Migranti plaćaju i do 4.000 evra za prolazak kroz Srbiju: Tajne rute i "metode"

Procenjuje se da najmanje 150 migranata dnevno prelazi u Srbiju preko ilegalnih graničnih prelaza, navode iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI).

Istanbul služi kao glavno čvorište iz kojeg migranti ulaze na Zapadni Balkan, navodi Nova ekonomija.

Istraživanje je utvrdilo i koje cene migranti plaćaju krijumčarima kako bi se domogli zapadnih zemalja. Tako je za višedržavne rute od Turske do Bugarske i Srbije cena 3.468 evra, od Grčke preko Severne Makedonije do Srbije 1.033 evra, a od Sirije do Nemačke 12.600 evra. Za jedinstvene granične prelaze cene su niže, pa od Crne Gore do Bosne i Hercegovine iznosi 315 evra, a iz Srbije do Bosne 235 evra, podaci su GI.

„Cene pojedinih deonica na ruti variraju u odnosu na način prelaska. Iz Turske u Bugarsku sa vodičem peške košta 1.800 evra, iz Turske u Grčku ispod kamiona 1.200, iz Turske u Grčku čamcem od 2.700 do 3.000 evra. Pojedini navode da im od Turske do Srbije potrebno 3.500-4.000, i onda iz Srbije još 4.000 ako idu preko Mađarske. Slaže se uglavnom sve sa ovim iz članka, iz Turske za Srbiju sa tim da su to podaci za 2024, i čini se da je BiH prelaz preko Drine poskupeo tokom 2025, neki su davali i 400 evra, u odnosu na 250-300 od ranije. Za ove veće cene (iz Sirije do Nemačke 12.000) nismo već duže čuli, ali ako je od Avganistana do Nemačke u proseku 10.000, ima logike da od Sirije do Nemačke bude oko 12.000. Skuplje, bezbednije, lakši prolaz. Oni koji koriste skuplje pakete, verovatno prolaze bez ulaska u kampove i bez „pušbekova“ (vraćanje sa granica) i relokacija, pa sa njima nemamo susrete da bi čuli iz prve ruke“, kaže Radoš Đurović, direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Između 1. januara i 15. novembra 2024. godine, Međunarodna organizacija za migracije (IOM) intervjuisala je 12.817 migranata u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Albaniji. Prema izveštaju GI, približno 40 odsto ispitanika izjavilo je da su ih pratile osobe koje su im omogućile barem jedan prelazak granice u zemlju Zapadnog Balkana. Većina migranata se odlučuje za višegranične „paket“ aranžmane u Severnoj Makedoniji i Srbiji, dok su plaćanja na jednoj granici češća za ulazak u Bosnu i Hercegovinu.

Migranti koriste različite metode plaćanja za usluge krijumčarenja. Kako objašnjavaju izveštači za GI, jedan uobičajeni aranžman podrazumeva da migranti plaćaju određene GPS koordinate koje im omogućavaju da ilegalno pređu granicu. Nakon što uspešno pređu, dobijaju poruku koja sadrži nova uputstva i koordinate za sledeću fazu njihovog putovanja. Drugi aranžman podrazumeva da migranti plaćaju posrednicima koji ih prate. U ovom slučaju, migranti se vode do određenih graničnih prelaza. Po dolasku na lokacije sa druge strane, upoznaju nove osobe koje nude smeštaj i smernice o narednim koracima na njihovom putovanju, podaci su GI.

„U javnosti u regionu je utisak da je migracija splasla i da je to problem koji sada nije u centru pažnje, koji je sada gotovo rešen. Smanjenje postoji, ali migracija se i dalje odvija. Ona sada dobija drugi vid i poprima mnogo opasniji i mnogo prikriveniji vid i odvija se daleko od očiju javnosti i institucija. Poprima mnogo drugčije forme koje podrazumevaju različite vidove eksploatacije i mnogo su ispred organa koji pokušavaju da ih zaustave“, kaže Đurović.

Zapadnobalkanska ruta ključni put ka EU

Najnovija Procena pretnje od ozbiljnog i organizovanog kriminala (SOCTA) Evropola, objavljena u martu 2025. godine, identifikovala je zapadnobalkansku rutu kao jedan od dva glavna migraciona koridora u Evropsku uniju.

Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska postale su kritične tranzitne tačke, gde kriminalne grupe koriste nekoliko strateških prednosti. Ove mreže imaju koristi od postojećih kriminalnih veza, opsežnog poznavanja lokalnog terena i korupcije u agencijama za sprovođenje zakona, navode iz GI.

„U 2024. godini, međunarodna saradnja u sprovođenju zakona dovela je do značajnog broja hapšenja; međutim, mreže krijumčarenja su se pokazale veoma prilagodljivim. Ova situacija ukazuje na to da su neophodne dugoročne strateške kontramere, umesto da se oslanjaju isključivo na kratkoročne represije. Da bi se ovo ilegalno tržište efikasno oslabilo, vlasti moraju da se fokusiraju na ometanje ilegalnih finansijskih tokova umesto da daju prioritet samo hapšenjima. Neophodne mere uključuju praćenje i oduzimanje profita od krijumčarenja, poboljšanje saradnje u razmeni finansijskih obaveštajnih podataka i pooštravanje propisa o neformalnim platnim sistemima poput havale i podzemnih bankarskih mreža,“ navode iz GI.

BONUS VIDEO: Banka hrane koja nema cenu - Srđan Budimčić