„U naredne tri godine SBB će investirati više od 240 miliona evra, od čega najveći deo u infrastrukturu. Cilj SBB je širenje fiksne mreže i proširenje na mobilnu telefoniju“, kaže za najnoviji broj Nove ekonomije Milija Zeković, izvršni direktor kompanije SBB povodom obeležavanja 20 godina rada ove domaće kompanije.
Srpske kablovske mreže (SBB) su prešle dug put od od lokalne firme iz Kragujevca do regionalnog igrača. Nije baš najsrećnije poređenje, ali krenuli ste nekoliko godina pre Fijata, koji se faktički sada zatvara, a vi slavite dve decenije rada. Koliko je teško poslovati u postojećim političko-ekonomskim okolnostima?
Počeli smo u Kragujevcu u kancelariji sa osam ljudi, a danas imamo više od 1800 zaposlenih. Ponosni smo što imamo 59 zaposlenih koji rade u SBB kompaniji od osnivanja. Još ponosniji smo na činjenicu da imamo 24.000 korisnika koji su od 2002. godine sa nama. Osnov uspeha SBB-a je to što je pratio razvoj telekomunikacija u svetu i što je prvi donosio novine na tržište. Prvi smo uveli širokopojasni internet, prvi smo uveli digitalnu televizuju. EON platforma je kruna našeg razvoja. United Grupa čiji je SBB deo, je investirala u ljude, i EON je redak proizvod koji je nastao na našim prostorima, a koji je regionalno rasprostranjen sa ovako velikim uspehom. EON TV platforma danas postoji i u Bugarskoj i Grčkoj gde je takođe dobro ocenjena. A tamo postoji velika konkurencija i regionalnih telco igrača.
Prvo kovid, pa rat u Ukrajini. To su rizici koji niste mogli da planirate.
To će svakako uticati na cene u narednom periodu. Nismo povećavali cene i za sada ne planiramo povećanje, ali cena našeg proizvoda svakako skače. Kad je reč o čipovima čija nestašica vlada u svetu, mi smo završili nabavku za 2022. i 2023. i planiramo nabavku za 2024. godinu. Zamisite koliko je teško planirati dve godine unapred na našem tržištu, ali bez adekvatnog plana i nabavke mogli bismo da budemo u riziku da nemamo dovoljan broj EON bokseva ili internet modema. Pitanje je kakav će biti odnos evra i dolara, skaču i cene energenata, a mi svakodnevno opslužujemo na hiljade korisnika na terenu.
Nova ekonomija: SBB u prvi plan ističe i da je cilj, kreiranje „GIGA Srbije“ tokom 2022. godine. Oko 20 gradova je do sada i proglašeno za GIGA gradove. Šta digitalizacija cele mreže značiti za korisnike?
GIGA grad znači da svi korisnici na SBB mreži imaju digitalizovanu televiziju i internet brzine od 1 Gbps u EON paketima. Ali, ne stajemo tu, ove godine počinje izgradnju optičkog interneta koji će omogućavati brzine do 10 Gbps.
Stigle su nove su generacije korisnika, način na koji se konzumira medijski sadržaj se promenio. Šta nudite novim klincima?
Način gledanja televizije, korišćenje interneta, gejming – to su novi trendovi koje moramo da pratimo. Pre nekoliko godina, ako se desi da ne radi televizija, ljudi izdrže dva, tri sata. Sada ako nema interneta minut – odmah reaguju. Korona je naročito uticala na te potrebe, jer ljudi više rade od kuće. Korisnik ima potrebu da mu svi servisi besprekorno rade u svakom trenutku i po što nižoj ceni. Naš razvojni centar, United Cloud, stalno usavršava platformu da bi pratio potrebe mladih i gejminga. Mladim ljudima je i utakmica od 90 minuta previše. Ali, razvili smo Sports mode vidžet uz pomoću kojeg nudimo pregled najnovijih dešavanja na utakmici, napravili smo mogućnost profila koji najviše koriste roditelji da bi kontrolisali sadržaj kojem deca pristupaju.
SBB ne krije ima aspiracije i prema tržištu mobilnih usluga. U kojoj fazi se nalazi ovaj projekat?
Da ste me pitali pre dve godine kad će se dodeliti licenca za mobilnog provajdera, rekao bih da će biti za nekoliko meseci. Mislim da u ovoj godini neće biti biti ni tendera za 5G, a i ako bude tendera, neće biti dodeljene licence. Uradili smo analizu koja pokazuje, za razliku od tržišta fiksnih telekomunikacionmih servisa gde su cene u Srbiji niže nego u reginu, u mobilnoj telefoniji cene u Srbiji su veće nego i u nekim zemljama Evropske unije. To znači da je ovom tržištu potreban još jedan provajder mobilne telefonije. Sa našim ljudima i iskustvom u United Grupi gde već komercijalno pružamo uslugu 5G u Bugarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj, bilo bi dobro za tržište Srbije da dobijemo licencu i za mobilnu telefoniju i za 5G.
Šta je razlog za višemesečno odlaganje aukcije frekvencije za buduću srpsku 5G mrežu? Nismo jedina zemlja koja kasni, i Belgija je nedavno održala aukciju.
Mislim da kao zemlja kasnimo puno, kasnili smo i u razvoju 4G, kasnimo i sa 5G. Odlažemo da bi država zaštitila operatora koji je u državnom vlasništvu. Odlaganjem, cene implementacije 5G bi mogle biti manje, a kako državni operator troši puno novca na stvari koje nisu u domenu telefonije, nema novca za razvijanje 5G i čeka se da prikupi novac.
Jedina prednost kašnjenja je što će kroz nekoliko godina biti više stvari kojima možete upravljati internetom. Ali, u suštini više je negativnih posledica ovog odlaganja davanja licence za mobilnu telefoniju i 5G. Građani plaćaju veće cene mobilne jer nema veća konkurencije na tržištu. Mi kao država možemo da pravimo proizvode koji koriste 5G, a sad pošto nemamo 5G moramo sve da uvozimo. Zašto se neki punjač ne bi pravio u Srbiji? Da smo prvi uveli 5G mogli smo praviti nešto što bi koristila 5G tehnologija.
Investitori se već neko vreme žale zbog atmosfere u javnosti u vezi sa 5G i pravnog statusa baznih stanica. Dokle se stiglo u pregovorima sa Vladom Srbije?
Da bi 5G mogao da funkcioniše, neophodno je da u svakom gradu bude mnogo više baznih stanica. Potrebne su dozvole za izgradnju i onda država mora da donese odluku da je bazna stanica od javnog interesa, čime bi se skratila procedura za njihovu izgradnju.
Ako dobijemo licencu i za mobilnu telefoniju, bilo bi dobro da imamo garancije da nećemo imati problema u dobijanju dozvola. Da se ne desi kao sad, da imamo licencu za fiksnu mrežu, ali u mnoge gradove godinama ne možemo da uđemo. U Subotici imamo pristup samo do 1.000 domaćinstava, nema šanse da uđemo u druge delove grada i proširimo našu mrežu. U Smederevu više od dve godine pokušavamo da dobijemo dozvole.
Kao članice AmCham Srbija imali smo više sastanaka gde smo pokazali da uslovi na tržištu telekomuniakcija nisu isti za sve učesnike.
Šta kaže premijerka na vaše primedbe?
Odgovore dobijamo preko medija. Na pismo koje smo zvanično poslali Ani Brnabić, nismo nikad dobili odgovor. Ćutanje uprave je uobičajena reakcija, u Subotici smo i podneli tužbu zbog ćutanja administracije.
Kakva je u stvari vaša pozicija na domaćem trzištu? Kakvi su odnosi sa konkurencijom?
Naša pozicija na tržištu je stabilna. Pored pritisaka koje imamo u svakom gradu, kao i opstrukcija koje trpimo na svim nivoima, uspevamo da održimo poziciju. Posle ulaska Jetela na tržište televizije, naša pozicija je ostala nepromenjena. Sa strane zaštite konkurencije, bilo bi dobro da dobijemo licencu za mobilnu telefoniju. Mi smo tražili da svi operatori dobiju prava na pružanje interneta i televizije, a mi koji nemamo pravo na mobilnu telefoniju, to pravo dobijemo.
Sledi li period primirja sa Telekomom Srbija ili će sukob dodatno da eskalira?
Teško da može biti gore. Voleo bih da Telekom nema monopol. Pre dve godine predali smo 300 zahteva za pristup njihovoj optičkoj infrastrukturi, dužni su po zakonu da nam to i omoguće, a pozitivno su nam odgovorili na jedan odsto. EPS takođe koristi monopol, jer ima stubove i ta cena korišćenja nije određena kako je trebalo da bude. Mi smo se žalili RATEL-u i taj spor je pred Ustavnim sudom.
Hoće li se program pet televizija za koje je Telekom Srbija kupio licencu (Blumberg Adrija i Juronjuz) i koje reklamira (K1, Kurir, Tanjug) naći u kablovskoj ponudi SBB?
Nismo dobili ponudu, ali ako su zainteresovani, raspoloženi smo da pričamo i pregovaramo sa njima, naravno pod komercijalnim uslovima. Imamo situaciju za neke kanale za koje Telekom ima ekskluzivnost, da su nam dali cene koje su van ekonomske logike. Za javni servis koji bi trebalo da bude besplatan, u Crnoj Gori smo od Telekoma kao zastupnika, dobili takvu ponudu da nije bilo ekonomske logike da ga uvrstimo u ponudu Telemach Crna Gora.
Kvalitet interneta kao usluge drastično varira među evropskim zemljama. Kakva je situacija u Srbiji, kako se kotiramo?
Naši planovi napravljeni pre kovida za 2023. i 2024. ostvarili su se u vreme epidemije. U pandemiji je bilo 80 odsto veće korišćenje interneta, porasla je usluga gledanja unazad i videa na zahtev. I što je interesantno, dobar deo tih trendova se sadržao i danas. Kad uporedimo kvalitet naše televizije i interneta i cene, mislim da možemo da se takmičimo sa Evropom. Sad imamo i potvrdu renomirane kompanije Ookla® da SBB zvanično ima najbrži internet u zemlji.
Šta mislite o projektu uvođenja širokopojasnog interneta u srpska sela za koji se država zadužila 100 miliona evra kod EBRD ?
Mi smo se javili na taj tender i dobili smo jednu lokaciju. I tu su uslovi bili definisani tako da najveći deo lokacija dobije Telekom Srbije. Zemlja gde stanovništvo ima veći pristup internetu, ekonomski više napreduje. Za Srbiju je uvođenje interneta u ruralnim područjima dobro, ali za operatore teško da može da bude profitabilno, zato to i radi država.
Pojasnite nam i plan „Reaching 55!“, koji ste takođe najavili povodom obležavanja 20 godina poslovanja.
Jedan od postulata SBB-a je da korisnici budu što zadovoljniji. Prilikom svakog kontakta sa korisnikom merimo zadovoljstvo pruženom uslugom. Pokrenuli smo taj projekat 2019. i tada je skor bio 20. Reč je o skali od minus 100 do plus 100, pri čemu je nemoguće dostići maksimum. Apple recimo ima skor 60. SBB na nivou Grupe, pa i cele Srbije, sa rezultatom 50+ može da se pohvali najboljim rezultatom. Naš cilj je da taj skor u ovoj godini bude 55.
Velike kompanije sve više pažnje posvećuju CSR-u kao sastavnom delu poslovanja, ali je SBB jedna od retkih koja ima i svoju fondaciju. Kroz nju podržavate više projekata, pa nas interesuje na šta ćete se fondacija fokusirati u budućem periodu?
Zadnjih 10 godina samo u CSR aktivnosti uložili smo više od devet miliona evra jer što je zdravija sredina u kojoj živimo i radimo to je svima bolje. Nameravamo to i dalje da radimo. Specijalna sredstva odvajamo za mlade talente i za ugrožene porodice.
Sarađujete li sa fakultetima? Da li vam trebaju inženjeri sa fakultetom ili srednjoškolci koji se razumeju u struju?
Mi smo prošle godine ponovo pokrenuli projekat saradnje sa fakultetima i srednjim školama. Imamo 20 studenata praktikanata. Opšta je potreba za fakultetski obrazovanim IT u celom svetu. Ali, velika je potreba i za kvalitetnim stručnim znanjem iz srednjih škola.
Šta gledate od televizijskog sadržaja?
Ja gledam Kesića, Ivana Ivanovića i Olju Bećković. Činjenica je da retko kad gledam linearno televiziju, sve vraćam unazad. Jedino sport gledam u realnom vremenu. Ne verujem da će televizija izgubiti snagu koju sad ima. Mlađa populacija sad nema strpljenja da gleda, ali kad dođu u tridesete, četrdesete godine verujem da će se vratiti ta potre
BONUS VIDEO – Stipendisti SBB-a: Šta je najbitnije u šahu i kako uskladiti čitanje knjiga sa ostalim aktivnostima
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare