3
Kazne za kršenje konkurencije često se definišu kao procenat prihoda koji kompanija mora da plati zbog povrede pravila, kaže za Nova.rs Goran Radosavljević profesor Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA). On navodi da su u Evropi te kazne išle do deset odsto godišnih prihoda kompanije i potvrđuje da kaznu do deset odsto ukupnih godišnih prihoda propisuje i zakonodavstvo Srbije.
„Imamo slučajeva da su u Evropskoj uniji te kazne išle i do deset odsto prihoda koji su kompanije morale da plate ako se dokaže da su na bilokoji način prekršile pravila konkurencije, što je veliki udar na poslovanje tih kompanije jer su deset odsto prihoda ogromna sredstva“ objašnjava Radosavljević.
Postoje, prema njegovim rečima, i druge kazne koje su najčešće finansijske, ali zabrana takvih sporazuma.
Komisija za zaštitu konkurencije, da podsetimo, još nije odlučila da li je nadležna za sporazum Telekoma i Telenora o saradnji. Ovo telo je saopštilo da će prvo utvrditi svoju nadležnost, a zatim će odlučivati o tome da li sporazum o saradnji Telekoma i Telenora ispunjava da bude izuzet od uredbi Zakona o zaštiti konkurencije. Naime, Telekom i Telenor su u pojedinačnim zahtevima tražili izuzeće od zabrane ugovora o ograničenoj i definisanoj poslovnoj saradnji u određenom segmentu poslovanja.
Radosavljević objašnjava da su kompanije u ovom slučaju verovatno tražile izuzeće ovog restriktivnog sporazuma od zakonskih odredbi pozivajući se na određene tačke zakona koje predviđaju izuzetke.
„Suštinski ti restriktivni sporazumi su zabranjeni, ali član 12. Zakona o zaštiti konkurencije kaže da je restriktivni sporazum izuzet od zakona ukoliko on doprinosi između ostalog tehnološkom unapređenju sektora. Jasno je da postoje slučajevi da ne može svaka saradnja konkrenata biti zabranjena“ ističe.
On naglašava da je Komisija ta koja će da oceni „da li je saradnja konkurenata tu zarad boljitka u sektoru ili je usmerana ka uništenju konkurenciji, što je zakonom strogo zabranjeno“.
Interni spisi, prema njegovoj oceni, na koje se poziva N1 bacaju novo svetlo na sporazum Telekoma i Teleonora.
„Ukoliko je tu suštinski namera uništavanje treće strane, a ne kako se verovatno u tom zahtevu za izuzeće od zakona navodi boljitak sektora, u tom slučaju bi takav neki sporazum morao da bude zabranjen“ naglašava Radosavljević.
To su nove okolnosti koje, prema njegovim rečima, Komisija za zaštitu konkurencije mora da proceni i da utvrdi da li postoje dokazi.
„Medijski navodi nisu dovoljni za Komisiju da na osnovu njih sudi, ali mora i to da uzme u obzir jer je komisija u ovom slučaju predstavlja neku vrstu suda i morala bi da uzme u obzira različita svedočenja“ navodi. Radosavljević navodi drugi aspekt koji isto mora da se ispita u ovom slučaju. Naglašava da mora da se vidi po kojoj ceni se daje neka usloga koja je predmet tog dogovora i da li po toj ceni može da bude raspoloživa drugima.
„Ako smo se mi sporazumili da je naš cilj poboljšanje sektora, pa smo se dogovorili tako što smo dampigovali cenu i odredili je daleko niže ispod tržišne, ali nismo po toj ceni ponudili konkurentima tu istu uslugu te konkrente dovedimo u nepovoljan položaj. Samim tim kršimo konkurenciju i to je element koji će komisija morati da sudi“ precizira naš sagovornik.
Ta stvar je, prema njegovim rečlima, lako proverljiva, jer mogu da se uporede cene u sličnim slučajveima u regionu i Evropi.
„Nije prvi put da se iznajmljuje infrastruktura nekome, a ključno je da li po toj ceni mogu i drugi da pristupe toj infrastrukturi. Ako nije tako,onda je to već ozbiljan problem“ zaključuje Radosavljević.
„Ukoliko je tačno i autentično to što ste objavili, a vidim da Telekom to nije demantovao, ja to nisam nigde video, u uređenoj zemlji Komisija za zaštitu konkurencije, uz podršku policije, smesta mora da uđe u Telekom i u Telenor, da zapečati kompjutere, zatvori kancelarije, da zatraži dostavu svih mejlova i svih komunikacija koje su se vodile na tu temu“, tako je, gostujući na televiziji N1, nekadašnji ministar u vladi Zorana Đinđića i sadašnji insvesticioni bankar Božidar Đelić, prokomentarisao ugovor o saradnji Telekoma i Telenora, a u cilju eliminacije konkurencije i SBB-a.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
