1
Brojni korisnici kredita u Srbiji poslednjih meseci su u velikoj neizvesnosti zbog rasta euribora, kamate za koju su vezani svi krediti u evrima. Međutim, iako se o njima najviše priča, ovim nisu pogođeni samo korisnici stambenih kredita sa varijabilnim kamatnim stopama, već i oni koji su rešili da sebi priušte automobil uzevši ga na lizing. Iako ih čeka ista sudbina kao korisnike kredita, zbog jedne stvari oni koji su uzeli lizing su u prednosti.
Čitaocu portala Nova.rs Milošu N. stiglo je obaveštenje da je, na osnovu rasta tromesečnog euribora, došlo do promene varijabilnog dela nominalne kamatne stope po kojoj se obračunava njegova mesečna obaveza, a razlika u kamati prvo mu je naplaćena oko 15.000 dinara, a zatim 4.680 dinara. Kamatna stopa koju Miloš ima iznosi skoro šest odsto.
„Strepim od rata i kamata, Boga pitaj dokle će to da raste“, kaže Miloš za Nova.rs.
Inače, Miloš je lizing uzeo 2019. godine. Prva rata iznosila je oko 14.000 dinara, a prvo poskupljenje dočekalo ga je pre 4 meseca.
Kada je reč o generalnom kretanju varijabilnih kamatnih stopa kod banaka na našem tržištu, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže da njihova visina zavisi od ponude konkretne banke, ali da se mogu kretati u opsegu od nekoliko procenata pa sve do dvocifrenog iznosa.
Pročitajte još:
Ipak, kako smo nezvanično saznali od službenika u jednoj od banaka koje posluju na našem tržištu, interesovanje za lizinge ne jenjava, uprkos rastu kamata zbog euribora.
Vladimir Vasić naglašava da korisnike lizinga čeka ista stvar kao i korisnike kredita – ukoliko im je u ugovorima definisano da imaju varijabilnu kamatnu stopu koja se menja na osnovu tromesečnog ili šestomesečnog euribora, oni u narednom periodu mogu da očekuju povećanje kamata.
Što se tiče fiksnih kamata, i tu je slika identična kao i kod kredita – malo banaka ih nudi.
“Sada je vrlo neizvesno davati fiksnu kamatnu stopu, s obzirom na to da imate restriktivnu monetarnu politiku koja je učinila da nema dovoljno novca na tržištu pa mu raste i cena. Nemoguće je projektovati kada će se situacija stabilizovati, pa je iz tog razloga dobar deo banaka iz ponude povukao fiksne kamate. Onog trenutka kada se bude videlo ‘svetlo na kraju tunela’, očekujem da banke vrate fiksne kamatne stope”, ističe Vasić i zaključuje:
“U svakom slučaju, kad god uzimate fiksnu kamatnu stopu, u trenutku uzimanja ona je uvek veća od varijabilne jer sadrži period neizvesnosti. Ako uzimate nešto na kraći period, u ovom trenutku možda i može da prođe fiksna kamata, ali na neki duži, sa ovolikom dozom neizvesnosti, to je već znak pitanja. Ovo će se verovatno nastaviti u nekom narednom periodu”.
Kako za Nova.rs ističe profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić, pravila koja važe za kredite, važe i za lizinge, uz jednu bitnu razliku.
“To je isto finansijski proizvod koji podrazumeva zaduživanje i koji ima kamate, s tim što je fleksibilniji, to je jedina razlika. Sve drugo važi kao i kod kredita i imate taj kamatni rizik”, navodi on.
Banke nude dve vrste lizinga – operativni i finansijski. Fizička lica češće se odlučuju na finansijski lizing, budući da automobil nakon isplate poslednje rate prelazi u njihovo vlasništvo, dok u slučaju operativnog lizinga tehnički samo “zakupljuju” vozilo na određeni period, zbog čega ovu opciju uglavnom koriste pravna lica. Finansijski lizing se beleži u kreditnom birou i za njega se plaća učešće (uglavnom oko 20 odsto bruto nabavne cene vozila). Lizing je uglavnom jeftiniji od kredita, budući da su kamate po pravilu niže.
Pod fleksibilnošću Grubišić podrazumeva mogućnost da građanin koji je uzeo automobil na lizing, u svakom trenutku može od toga da odustane.
“Vi praktično u periodu otplate iznajmljujete kola i imate opciju da, nakon što sve isplatite, postanete vlasnik otkupom ostatka vrednosti. U slučaju da neko odustane od lizinga, automobil će vratiti, pa će se sve što je do tada isplatio tretirati kao iznajmljivanje, a ta mogućnost postoji i nakon završetka otplate, da vratite automobil”, ističe naš sagovornik.
Dodaje da su u ovom periodu građani svakako izloženi rastu kamata zbog rasta euribora – imaju fleksibilnost kao prednost, ali mana je što ništa nisu otplatili jer nisu vlasnik proizvoda.
“Kada uzmete kredit morate da ga otplatite, ali ste već vlasnik. Ovde možete da odustanete, ali vam ne ostane ništa. Svaka finansijska usluga ima dobru i lošu stranu. To je kao kada nekog pitate da li želi prvo da čuje dobru ili lošu vest”, zaključuje Grubišić.
BONUS VIDEO Kakve uslove treba da ispune vozači i automobili da bi imali popuste na polisi
