Svetska banka trenutno "češlja" pet poslednjih Doing Business izveštaja, pošto su javno iznete sumnje da su neke zemlje neopravdano napredovale, odnosno padale na toj listi "kvaliteta poslovnog okruženja". Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović za Nova.rs ocenjuje da je, u slučaju Srbije, ta lista postala politički instrument i jedan od mehanizama podrške međunarodne zajednice predsedniku Aleksandru Vučiću, koji nema veze sa ekonomijom.
Pročitajte još:
„Metodološke promene“ – to je fraza kojom se Svetska banka koristila kada je trebalo objasniti značajan skok ili pad na Doing Business listi, na kojoj je ta globalna institucija rangirala države prema privrednom ambijentu.
Lista Svetske banke je od svog prvog izdanja, 2002. godine, promovisana je kao kvalitetan putokaz investitorima koji razmatraju u koju zemlju da ulože svoj novac.
Srbija je na toj listi rangirana od 2007. a jedna od začkoljica desila se u periodu od 2014. do 2016. godine, kada je naša zemlja „preskočila“ čak 44 pozicije, pa je sa 91. osvanula na 47. mestu, a vlast proglasila „kvantni skok“ ekonomskog napretka – iako je, zbog promene u metodologiji, zapravo krenula sa 68. a ne 91. mesta.
Svetska banka nije obustavila objavljivanje Doing Business liste, gde su rangirane zemlje po uslovima poslovanja, već radi na proveri potencijalnih nepravilnosti koje su uočene u izveštajima iz prethodnih godina, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije (MGSI).
U isto vreme, na zvaničnom portalu Svetske banke stoji saopštenje da je ta institucija „pauzirala“ objavljivanje Doing Business liste dok se ne završi analiza podataka i metodološka revizija.
U odgovoru agenciji Beta povodom informacija da je obustavljeno objavljivanje Doing business liste, MGSI je navelo da će zatražiti od Svetske banke „detaljnije informacije u vezi sa poslednjim aktivnostima koje se tiču liste, a koje mogu biti od značaja za tekuće reformske aktivnosti u Srbiji“.
U međuvremenu su jačale sumnje, o čemu je nedavno pisao i Financial Times, da je rang zemalja poput Kine, Saudijske Arabije ili Čilea rastao odnosno padao zbog „neekonomskih“ razloga, pa je Svetska banka odlučila da temeljno revidira metodologiju koju primenjuje za izradu ovog izveštaja.
Na naše pitanje da li je u Srbiji napravljena neka stvarna šteta u trci za što boljim plasmanom na Doing Business listi, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović odgovara da se šteta ogleda na nekoliko nivoa.
„Ne samo Srbija, već sve zemlje kojima je stalo do stranih investitora ‘štimovale’ su plasman – u smislu da su na silu i površno sprovodile reforme u oblastima koje Svetska banka forsira u Doing Business listi“, objašnjava Popović za Nova.rs.
Prema njenom rečima, dobar primer takve prakse je Indija, koja je davala podatke samo za razvijeni grad Bombaj, i dobijala puno poena za poboljšanje poslovnog ambijenta iako ostatak zemlje svakoga dana barem četiri sata nema struju.
U slučaju Srbije, Svetska banka u obzir uzima samo podatke za Beograd, iako je poznato da se uslovi poslovanja razlikuju od grada do grada u našoj zemlji.
Kolega naše sagovornice, profesor Milojko Arsić, smatra da je ključna slabost te liste upravo u želji da bude „egzaktna i proverljiva“.
Pročitajte još:
„Zato se dešavalo da je za bolji rang – kao u Srbiji – bilo dovoljno skratiti rok za izdavanje građevinskih dozvola, a da nema velikog napretka u oblasti građevinarstva ili urbanizma.
Mnoge zemlje su tako poboljšale svoj rejting ali ne i realan privredni ambijent, pa se dešavalo da se visoko kotiraju na Doing Business, ali ne i na listama koje ocenjuju kvalitet državne administracije ili nivo korupcije“, kaže Arsić.
Kada je reč o nelogičnostima Doing Business liste u pogledu rangiranja zemlje i stvarnog privrednog ambijenta, možda je najbolje navesti primer Severne Makedonije: ona je trenutno među prvih 20 zemalja prema „lakoći poslovanja“ koja čeka investitore, i nalazi se ispred takvih globalnih privrednih „teškaša“ kao što su Nemačka i Kanada.
Srbija se, takođe, u izveštaju za 2020. našla među liderima u kvalitetu poslovnog ambijenta Evrope i Centralne Azije: kao što se vidi na tabeli koji objavljujemo, u tom regionu lider je Gruzija, druga je neumorna Severna Makedonija a treći je Kazahstan dok je Srbija osma, ispred Jermenije.
„Posledica takvog pristupa Doing Business listi ogleda se u tome što ‘forsirane reforme’ pojačavaju korupciju, ali postoji još jedna vrsta štete koju Srbija trpi“, upozorava Danica Popović.
„Koliko god loše da naša zemlja završi godinu, sa još većoj korupcijom, sa još većim skandalima, ili sa malim rastom, zvaničnici Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda govoriće da je u Srbiji odlično i da Srbija može da ostvaruje stopu rasta od 7 odsto ili više, što je daleko od istine koliko Zemlja od Marsa“, ocenjuje profesorka Popović.
Ona smatra da razlog leži u tome da čitava međunarodna zajednica forsira predsednika Aleksandra Vučića u nadi da će povoljno rešiti pitanje Kosova.
„Sve i da se ukine Doing Business lista, Srbija će biti i dalje vrlo visoko rangirana šta god da se ovde dešavalo kada je reč o korupciji, mafiji, biznisu i njihovim međusobnim vezama, jer je naša zemlja postala ‘partner’ u političkom projektu koji nema veze sa ekonomijom. Na to se svodi“, zaključuje Danica Popović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare