"Naravno da ćemo kupovati povoljniji ruski gas, ali ne zato što je Vučić 'pobedio' u Vašingtonu, već zato što Sjedinjene države nemaju gasa za izvoz", kaže za Nova.rs energetičar Miloš Zdravković, saradnik Centra za geostrateške studije.
Pročitajte još:
Kada je sinoć za RTS govorio o tački osam iz vašingtonskog sporazuma, o diverzifikaciji snabdevanja energentima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da Srbija neće kupovati skuplji gas, aludirajući na američki tečni naftni gas (LNG).
„Rekao sam da ćemo kupovati najjeftniji gas na tržištu i da ne mogu da obavezujem zemlju da kupuje skuplji gas. Uspeli smo to da izbacimo iz sporazuma“, rekao je Vučić.
Energetičar Miloš Zdravković za Nova.rs kaže da se to o čemu predsednik priča jednostavno – podrazumeva.
„Naravno da ćemo kupovati jeftiniji ruski gas, ali ne zato što je Vučić ‘pobedio’ nego zato što američkog gasa – nema. SAD je najveći proizvođač energenata na svetu, i nafte i gasa, ali njihovo tržište je toliko jako i razvijeno da oni nemaju kapaciteta za izvoz. Oni proizvode 80 milijardi kubika godišnje, ali njihovog tečnog naftnog gasa nema za evropsko tržište, niti postoji adekvatna flota tankera koja bi mogla taj gas da dopremi do Evropske unije, a kamoli Balkana“, objašnjava Zdravković.
Jedan tanker – pola dana potrošnje
„Godina 2018. bila je proglašena za ‘godinu LNG-a u Evropi. Iz SAD je došao samo jedan tanker – što je dovoljno za pola dana dnevne potrošnje tokom zimskog perioda u Evropskoj uniji. Čak ni Poljska, koja ima terminal za prihvat, ne može da se osloni na uvoz iz SAD“, objašnjava Zdravković.
To što je LNG skup i neisplativ, ne znači da se neće insistirati na „diversifikaciji“. U tom smislu, treba podsetiti na izjavu ambasadora SAD u Beogradu Entonija Godfrija da Srbiju čekaju mnoge teške političke odluke.
Kako je konstatovao, diverzifikacija izvora snabdevanja gasom, koja je u jednoj od tačaka dokumenta potpisanog prošle nedelje u Vašingtonu, „važna je za sve“.
„Ne možemo da zavisimo od jednog izvora energije. To je značajna i politička tema. Jasno je da Rusija koristi zavisnost od samo jednog izvora energije kao instrument da postigne političke ciljeve. Za Srbiju je važno da ima slobodu izbora zasnovanu na sopstvenim interesima i ciljevima“, rekao je Godfri.
Na našu opasku da je LNG možda skuplji u tržišnom ali povoljniji u političkom smislu, Zdravković odgovara – to bi bilo tačno da tog gasa ima.
„Svojevremeno su američki senator Džon Mekejn bivši lider britanske opozicije Džeremi Korbin razgovarali o ‘diversifikaciji’ snabdevanja te zemlje, pa je Korbin rekao da će američki gas uvek biti duplo skuplji.
Mekejn mu je na to odgovorio da sloboda nema cenu“, opisuje Zdravković geopolitički kontekst priče o putevima snabdevanja gasom.
Pročitajte još:
„Ispostavilo se da postoji samo jedna konstanta u ‘gasnoj priči’ – ako nema infrastrukture, nema ni gasa. Terminali za prihvat LNG tek se grade na Krku i u Aleksandrupolisu. Srbija se gasom trenutno snabdeva preko Ukrajine i Mađarske, položili smo cevi za ‘Turski tok’ i čekamo da Bugarska završi svoju deonicu i to je to. I ‘Turskim tokom’ će stizati ruski gas, jer drugog trenutno nema na raspolaganju“, kaže Zdravković.
„U tom smislu, sporazum iz Vašingtona i sve što se dešavalo 4. septembra u Beloj kući bilo je potrebno američkom predsedniku Donaldu Trampu za njegovu kampanju unutar SAD, kako bi se stvorio utisak da je stvorio mogućnost da neke države kupuju njihove energente. Tu je, međutim, paradoks cele priče – SAD svoju silu zasniva na vrednim Amerikancima i jeftinim energentima, a onog trenutka kada bi SAD krenule u veći izvoz, porasle bi cene energenata na njihovom tržištu“, zaključuje Zdravković.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare