7
"To da nema govora da je Srbija šampion, a da je pomoć građanima novo zaduživanje mogu da kažu samo ili ozbiljno zbunjeni propagandnom mašinerijom samozvanog lidera opozicije, ili oni koji svaki svoj nastup maliciozno koriste da unize rezultate koji se postižu, uprkos brojnim problemima koje izaziva pandemija virusa korona. Od bivšeg guvernera ipak sam očekivao malo više poznavanja materije, jer realnost je daleko od njegove fikcije“, odgovorio je ministar finansija Siniša Mali profesoru Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejanu Šoškiću u pisanom saopštenju Ministarstva finansija.
Ministar finansija u Vladi Republike odgovorio je na kritike bivšeg guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića koje je ocenio kao, kako se navodi, „politikansku zloupotrebu ozbiljne funkcije koju obavlja, zarad sticanja jeftinih političkih poena za sebe i one na čijem je platnom spisku“.
Mali je naveo da pojedinci još od prošle godine neopravdano kritikuju izdvajanja države za sve punoletne državljane, koje ocenjuju kao neselektivne.
„Neumesno je praviti razliku između građana i upravo tu je razlika između nas i vas koji ste nekada vladali ovom zemljom. Nažalost, trebalo je prepoznati razmere pandemije koja je uticala bukvalno na sve građane i to je osnovni razlog zašto se država nije opredelila za selektivan pristup pri podeli pomoći. Ukoliko neko ne želi, jer smatra da ima dovoljno novca, ne mora da se prijavi za pomoć“, rekao je Mali, navodi se u saopštenju.
Kada je reč o stabilnosti javnog duga, Mali je rekao da Srbija spada među retke zemlje koje ga drže na nivou ispod propisanih 60 odsto BDP.
„Čak i po tom pitanju smo među najboljim zemljama u Evopi“, naveo je Mali.
Kako je dodao, javni dug je na kraju marta ove godine iznosio 55,7 odsto BDP.
„Prošlu, izuzetno tešku godinu, Srbija je uspela da završi sa javnim dugom od 57,4 odsto BDP“, naveo je Mali i dodao da se očekuje da uz visoke stope rasta ove godine, javni dug ostane stabilan i ispod 60 odsto BDP-a.
O privrednom rastu
Ministar finansija je napomenuo da je rast BDP-a Srbije u prvom kvartalu bio 1,2 odsto u odnosu na isti period 2020.
„Očekujemo da prebacimo rast od 10 odsto BDP u drugom kvartalu. Nadamo se da će to biti i više od 11 procenata, a tada ćemo moći da govorimo o rastu većem od prognoziranog za ovu godinu. I prošle godine smo imali jedan od najmanjih padova BDP u Evropi, a ove godine optimistično očekujemo da budemo na vrhu starog kontinenta po pitanju uspešnosti ekonomije“, rekao je on.
Napomenuo je da su uspeh Srbije prepoznale svetske finansijske organizacije poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, koje su dale za nijansu konzervativniju procenu rasta ove godine – pet i 4,5 odsto.
„Zahvaljujući odgovornoj i pre svega domaćinskoj politici koju vodimo, što je za vreme dok ste vi vladali bila misaona imenica, Srbija je uspela da prošle godine izdvoji dva paketa ekonomske pomoći vredna 704 milijarde, a ove godine 257 milijardi dinara. Sve to ne bi bilo moguće bez teških mera fiskalne konsolidacije, na šta smo bili primorani zbog vaše zaostavštine. Ali, to je urodilo plodom i naša zemlja je četiri godine zaredom imala suficit u budžetu, ostvarili smo brojne uštede i uspeli da konačno posle mnogo vremena stanemo na noge. Uspeli smo da umesto padanja u ponor, svetlosnom brzinom krenemo napred i od toga ne odustajemo“, istakao je Mali.
O nedovoljnom investiranju
Na kritiku Šoškića o manjku investicija Mali odgovara:
„Verovatno ne prati dovoljno dobro, kada ne zna da je naša zemlja, za razliku od vremena kada su oni vladali, uložila ogromna sredstva, posebno ove godine za kapitalne investicije. Podsetiću ga da je udeo javnih investicija u BDP-u ove godine rekordnih 7,2 odsto BDP. Podsetiću ga i da je udeo kapitalnih rashoda u BDP 2010. godine, za vreme njehovog mandata, iznosio 3,2 odsto BDP-a, a da je 2011. taj procenat bio 3,1 odsto“.
On se, navodi se u saopštenju, prisetio i zaostavštine nekadašnjeg guvernera Šoškića, za kog je rekao da je „samo jedan u nizu majstora za propast“.
Kako je istakao – dinar je tada „maestralno gubio na vrednosti“, a inflacija je, kako je istakao „došla do rekordnih 11 odsto godišnje, čime je dodatno obezvređen realni dohodak građana“.
Šta je rekao Šoškić
Podsetimo, profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić izjavio je, gostujući na N1, da jedna od komponenti paketa pomoći građanima i privredi u Srbiji – davanje novca linearno i neselektivno svima, i onima koji imaju plate i penzije i kojima korona nije ugrozila egzistenciju, upitan potez, koji se teško može opravdati sa ekonomskog gledišta.
„Sigurno je da će do kraja godine nivo javnog duga prema BDP-u preći 60 posto, a to je nivo koji su i razvijene zemlje stavile sebi kao limit. Zemlje poput Srbije bi trebalo da budu na nižem nivou javnog duga“, rekao je Šoškić.
Šoškić je ukazao da je dodatan problem što je pre dve godine promenjena metodologija u obračunu BDP-a, i da bi prema staroj metodologiji, javni dug davno bio preko 60 odsto.
Na pitanje da li onda stoje komentari da je ekonomska situacija stabilna ili bolja nego u prethodnom periodu, Šoškić kaže da je Srbija praktično sve do 2018. godine bila jedna od najstangnantijih privreda u Evropi.
„Daleko smo imali niže stope privrednog rasta. Od 2018, 2019. godine nešto je veća stopa privrednog rasta, a prošle godine smo možda imali nešto manju stopu privrednog pada, ali o ekspanziji privrede ne možemo da govorimo. Mi nismo nigde napredovali, daleko smo od viših stopa privrednog rasta“, rekao je Šoškić.
On je povodom najave vlasti da će prvi kvartal biti sa pozitivnom stopom privrednog rasta, rekao da je Amerika napravila pozitivan rezultat od 6,4 odsto, Kina od preko 18 odsto u prvom kvartalu. Ako Srbija napravi rezultat od plus jedan, kaže Šoškić, daleko smo od privredne ekspanzije i nema priče o šampionskom statusu.
„Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi“, rekao je, između ostalog, Šoškić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
