Do 27. juna građani Srbije radili su za državu, odnosno da bi platili sve poreze i doprinose. Datum zavisi od javne potrošnje građana, a najraniji dan poreskih sloboda bio je 2005. godine, kada su građani za državu radili do 25. maja.
Dan poreske slobode računa se u odnosu na nivo javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu – ova vrednost pomnoži se s brojem dana u kalendarskoj godini i po potrebi zaokruži na najbliži dan. Ove godine to je 27. jun.
„Sada smo na pola – pola, kada je u pitanju to da li građani više rade za državu nego za sebe. Ovde su visoki porezi i doprinosi na rad. Imate različite kategorije poreza – preduzetnici plaćaju jedne, d.o.o druge itd, međutim porezi na rad su visoki i oni su oko 61 odsto, iako je bilo neko smanjenje od oko jedan odsto pre oko dve godine. I taj procenat bi trebalo da se spušta kako bismo recimo imali dan poreskih sloboda u martu, pa da možemo da kažemo da smo negde na trećini“, rekao je za Infobiz na N1 poreski savetnik Milan Trbojević.
Na pitanje kako bismo nadomestili sredstva u budžetu ukoliko bi se smanjili porezi, Trbojević kaže da je suština da se možda treba povećati samo poreska osnova, a da porezi ostanu na istom i da se recimo poveća broj zaposlenih, jer će tako obuhvat biti veći, dakle više ljudi će plaćati porez.
„Recimo, imate porez na imovinu, a znamo da dosta objekata koji nisu legalizovani to ne plaćaju, imate dosta zaposlenih na crno, imate dosta statistika da je taj broj oko 200, 300 hiljada. Zamislite kada bi oni plaćali samo minimalno, sigurno bi bilo prostora da se bar za koji procenat smanje porezi. Što veći poreski obuhvat smanjiće pritisak, odnosno biće isti novac i kada se smanji iznos poreza“, istakao je Trbojević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare