Zašto se u ekonomskom sporazumu potpisanom u Beloj kući našla i tačka o "diversifikaciji" snabdevanja energentima? Politički i analitičari specijalizovani za energetiku slažu se da se radi o Trampovoj poruci da Srbija treba da smanji zavisnost od ruskog gasa, ali je i dalje teško naći odgovor na pitanje - kako da to uradi na relativno brz i isplativ način.
„Mi smo (za Rusiju) čvrsto vezani ugovorima i sporazumima, pre svega mislim na one u vezi sa energetskom bezbednošću, kreditima za finansiranje železnice i mislim da tu neće biti nekih promena.
Pročitajte još:
Sa druge strane, u političkom smislu Rusima svakako neće prijati stavka sporazuma vezana za snabdevanje gasom. Iako se tu nigde ne spominje Turski tok, jasno je na šta je Tramp ciljao“, rekao je za Nova.rs profesor i spoljnopolitički analitičar Dušan Proroković, komentarišući stavku ekonomskog sporazuma koja doslovce glasi: obe strane (Srbija i Kosovo) će diversifikovati snabdevanje energentima.
Kuda ide Tuski tok?
„Turski tok“ je zajednički projekat ruskog „Gasproma“ i turskog „Botaša“, dugačak 930 kilometara, i spaja nalazišta u Krasnodarskoj oblasti sa prijemnom stanicom u turskom mestu Kijikej.
Odatle se gasovod račva na dva kraka: kroz jedan, koji prolazi kroz Tursku, već teče gas, dok drugi krak treba da prođe kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku, uz mogućnost da se nastavi do Austrije i Slovačke.
Oko toga da Srbija treba da radi na pronalaženju novih snabdevača i puteva kojima će gas stizati u našu zemlju postoji opšti konsenzus decenijama.
To je, međutim, lakše reći nego uraditi. Ipak, diplomata i analitičar koji pomno prati svetsko tržište gasa Srećko Đukić za Nova.rs upozorava da je Srbija poslednja zemlja u regionu koja u tolikoj meri zavisi od ruskog gasa.
„Ključno pitanje je šta je izvodljivo za Srbiju, kada je reč o diversifikaciji, a jedan od odgovora na to pitanje može biti okretanje tečnom naftnom gasu. Problem je u tome što je u međuvremenu i Bugarska, koju mi čekamo da završi svoj deo gasovoda ‘Turski tok’ u međuvremenu odlučila da, zajedno sa Grčkom, učestvuje u izgradnji terminala za snabdevanje tečnim naftnim gasom (LNG) u Aleksandrupolisu.
Taj terminal biće tačka iz koje će SAD, ali i mnoge druge zemlje snabdevati kupce svojim tečnim naftnim gasom, uključujući i Rusiju. Naravno, u ‘Vašingtonskom dokumentu’ nije izričito rečeno da će Srbija kupovati američki ili LNG nekog drugog proizvođača, ali korektno je što podržava diversifikaciju.
Radi se i o energetskoj bezbednosti, pogotovo ako se uzme u obzir da je snabdevanje Srbije ruskim gasom preko Ukrajine problematično, da je poznat oštar stav SAD u vezi sa ‘Severnim tokom 2’, zbog koga prete sankcijama kompanijama koje učestvuju u njegovoj izgradnji, a istu poruku su uputili i kompanijama koje grade gasovod Turski tok, pa je pitanje kakvu budućnost imaju oba projekta“, objašnjava Đukić.
Đukićeva poruka je da se ne treba plašiti tečnog naftnog gasa, koji je do sada bio daleko skuplji.
„Ponuda Evropske unije Srbiji da finansijski podrži izgradnju naše gasne interkonekcije sa Bugarskom je važeća samo ukoliko naša zemlja prelomi i prihvati da kupuje LNG sa terminala u Aleksandrupolisu.
Evropa po celom svom obodu, od Baltika do Mediterana, uključujući i hrvatsko ostrvo Krk, gradi terminale za LNG, a taj energent već u potrošnji na globalnom nivou učestvuje sa 40 odsto“, kaže Đukić uz poruku da je vreme da se i Srbija ugleda na ostatak kontinenta, ne samo zbog budućeg razvoja privrede, već i zbog ekoloških prednosti u korišćenju gasa.
Predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić, međutim, baca nešto drugačije svetlo na nespornu potrebu diversifikacije pravaca i izvora snabdevanja gasom.
„Mi za sada imamo jedan pravac snabdevanja, preko Ukrajine i Mađarske, i ukoliko se desi neki nepredviđen događaj ili havarija na tom pravcu, svi južno od ‘mesta incidenta’ ostaju bez gasa. U tom smislu, diversifikacija pravaca snabdevanja je neophodna, ali nisu ni projekti izgradnje terminala za LNG u Aleksandrupolisu i na Krku daleko odmakli“, ocenjuje Vuletić.
Prema njegovom mišljenju, ukoliko ti projekti budu zaživeli, biće dobro i za nas, pošto ćemo moći da pregovaramo i sa drugim snabdevačima – ali ne treba zaboraviti da SAD još ne raspolažu značajnim količinama sopstvenog tečnog naftnog gasa.
„To su toliko male količine, da su verovatno nedostupne Srbiji. Poljaci, Litvanci i Portugalci su izgradili terminale za prijem američkog LNG i šta se desilo – do sada su dobili samo po jedan tanker tog američkog energenta. Uz to, Poljaci su platili 245 dolara za hiljadu kubika, dok je ruska cena tada bila 190 dolara.
Sa druge strane, tokom jake zime u SAD pre dve godine, i sami su kupili tanker LNG od Rusije. Ukratko, ne treba se još uzdati u LNG kao alternativu, a pogotovo ne u LNG iz Sjedinjenih država“, upozorava Vuletić.
Pročitajte još:
On takođe naglašava da ne treba brinuti za budućnost dva gasovoda koji bi trebalo da diversifikuju snabdevanje ruskim gasom: Severni tok 2 i Turski tok.
„Turski tok se gradi, očekuje se da će u proleće biti u eksploataciji. Mi smo svoju deonicu završili, Mađarska svoju deonicu gradi, a Nemačka je jasno rekla šta misli o američkim sankcijama oko ‘Severnog toka 2’ – dakle, diversifikacija pravaca snabdevanja će se desiti, ali je daleko teže smanjiti zavisnost od ruskog gasa“, zaključuje Vuletić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare