0
Svima koji imaju dugovanja prema banci je najveća želja da ih što pre izmire. Naime, ukoliko ste uzeli kredit, bilo da je keš kredit, kredit za refinansiranje ili stambeni kredit u pitanju, a u mogućnosti ste da ga pre roka otplatite, to možete da uradite delimično ili u celosti. Potrebno je samo da banci podnesete pismeni zahtev, kako bi vam ona dala potvrdu o visini duga, uz napomenu da visina duga važi na dan izdavanja potvrde. Ali, da li je uvek prevemena otplata kredita isplativa? U slučaju sagovornika Nova.rs jeste, ali ne mora uvek da bude. Postoji određena caka.
Prevremena otplata kredita predviđa da korisnik ima pravo da u bilo kom momentu, u potpunosti ili delimično, izvrši svoje obaveze iz ugovora o kreditu, u kom slučaju ima pravo na umanjenje ukupne cene kredita za iznos kamate i troškova za preostali period trajanja tog ugovora.
Ako je u pitanju delimična otplata kredita, klijent može da izabere da mu rata ostane ista, a da skrati period otplate ili da rok otplate ostane isti uz manju ratu. Građanin koji želi pre vremena da otplati kredit ima pravo da to uradi u bilo kom momentu tokom otplate i u tom slučaju ima pravo da mu se smanji ukupna cena kredita za iznos kamate i troškova za preostali period otplate.
PROČITAJTE JOŠ:
Sa druge strane, banka može u ugovor da stavi naknadu za prevremenu otplatu kredita. To se ponekad dešava u situacijama kada je period prevremene otplate ugovorena fiksna kamatna stopa, a ako je reč o stambenom kreditu, ova stavka može da se primenjuje i na fiksnu i na varijabilnu kamatnu stopu.
U bankarskom rečniku to se zove „pretrpljena šteta zbog prevremene otplate“ i ta naknada može da ide najviše do 1% od iznosa kredita i to u slučaju ako je period između prevremene otplate i prvogbitnog plana plaćanja duži od jedne godine. Ukoliko je ovaj period kraći od jedne godine, naknada ne može da bude veća od 0,5% iznosa kredita koji otplaćujete.
Sagovornik Nova.rs Milan S. podigao je stambeni kredit u trajanju od 20 godina. Posle 10 godina uspeo je da ga otplati. Kaže da je imao pozitivno iskustvo u tome jer mu banka nije naplatila penale, a „caka“ je u tome da se kredit otplati tačno na polovini ugovorne obaveze. Pre toga – ova opcija se ne isplati.
„Posle 10 godina uspeo sam da otplatim dvadesetogodišnji kredit. Nisu mi naplatili ugovorene penale od 0,5 za prevremenu otplatu kredita. Koliko sam shvatio, negde je rečeno da ta klauzula nije ustavna. Oni mogu da naplate i ranije i jesu naplaćivali, tako da sam bio iznenađen što meni nisu ili sam jednostavno imao sreće“, smatra on.
Kako objašnjava, ušao je u proceduru prevremene otplate kredita jer je prodavao svoj tadašnji stan da bi kupio veći. Priča da cela procedura traje od 15 do 30 dana.
„Ide se u banku da se da pismena izjava o tome i tek tada se ulazi u proceduru. Pošto sam ja prodavao stan, kupac takođe mora da ode kod svoje banke. Važno je da ljudi znaju da pre svega moraju da uknjiže stan na svoje ime. Ja, recimo, nisam bio to uradio, pa sam podneo zahtev u katastru za knjiženje, a to se čeka nekih godinu do godinu i po dana, znači uknjiženje nekretnine. A vi nemate vremena jer prodajete stan, pa sam morao da ‘ubrzam’ sve to. Zato morate na vreme da mislite o tome“, poručuje naš sagovornik.
„Možete da se cenkate oko kamate u banci“
Naš sagovornik ističe da je moguće cenkanje sa bankom oko iznosa kamate prilikom otplate kredita pre roka.
„U banci su mi rekli da nije dobro da otplatim kredit prevremeno, na šta sam im odgovorio da ću otplatiti kredit, ali da mi smanje kamatu. Dva puta su mi smanjivali kamatnu stopu, koja je na kraju bila 3,2 odsto. Možeš da biraš da li da ti se smanji rata ili da ti ostane ista, ali da ti smanje period otplate. Ja sam ostavio istu visinu rate“.
Finansijski stručnjak Vladimir Vasić za Nova.rs ističe da sa prevremenom otplatom kredita treba biti pažljiv, te da zavisi od toga koji tip kredita ste uzeli.
„Ono što je bitno kod gotovinske glavnice je to što je vremenski period kraći, to je najčešće pet godina, i tu je uvek savet da smanjite glavnicu da biste plaćali manju kamatu. To važi i za gotovinske kredite i za stambene. Stambeni krediti imaju efekat da vi kamatu plaćate prvih nekoliko godina, najčešće najveći deo kamate plaćate u prvih 10 godina, ali suštinski je kamata daleko veće učešće nego glavnica u prvih nekoliko godina“, navodi on.
Zato je uvek savet, naglašava Vasić, da koristite mehanizam koji je definisan ugovorom, a to je da godišnje smanjite glavnicu da biste plaćali manju kamatu.
„I tu nemate penal za prevremeno vraćanje posebno sada do isteka ove odluke NBS do kraja godine, inače nemate penal iako vam piše u ugovoru. Tako da, to treba samo pročitati jer obično se banke štite na taj način, vraća se preko iznosa definisanog po godini, onda plaćate na tu razliku neki veći procenat kao penal“.
Najbolje je, dodaje, da građani, ako baš moraju, uzimaju kredit na kraći vremenski period jer svako produženje trajnog kredita znači i veću kamatu.
„Većina nas se opredeljuje da ima nižu mesečnu ratu makar i duže trajala bez obzira što ćemo veću kamatu platiti. To važi i za onaj čuveni ‘dozvoljeni minus’, ako morate da uđete, uđite, ali samo što kraći vremenski period i sa što manjim iznosom. I kad su u pitanju gotovinski i stambeni krediti, iznos vašeg učešća značajno utiče, dakle manja vam je mesečna rata na isti vremenski period, tako da ćete manje kamate plaćati“, kaže naš sagovornik.
Ekonomista Ljubodrag Savić objasnio je za Nova.rs da je važno da budući dužnik na samom početku traži od banke informaciju da li je mesečna rata podeljena linearno, odnosno da je pola rate glavnica dugovanja, a druga polovina kamata.
Cela poenta je da značajan broj banaka raspodeli vraćanje dugovanja tako da u prvoj polovini roka otplate dužnik otplaćuje veći deo kamate a manji deo glavnice kredita.
PROČITAJTE JOŠ:
0
3
4
Zašto to predstavlja problem – kada dužnik reši da prevremeno otplati kredit, recimo na polovini svog roka otplate, on je već vratio gotovo 80 odsto kamate – a značajno manji deo glavnice.
„Kada zatvaramo kredit pre vremena, u ovakvim uslovima banke, mi smo platili praktično 80 procenata kamate koja nam dospeva do recimo, 20 godina, a vraćamo kredit u 10 godina. I mi u stvari vraćamo polovinu još glavnice i kada se sve na to doda – ispadne više novca nego da kredit isplaćujemo do kraja roka“, kaže naš sagovornik.
Dužnici se na prevremenu otplatu kredita odlučuju u skladu sa svojom finansijskom situacijom, ali ostali važni faktori na koje je obavezno obratiti pažnju jesu i struktura rata i penali koje mu nameće banka.
Savić ističe da je prevremena otplata kredita u slučajevima da je rata linearna, svakako „bezbolna“ za dužnike i da u tom slučaju oni neće ostati oštećeni.
BONUS VIDEO: Prof. dr Svetlana Popović Da li odabrati fiksnu ili varijabilnu kamatu za kredit
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
