Miladin Kovačević reagovao na pisanje portala Nova.rs

Njegovo saopštenje prenosimo u celosti."Na tekst pod anterfileom „Ekonomija nam se raspada dok vlast obećava bolji život“ koji je objavljena na portalu Nova.rs ne bih ni reagovao da nije „podmetnuto kukavičje jaje”. Naime, tekstova sa uznemirujućim ili čak paničnim naslovima je „tušta i tma” po medijima u kojima se domaća ekonomija i standard boje najcrnjim bojama kao da inače u globalnoj i evropskoj ekonomiji sve cveta i raste u ciklusu buma, a prošlost (dalje od 10 godina) nam je bila toliko svetla da nam se u poređenju sa nekadašnjim „blagostanjem” aktuelna stvarnost čini još crnja, ali eto – naša ekonomija propada usled loše i pogrešne aktuelne ekonomske politike ili opšte pljačke, nepravde i bezakonja. Polemisati sa takvim naslovima i crnom propagandom ispravno interpretirajući makar i najjednostavnije i najrečitije statističke pokazatelje je isto što i „musti jarca u rešeto” pa je najbolje uredno objavljivati zvanične indikatore i statistike, nadajući se da će najšira demokratska javnost, kao i važne međunarodne institucije i subjekti na tržištu znati ispravno da ih tumače i koriste. Ima mnogo dokaza da je tako, ali ni ti dokazi ne pomažu da se tzv. ekonomska analitika i interpretacija podataka upristoji do mere da se ne kukumavči i gromoglasno ne iskazuju „proročanstva” o propasti, makar i demografskoj, kao što je na kraju ovog članka (u mom fokusu ovde) kao da je urbanizacija i industrijalizacija u čitavom prošlom i ovom veku delo (i kao posledica demografski trendovi) baš sadašnje vlasti.U tekstu na koji se osvrćem na početku je referisan Republički zavod za statistiku i pomenuti podaci za april ove godine pa tako ispada da iza svega što je rečeno stoji RZS a odmah potom, u nastavku, navodi se da (valjda RZS) beleži najviši pad u aprilu u kapitalnim budžetskim rashodima tj. u javnim investicijama od 43,1% u odnosu na april 2022. godine (mada ni to nije jasno rečeno). Sledi i drugi podatak iz prikaza o „izvršenju budžeta” da su sledeće subvencije koje daje država i da je zabeležen pad od 31,3%, koje inače objavljuje Ministarstvo finansija, a ne RZS.Onima koji čitaju MAT („Makroekonomske analize i trendovi“, izdanje Privredne komore Srbije) biće jasno da su podaci prepisani iz MAT-a br. 341 u kome su prikazani u delu koji govori o izvršenju budžeta u aprilu u okviru autorskog teksta Stojana Stamenkovića. Takav propust ne može se tumačiti drugačije već kao tendenciozan, sa namerom da se izrečenim tvrdnjama pribavi kredibilitet najveće verodostojnosti kao da ih je sama izrekla institucija nesumnjivo najvišeg kredibiliteta – Republički zavod za statistiku. Ali vratimo se tim tvrdnjama koje – kako Nikezić kaže – dokazuju propast domaće ekonomije.Gospodin Nikezić ukazuje na pad kapitalnih rashoda u aprilu, pri čemu je (po svemu sudeći namerno) u nastojanju da dramatizuje opis stanja naše privrede, zaboravio da doda podatak da su ti rashodi tokom januara, februara i marta 2023. godine rasli po stopama od 8,8%, 58,8% i 12,7%, u odnosu na 2022. godinu respektivno, tako da, kumulativno, pad kapitalnih rashoda u periodu januar–april 2023. u odnosu na isti period 2022. godine iznosi svega 2,7%. U periodu januar–mart 2023. godine (prvi kvartal 2023. godine) prema istom periodu prethodne godine kapitalni rashodi zabeležili su rast od 23,4% nominalno (6,4% realno). Na bazi jednog meseca, a pogotovu na bazi aprila, koji je karakterističan po smanjenom broju radnih dana i po praznicima, ne može se suditi o stanju ekonomije i njenim perspektivama makar i na kratak rok. Кao što je to bio slučaj i prethodnih godina, kapitalni rashodi budžeta, a pogotovu izdaci za subvencije, pokazuju značajnu volatilnost i vrlo često se podbačaji plana izdataka u jednom mesecu kompenzuju prebačajima plana u narednom ili narednim mesecima. Tome treba dodati ohrabrujuću činjenicu da su ukupne investicije u osnovna sredstva (privatne i državne) u prvom kvartalu 2023. godine pokazale „žilavost“ i ostvarile realan rast od 2% (9,4% nominalno) što je recimo približno kretanju u EU gde je rast investicija iznosio realno 2,3% , a nominalno 9,0%. Srbija, dakle, deli sudbinu zemalja Evropske unije koje se takođe suočavaju sa rastućim troškovima građevinskog materijala i kapitalnih dobara, zastojima u lancima snabdevanja i rastom kamata koji depresirajuće deluju na kapitalne izdatke i rast. Sa izglednim smirivanjem inflacije tokom godine može se očekivati i značajnije oživljavanje investicione aktivnosti kako privatnog sektora tako i države. To je na podacima zasnovana vizija, a ne crna predviđanja koja Nikezić plasira kao da je ostalo još jedino da organizujemo političke parastose „ekonomiji koja se raspada”. Uzgred da kažem da statistički podaci u prva četiri meseca ne pokazuju pad konjukture ni u industriji, ni u trgovini, ni u registrovanom zapošljavanju. Jasno je da evropska ekonomija trpi pad konjukture i najvažnija Nemačka ekonomija blagu tehničku recesiju i da to ima jakog odraza na naše prilike i konjukturu, ali se za sada naša konjuktura drži i trendovi nisu u padu. U 2022. godini došlo je do pada koji je bio posledica spoljnih faktora i inflacije koja je najvećim delom indukovana evropskom inflacijom i problemima snabdevanja zbog ukrajinske krize, ali i havarijom na kraju 2021. godine u našem elektroenergetskom sistemu. Početkom 2023. dekonjuktura je prevaziđena kod nas i sada su trendovi stacionarni i stabilni. Tome je svakako pomoglo i povećanje plata i penzija od početka godine (inflaciono indeksiranje), ali i stabilizacija inflacije i njeno smanjenje u maju i pored korekcija cena najvažnijih energenata (struje i gasa). Ignorisanje ovih činjenica da bi se izbegla čak i relativna kvalifikacija uspešnosti i svalila čak i globalna determinacija prilika u zemlji na aktuelnu vlast više je od poražavajućeg odsustva objektivnosti ili znanja.Povodom konstatacije o padu prosečne zarade, ovih dana smo više puta objasnili da na visinu prosečne mesečne zarade obračunate za određeni mesec svakako utiče i broj radnih sati. S tim u vezi, broj sati za koje je obračunata zarada za april 2023. godine iznosi 160 odnosno 20 dana, dok za mart iznosi 184 sata tj. 23 dana. Na osnovu takve oscilacije zarada, a i inače na osnovu tekuće dinamike, ne može se govoriti o tome da li se živi bolje ili lošije.U predtekstu Nikezićevog članka govori se o „lažnoj” slici o standardu koju, po njegovom mišljenju, širi vlast dok, opet po njegovom mišljenju, „zvanični podaci pokazuju suštu suprotnost”. Istini za volju, pogledajmo sada šta stvarno kazuju zvanični podaci.Prema poslednjim podacima, dobijenim na osnovu istraživanja evropske Ankete o prihodima i uslovima života (SILC), stopa rizika od siromaštva je u 2021. godini iznosila 21,2%.To znači da je oko petina stanovništva Srbije bila u riziku od siromaštva. Ova stopa je 2015. godine iznosila 26,7% (tada je svaki četvrti stanovnik Srbije bio u riziku od siromaštva) i od tada je u konstantnom padu. Inače, 2013. godine, prema visini stope rizika od siromaštva, Srbija je bila na „neslavnom“ drugom mestu u Evropi, da bismo 2021. u tom pogledu bili bolje pozicionirani i od pojedinih članica Evropske unije, kao što su Bugarska, Rumunija, Španija i Letonija. Onome ko misli da je ovo slab napredak treba objasniti koliko je robusna mera siromaštva kao što je stopa rizika od siromaštva i koliko je fenomen siromaštva žilav i usidren čak i u najrazvijenijim zapadnim zemljama. Govoriti o tome paušalno i nekritički je više od neznanja i loše namere. To je svojevrsni politički autizam. Ili makijavelizam kako bi rekli politikolozi.Кada posmatramo Gini koeficijent, na osnovu kojeg se meri nejednakost stanovništva, koji je u 2015. godini iznosio 40,0 i Srbiju svrstavao među zemlje sa najvećom nejednakošću, u periodu do 2021. godine dolazi do značajnog smanjenja ovog indikatora koji je u 2021. godini iznosio 33,3 i Srbiju pozicionirao ispred Bugarske, Letonije, Litvanije i Rumunije.Na osnovu iznetih podataka može se zaključiti da je Srbija u pogledu indikatora siromaštva i nejednakosti bolje pozicionirana ne samo od zemalja navedinih u tekstu, već i od pojedinih zemalja Evropske unije."