju nesigurne ugovore, te da su zato tokom krize prvi i ostali bez posla.
Posebno su, ističe ona, pogođene žene i oni koji žive na selu.
Problem karantina, dodaje Žarković, osetiće i srednjoškolci na dualnom obrazovanju koji zbog pandemije nisu mogli da obavljaju obuku u firmama.
Koordinatorka Centra E8 Jana Šarić navodi da su kroz onalajn obuke i razgovore sa mladima zaključili da su mladi prvi bili otpušteni kada je kriza počela, uglavnom oni koji su radili u uslužnim delatnostima, na crno i bez ugovora.
Dodaje da se mladi ne bave radnim pravima i da ih ne poznaju dovoljno kako bi se za njih borili.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
