0
Dalje širenje koronavirusa, kao i otpočinjanje naftnog rata između Saudijske Arabije i Rusije oborio je cene nafte na svetskim berzama. Kao posledica, u Srbiji bi trebalo da dođe do pojeftinjenja goriva.
“Sigurno je da će i Srbija trpeti ekonomske posledice ove krize koja je nastala zbog koronavirusa. To će trajati sve dok virus ne bude stavljen pod kontrolu”, kaže za Nova.rs Ismail Musabegović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
On objašnjava da je virus doveo do pada tražnje na globalnom nivou, čime je narušen lanac snabdevanja.
“Lanac snabdevanja je pokidan i kada je reč o sirovinama i robi, u oba pravca”, navodi Musabegović.
Nafta je prva koja “strada” zbog pada tražnje.
“Izvoznici pokušavaju da nadomeste taj pad kroz cene. Oni svakako žele da povećaju prodaju, makar i po nižim cenama”, objašnjava Ismail Musabegović.
Jedinu posledicu po Srbiju od pada svetskih cena nafte on vidi u obaranju cena goriva.
Na pitanje koliko je to za Srbiju izvesno, s obzirom da globalni rast cena nafte gotovo istovremeno utiče na poskupljenje benzina i drugih naftnih derivata, dok za obrnuti slučaj treba vremena, on odgovara da je pojeftinjenje gotovo izvesno.
“Sigurno je da će morati da dođe do pada cena goriva. To je jedina pozitivna stvar po Srbiju”, navodi Musabegović.
Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije ističe da je nezahvalno procenjivati koliko će gorivo pojeftiniti ili poskupeti, kao posledica globalnih kretanja na tržištu nafte.
„Nikada to ne radimo. Ne zaboravite da se ovde poredi promena cene na početku lanca, na izvorištima sirove nafte, i cena na kraju lanca na obližnjoj benzinskoj stanici“, navodi Mićović.
On ističe da je tržište veoma dinamično i da na njega utiče izuzetno puno faktora.
„Ono što je važno za potrošače u Srbiji, a s obzirom da naša zemlja u velikoj meri zavisi od uvoza sirove nafte ili derivata nafte, promene cene sirove nafte na globalnom tržištu, bez obzira na smer u kome se kreću, odražavaju se i na cene goriva u Srbiji, naravno srazmerno zastupljenosti u krajnjoj ceni. U sadašnjoj ceni evrodizela od 157,40 dinara po litru, fiskalne dažbine u Srbiji iznose 86,61 dinara po litru i one su prilično imune na promenu cene sirove nafte“, objašnjava Mićović.
On navodi primer da se cene goriva u Srbiji iz nedelje u nedelju smanjuju, još od kraja januara.
„A to je posledica gotovo konstantnog trenda smanjenja cene sirove nafte koji je uspostavljen odmah nakon Nove godine. Dakle, tada je trebalo da prođu tri nedelje od početka pada cene sirove nafte i nije bio u pitanju jednokratni pad cene već se niža cena sirove nafte očuvala u čitavom periodu od tri nedelje“, kaže Mićović.
Dok profesor BBA Ismail Musabegović smatra da se pad svetskih berzi neće odraziti na ovdašnje tržište kapitala, jer „Beogradska berza, na žalost, nije ogledalo ekonomske snage Srbije“, berzanski analitičar Nenad Gujaničić očekuje da prve negativne efekte osete vlasnici akcija preduzeća.
Gujaničić, koji je i glavni broker brokersko-dilerskog društva “Momentum securities” , ističe da je danas na svetskim berzama primetna najveća panika, otkako je pretnja virusom oborila izglede kineske, a samim tim i globalne privrede.
“Neuspeh dogovora između ključnih članica kartelske grupe OPEC+, Saudijske Arabije i Rusije, dramatično je produbio krizu na tržištu nafte, pa je brent na momente bio u padu 30 odsto. Panika sa tržišta nafte prenela se na čitavu berzu, bez obzira što mnogim biznisima odgovara niža cena ovog resursa. Ovo pre svega govori o krhkoj stabilnosti tržišta u uslovima visoke neizvesnosti koju je donela korona”, navodi Gujaničić za Nova.rs.
Što se tiče naše zemlje, Beogradska berza postepeno počinje da trpi pritisak s obzirom da je izuzetno nelikvidno tržište pa se spoljni efekti sporije prenose.
„U svakom slučaju, akcionari domaćih akcija će prvi osetiti negativne efekte. Kada govorimo generalno o privredi, ukoliko se kriza sa virusom intezivnije prenese i na drugi kvartal, izvesno je da će se dobro osetiti i u našem realnom sektoru”, upozorava Nenad Gujaničić.
