Beograd i Priština su sredinom juna 2022. godine potpisali dogovor kojim će se konačno primeniti energetski sporazumi stari gotovo deceniju, a kojim bi uplatnice za električnu energiju ponovo mogle da postanu obavezna mesečna stavka u kućnom rashodu.
Sporazumom je na Kosovu uspostavljena kompanija Elektrosever, koja je u vlasništvu Srbije“, navodi se u pisanom odgovoru portparola Evropske unije za BBC na srpskom.
„Kompanija će početi da snabdeva strujom potrošače u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom.“
Najveći izazov u sprovođenju dogovora biće „popisati sve korisnike, instalirati strujomere i napraviti sistem za naplatu“ posle 23 godine, objašnjava Dragiša Mijačić, koordinator radne grupe Nacionalnog konventa EU za poglavlje 35, koje se odnosi na pregovore Beograda i Prištine.
„Nama je jako bitno i kada će početi naplata i koliko će struja koštati“, kaže Ivan Vučković iz Leposavića za BBC na srpskom.
„Imam prijatelje u Gračanici, njima stižu računi od 50 do 100 evra, pa tako očekujem da će i nama biti. To je mnogim ljudima ovde pozamašna suma, ali verujem da će većina plaćati.“
Gračanica je mesto u kome većinski živi srpska zajednica, nadomak Prištine, u delu Kosova koje je većinski naseljeno albanskim stanovništvom.
Na pitanja BBC-ja ko je tokom više od dve decenije snosio troškove za električnu energiju na severu Kosova i kada će naplata struje početi, nisu odgovorili iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije, Elektroprivrede Srbije i Srpske liste, vodeće političke stranke na severu Kosova.
Odgovori na ista pitanja nisu stigli ni iz Kosovske kompanije za distribuciju energije i Regulatorne kancelarije za energiju Kosova.
Aleksandrovo domaćinstvo nije se, kaže on, mnogo obaziralo na to što im ne stižu računi za utrošenu električnu energiju.
„Dok sam živeo sa suprugom kao podstanar, ni tada nismo plaćali struju, iako su nam računi stizali“, kaže on, a prenosi Danas.rs.
„Sve vreme imamo u glavi da ćemo jednom morati da počnemo da plaćamo, kada se ceo sistem uspostavi.“
U četiri opštine na severu Kosova, objašnjava Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa, „struja se mahom ne plaća jer i strujomere koji postoje – nema ko da očitava“.
„U Srbiji se, na primer, jednom godišnje proveravaju i servisiraju merači struje“, kaže ona za BBC na srpskom.
„Većina ljudi se vodila logikom da, pošto od 1999. godine ni srpske ni kosovske vlasti nisu servisirale te uređaje, potrošači nisu u obavezi da plaćaju električnu energiju.“
Srpske vlasti, dodaje ona, godinama nemaju policijske snage koje bi mogle da ovlaste da kontrolišu i sprovode eventualnu prinudnu naplatu struje.
„Tako se i dogodilo da veliki broj domaćinstava koja su kupila stanove u novogradnji uopšte ni nemaju strujomer“, kaže Andrić Rakić.
Neki ljudi su, kaže ona, „osećali potrebu i obavezu da plaćaju, ali većina nije, jer nije bilo nikoga ko bi mogao da izvrši zahtev za isključenje“.
„Plaćaju i oni koji to moraju, koji, na primer, imaju firmu poput organizacije u kojoj ja radim i imaju obavezu izmirenja troškova“, dodaje ona.
Ni oni koji merače imaju, nisu bili redovnije platiše.
Ivan Vučković je među stanovnicima Leposavića koji su račun za struju platili samo jednom u životu.
„Računi jesu pristizali, ali niko se nije ophodio prema njima kao nečemu što je obavezno“, kaže Ivan.
Ipak, svestan je, dodaje da će „jednom morati da počnu da plaćaju struju“.
U proteklih 23 godine, bilo je sporadičnih pokušaja vlasti, i srpskih i kosovskih, da naplate dugove za utrošenu energiju.
„Pre jedno šest godina su došli iz elektrodistribucije i celoj zgradi isključili struju“, objašnjava Ivan.
„Ali, tu se videlo koliko je situacija sumanuta, jer su nam ti majstori tražili da na licu mesta na ruke platimo dug.“
Ljudi su se, kaže, bunili, ali kako su iz distribucije rekli da neće uključiti struju dok i poslednji stanar ne plati, „stali su u red i jedan po jedan plaćali“.
Ivan je tada poslednji platio i to 40.000 dinara, koliko su iznosili računi za nekoliko meseci.
„Niko mi nije dao ni priznanicu, samo su nam uključili struju“, dodaje on.
„Ali Leposavić je malo mesto, pa sam se vodio logikom – znam kome sam dao te pare, mogu sutra da uperim prstom u njega.“
I Aleksandar i Ivan kažu da nemaju problem sa tim da plaćaju utrošenu električnu energiju.
„Verujem da će mi troškovi tokom zime biti i do nekoliko stotina evra“, kaže Aleksandar.
„Problem sa Mitrovicom jeste što ovde nema lokalne toplane, pa većina ljudi mora da se greje na struju.“
Ne mogu ni kao ljudi u seoskim sredinama, dodaje on, da se okrenu drvima, peletu ili uglju.
„Svakako bi nam bilo povoljnije da možemo na neki drugi način da grejemo stanove“, kaže on.
Ivan će plaćati ono što potroši, ali kaže da ga više brine politička strana dogovora koji su potpisali Beograd i Priština.
„Godinama smo se borili da energetski sistemi na Kosovu ostanu u srpskom vlasništvu, a sada nekako doživljavamo ovaj dogovor kao da je Beograd još jednom popustio“, kaže on.
Dragiša Mijačić kaže da početak naplate potrošnje električne energije na severu Kosova „neće proći bez otpora pojedinaca ali nije realno očekivati veće probleme“.
„Računi za struju će svakako opteretiti kućni budžet građana, ali i privredu na severu Kosova“, kaže Mijačić.
„Međutim, plaćanje električne energije je neophodno kako bi se omogućilo redovno snabdevanje korisnika.“
„Bez obzira na emotivnu ili finansijsku nelagodu korisnika“, Mijačić dodaje da su „svi svesni da je kad-tad moralo doći do regulisanja ove oblasti“.
Na Kosovu postoji uredba kojom se domaćinstva koja potroše više od 800 kilovata struje mesečno, prebacuju u takozvanu crvenu zonu, po kojoj je naplata struje, slično kao i u Srbiji, znatno skuplja.
Većina potrošača koja se greje na struju će tako plaćati račune po najskupljoj tarifi, a Aleksandar misli da će računi tokom zime ići i do 400 evra.
„Ove cene će svakako nepovoljno uticati na ljude sa plićim džepom, a takvih je mnogo“, misli on.
Potrošači u drugim delovima Kosova plaćaju najnižu cenu u regionu za potrošenu struju, koja košta oko šest evrocenti po kilovatu.
U Srbiji i Severnoj Makedoniji struja košta oko osam evrocenti po kilovatu, u Bosni i Hercegovini oko devet, u Albaniji oko 9,3 i u Crnoj Gori najskuplje – blizu deset centi, podaci su Evropske agencije za statistiku.
Bonus video: Vučić – Ne odvrćem sijalice da bih uštedeo na računu za struju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare