0
Milica Cvetić (16) iz Zemuna je jedina učenica u odeljenju za bravara/zavarivača u Tehničkoj školi "Zmaj" na Novom Beogradu. Iako je zanimaju dugi i šareni nokti, obožava da se šminka, pa čak razmišlja i da upiše kurs o ulepšavanju, a voli da ima i dugu i negovanu kosu, ipak joj je na prvom mestu varenje. Milicu smo zatekli u radionici ove škole kako vari jedan automobilski deo, a na naše pitanje kako ide i da li je zadovoljna posle dve godine, odgovorila je "Bez alata nema zanata, a bez zanatlija, nema kvaliteta".
Svake godine Tehnička škola „Zmaj“ prima oko trideset učenika na smeru bravara/zavarivača, međutim već godinama unazad, ta kvota je bukvalno prepolovljena.
Oko dvadesetak učenika upiše ovaj smer u prvom i drugom upisnom krugu, ali već u prvoj nedelji septembra, mnogi odustanu.
I Milica je želela da odustane. Ipak, uspela je da se izbori sa „unutrašnjim glasovima“ i sada je ponosna na sebe što je uspela u tome.
„Uopšte nisam razmišljala o zavarivanju, ma ni na kraj pameti mi taj smer nije padao. Međutim, desilo se da sam, prema listi želja, upala u to odeljenje i kada sam saznala, nisam znala šta me je snašlo. Pomislila sam u sebi: U redu Milice, možeš ti to. A kada je došao prvi septembar i kada sam videla sve te dečake koji su me nemo posmatrali, mislila sam da je taj početak zapravo moj kraj“, priča nam ova učenica.
Iako je mislila da će se vrlo brzo prilagoditi, to se ipak nije desilo, pa je čak razmišljala da se prebaci u drugu školu i da odabere smer koji će joj biti iole zanimljiv.
„Najviše mi je bilo teško zbog toga što sam bila jedina devojčica na smeru. Svašta mi je prolazilo kroz glavu, iako su dečaci bili krajnje pristojni i fini. Pružali su mi podršku, isto kao i nastavnici, ali ne vredi, osećala sam da to nije to. Zato nekoliko dana nisam dolazila u školu“.
Razredni starešina Mirko Stanisavljević pravdao je Milici časove, dok su se njeni drugari non-stop raspitivali kada će im se njihova drugarica Milica vratiti. To je bilo ono što joj je trebalo da shvati da je prihvaćena u školi i da je sve ostalo na njoj.
„Drugari su sjajni, super se slažemo i upravo oni i razredni koji me je sve vreme bodrio i govorio da ja to mogu, pružali su mi vetar u leđa. Zato sam prihvatila svoj izbor i sada, posle dve godine školovanja, mogu slobodno da kažem da bih ponovo upisala isti smer jer posao zavarivača zaista obećava“.
Pročitajte još:
Milica kaže da je tek sada, na drugoj godini, počela da shvata „čari zavarivanja“ i da uči posao kako treba jer dva puta nedeljno ide na praksu u firme sa kojima sarađuje škola. Čak dobija i novac za ta dva dana, te je to još jedan od razloga zbog kojih bi svakoj drugarici preporučila da upiše ovaj zanat.
„Nikada ranije nisam obraćala pažnju na varenje jer me to nije zanimalo. Deda je imao aparat za zavarivanje, ali ja sam ga ponekad videla kako radi njime i to je to. Nikad nisam pipnula aparat, a kamoli radila nešto sa njim. Sada je situacija potpuno drugačija, iako sam tek počela da varim, zanimljivo mi je, čak i kreativno, ipak treba biti umetnik u tome. Inače, mislim da poslovi ne treba da se dele na muške i ženske, nego da svi treba da budu podjednako dobri u svemu i da zajedno doprinose zajednici“.
Miličine drugarice u početku nisu bile oduševljene što je ona izabrala da bude varilac, ali kada su videli da je dobra u tome i da ima volju da napreduje, podržale su je.
„U početku su govorile: Jao, Milice, šta ćeš tamo, pobogu? Međutim, kada su videle da ja to zaista volim, podržale su me, kao i moji roditelji koji su bili skeptični na samom početku. Ovaj posao je dobro plaćen i to je svima nama dodatna motivacija da brzo naučimo da ga radimo. Volela bih da bude više učenika na ovom smeru, a ne da se deca stide da idu na zanat, jer svaki zanat je dobar ako ga pošteno radiš“.
Kada završi treću, poslednju godinu, Milica planira da produži školovanje, ali će uporedo da upiše i kurs šminkanja jer kaže da joj i jedno i drugo ide od ruke.
„Volim da se šminkam, da se sređujem, da mi kosa bude lepa. Kozmetika me jako zanima, mislim da imam talenta za to i da je dovoljan kurs da naučim da šminkam. Zato nisam razmišljala o školi za negu lepote, nego smatram da je bolje da imam dva zanata u rukama. Svaki posao je težak na svoj način, zato deca ne treba da imaju predrasude o njemu dok ga ne upoznaju. I treba misliti na zaradu, a zanati su vrlo dobro plaćeni, u to nema sumnje“, poručuje ova učenica.
Razredni starešina učenika druge godine na smeru zavarivača Mirko Stanisavljević ponosno kaže za naš portal da je Milica miljenica cele škole.
„Ona je jedno vredno, kulturno i dobro dete. Dečaci je drže kao malo vode na dlanu. Slušaju je, poštuju i pomažu joj u svemu, što je najvažnije. Koliko puta su samo preuzeli na sebe zadatak koji bih im dao. Kažu: Neka Milice, mi ćemo. Drago mi je što su učtivi, ipak su oni dečaci, ali najviše mi je drago što imamo jednu devojčicu u odeljenju koja istinski voli ovaj zanat. Jer, ako radiš nešto što ne voliš, džabe“, ističe nastavnik.
Inače, Tehnička škola „Zmaj“ je nedavno osvojila drugo mesto na republičkom takmičenju u zavarivanju, a isto je bilo i prošle godine kada su se među dvadeset škola u Srbiji istakli i odneli drugo mesto.
BONUS VIDEO: Nina – Zavarivačica koja je iz Srbije otišla u Nemačku
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
