Med ćemo plaćati i do 1.800 dinara

Ukupan izvoz meda iz Srbije u prvih deset meseci 2022. godine bio je 1.479 tona i doneo je u zemlju 8,2 miliona evra. To je pad u odnosu na prethodnu godinu od čak 23 odsto. Ali, pored dobre proizvodnje mi smo i uvezli oko 485 tona meda, što je plaćeno 1,4 miliona evra. Najviše meda u 2022. se uvozilo iz Moldavije, Rusije, Ukrajine i sa Novog Zelanda.Pčelari kažu da zbog klimatskih uslova nema kvalitetnog livadskog meda, a malo je proizvedeno i šumskog meda.“Imamo dosta problema i u otkupu i ceni. Zbog naše visoke cene kupci u svetu sada nisu zainteresovani za med iz Srbije, tako da i pored niske proizvodnje, u odnosu na očekivanu, imamo problem i sa prodajom. Kada govorimo o ceni, u 2021. godini kilogram bagremovog meda se prodavao po 4,2 evra, a sad je to 5,2 do 5,5 evra. Visoka je to cena i za nas i za svet, i to je razlog male potražnje i prodaje. Uz sve te teškoće probleme nam je stvorilo i mnogo uvezenog meda iz Kine u EU, koji je jeftiniji i zauzeo je tržište. Dakle, u ovoj godini imamo značajan pad izvoza meda, dosta će ga ostati na lageru da čeka kupce“, navode pčelari sa kojima je razgovarao portal Biznis.rs.Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, pod šifrom delatnosti „uzgoj ostalih životinja“ registrovano je ukupno 327 firmi, a među njima najviše uzgajivača pčela.Najveća dobit u ovom sektoru ostvarena je 2021. godine – 33.723.000 dinara, što je veliki uspeh u odnosu na minus od 9.784.000 dinara iz pandemijske 2020. Proizvođači meda kažu da u Srbiji 2021. godina nije bila rodna. Subvencije su povećane, pa i broj proizvođača meda, tako da je prijavljeno mnogo više košnica, ali nije bilo proizvodnje u svima njima.“Prijava je bila zbog subvencija, a to se nije kontrolisalo. Tako je bilo dosta košnica bez pčela, pa u njima nije bilo ni meda, ali su njihovi vlasnici dobili subvencije i za to. Mi koji se bavimo ovom proizvodnjom decenijama na osnovu broja košnica u zemlji, za koje se daju premije, verujemo da bismo morali da imamo znatno više meda”, ističu pčelari.Na osnovu ostvarene dobiti, najuspešnije preduzeće u delatnosti „uzgoj ostalih životinja“ je firma Predraga Vasića iz Leskovca koja se od 2012. godine bavi uzgojem pčela. Uvid u finansijske izveštaje pokazuje da je poslovanje ovog preduzeća išlo uzlaznom putanjom od 2019. godine kada je ostvarena dobit od 1.782.000 dinara. Naredne 2020. i 2021. godina donele su mnogo bolje rezultate sa ostvarenih 8.365.000 dinara i 8.280.000 dinara.Kada je reč o ceni meda i proizvodnji u Leskovcu, Predrag Vasić kaže da je otkupna cena meda niska i iznosi oko 4,5 evra u veleprodaji, dok je u maloprodaji od 1.000 do 1.200 dinara.“Prošle godine je ostalo dosta neprodatog meda, tako da mislim da se cena neće menjati”, objašnjava Vasić i dodaje da je prošle godine stradalo mnogo košnica, a da je razlog varoa, odnosno parazit.“Klimatske promene najviše utiču na proizvodnju meda. Jesen se produžila, pa se zaštita od varoe radi kasno, ili rano pa treba da se ponovi. Nekoliko mojih kolega izgubilo je oko 200 košnica, što je gubitak od kojeg ne možete da se oporavite godinama, kako finansijski tako i vremenski, jer je potreban određeni period da se naprave i uzgoje nove košnice”, kaže Vasić.Na drugom mestu najuspešnijih prema dobiti nalazi se preduzeće Medomiks iz Petrovaradina. Dobit od 6.274.000 dinara u 2021. godini dovela je ovu mikro firmu skoro na vrh. Poslovni rezultati iz prethodnih godina – 8.358.000 dinara u 2019. i 7.629.000 dinara u 2020. godini, pokazuju da ovo preduzeće ima stabilno poslovanje.Vlasnik Slobodan Bakočević ističe da se ovim poslom bavi od 1987. godine, kada su prinosi bili ogromni i ne mogu da se porede sa sadašnjim.“Bagremove šume su se smanjile. Kada bagrem i lipa mede budu loši vremenski uslovi, pale se strnjike, pa nema belog bosiljka. Poslednjih 20 godina gaji se genetski modifikovan suncokret koji daje više ulja, ali ne i meda. Svi ovi faktori utiču na mnogo lošiju proizvodnju meda u Srbiji”, ocenjuje Bakočević.Kada je reč o cenama meda, vlasnik preduzeća Medomiks iz Petrovaradina kaže da će cena bagremovog meda ići od 1.500 do 1.800 po kilogramu, dok će cena livadskog biti oko 1.000 dinara.BONUS VIDEO Urbano pčelarstvo - kako su gradovi su postali rezervati za pčele

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiurbanopcelarstvoik2-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5588652"]