Milovan Dokić iz Novih Banovaca duže od dve decenije bavi se proizvodnjom i prodajom stvari koje se koriste u domaćinstvu. Neke od sirovina poručivao je i iz Kine, a nije mogao ni da sluti da će mu umesto velike količine aluminijumske folije koju je poručio, stići izliven beton. To ga je koštalo 580.000 dolara.
Sa potencijalnim dobavljačem iz Kine, Milovan je komunicirao mejlom i telefonskim putem. Poručio je aluminijum u takozvanim „džambo rolnama“ u četiri kontejnera, a pošiljka je bila teška oko četiri tone.
Firma od koje je roba poručena je „Shandong Fenghua International Trade Co., Ltd“ ( 山东丰华国际贸易有限公司).
„Predračuni su uspostavljeni i roba je uplaćena. Između ostalog, naplaćeni su nam i dodatni troškovi magacinskog prostora u iznosu od 35.000 dolara“, kaže sagovornik Nova.rs koji tvrdi i da ih je dobavljač uslovljavao da moraju platiti sve troškove, jer će u suprotnom roba završiti na aukciji.
Sve što se od njega potvraživalo Milovan je uredno i platio.
Kako je pojasnio, izdata mu je profaktura sa uslovima plaćanja. Potom je uplatio depozit u iznosu od 30 odsto, dok je ostatak od 70 odsto uplatio neposredno pre utovara robe.
„Utovar robe na brod je bio na jesen 2021. godine. Roba je stigla na leto prošle godine. Kada je roba stigla u naš magacin, anagažovali smo firmu koja vrši kontrolu robe pri uvozu“, pojašnjava Dokić.
A kada su otvorili prve sanduke, zavladao je potpuni šok. Umesto aluminijuma, unutra je bio izliven, ni manje ni više – beton.
„Proverili smo sve sanduke, u svakom je bilo isto. Roba je plaćena sa svim troškovima oko 580.000 dolara“, kaže Milovan koji je ranije već poručivao robu iz Kine. Biznisom se bavi od 1996. godine i nikada nije imao problem.
Firma koja je bila angažovana da vrši kontrolu robe, napravila je zapisnik o tonama betona u sanducima.
Naš sagovornik je angažovao advokate u Kini, a njegov slučaj sada se vodi pred Narodnim sudom u provinciji Šandong Jihan Hualin (: 济南市槐荫区人民法院)
Kamen spoticanja je to što nema potpisanog ugovora, koji bi garantovao arbitražu, pa je sada sve na kineskom sudstvu.
Sud je, prema tvrdnjama našeg sagovornika, otkazao u poslednjem trenutku ročište zakazano za 13. oktobar, bez obaveštenja o novom terminu.
Sagovornik Nova.rs prethodno je na sastanku preko platforme ZOOM obavio razgovore sa kineskom policijom i tužiocem, kojima je dao izjavu.
Kako se može videti na sajtu firme „Shandong Fenghua International Trade Co., Ltd“, bave se proizvodnjom stvari od čelika, bakra. aluminijuma…
Precizira se da proizvode izvoze u jugoistočnu Aziju, Bliski istok, Afriku, Južnu Ameriku, Čile, Egipat, Tursku, Norvešku itd.
Kako su za Nova.rs pojasnili iz Advokatske kancelarije Pekić, na slučajeve međunarodne prodaje robe se uglavnom primenjuje Konvencija Ujedinjenih nacija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe.
„Ova konvencija se primenjuje na ugovore o prodaji robe zaključene između strana koje imaju svoja sedišta na teritorijama različitih država kad su te države – države ugovornice, a Kina i Srbije jesu potpisnice Konvencije“, precizira se.
Dodaju i da pomenuta konvencija jasno uređuje obaveze i prava, kako prodavca tako i kupca.
„Neke od osnovnih odredbi jesu da je prodavac dužan da isporuči robu u količini, kvalitetu i vrsti kako je to predviđeno ugovorom, da on odgovara, u skladu sa ugovorom i ovom konvencijom, za svaki nedostatak saobraznosti robe, dok je Kupac je dužan pregledati robu ili je dati na pregled u što je moguće kraćem roku, i poslati obaveštenje prodavcu u kome navodi prirodu nedostatka robe“, navode u advokatskoj kancelariji.
U praksi se vrlo često javlja problem, gde strane ne zaključe gotovo nikakav ugovor, kojim bi se skoro sigurno ugovorila i konkretna Arbitraža za rešavanje spora između stranaka.
„Arbitraža je odlično rešenje iz razloga što stranke imaju mogućnost da se sporazumeju o postupku imenovanja arbitara (pandan sudiji), o svojstvima koje arbitar mora da ima, i time osiguraju nepristrasno i nezavisno suđenje u odnosu na stranke i predmet spora“.
Iz advokatske kancelarije kažu da se dešavalo da stranke u slučaju ovakvih prevara kontaktiraju Privrednu komoru Srbije, koja potom kontaktira Privrednu Komoru Kine, ali ipak privredne komore nemaju nadležnost da rešavaju ovakve sporove.
PROČITAJTE JOŠ
„Ukoliko nema ugovorene Arbitraže, jedina opcija za stranke je Sud, i nadležnost suda se najčešće određuje prema sedištu tužene strane, dakle u predmetnom slučaju, nadležan bi bio Sud u Kini. To nije dobro rešenje, i stranke se često odluče na neku vrstu dogovora – na svoju štetu, ali čisto da izvuku neku dobit – jer suđenje u Kini sa sobom nosi razne nepoznanice, jezičke barijere, kao i dodatne troškove“.
Savetuju da bi svakako stranke uvek trebalo da zaključe Ugovor, da angažuju advokate koji su eksperti u oblasti međunarodne trgovine kako bi oni sastavili Ugovor tako da je stranka potpuno sigurna, i da tim Ugovorom ugovore i Arbitražu za rešavanje spora ukoliko do istog dođe.
Naš portal uputio je pitanje o ovom slučaju i na adresu kineske ambasade u Beogradu. Odgovor nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.
****
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar