Istraživanje pokazalo tužnu istinu: Srbi štede na hrani da bi kupili cigare

Pušačka domaćinstva u Srbiji, u poređenju sa nepušačkim, "štede" na hrani, odeći i stanovanju. Istovremeno, pušači za razliku od nepušača, više troše na alkohol, kafiće i transport, pokazuju rezultati istraživanja Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.Početak jula doneo je novo poskupljenje cigareta zbog usklađivanja akcize sa akciznim kalendarom koji se koriguje na svakih šest meseci.Paklice cigareta proizvođača "British American Tobacco", što uključuje Lucky Strike, Dunhill, Pall Mall, Rothmans, Kent, Ronhill i Lor, od danas će biti skuplje za deset dinara nakon što je Vlada Srbije početkom meseca uvećala akcizu, a u ponedeljak će za isti iznos poskupeti i paklice proizvođača "Japan tobacoo", odnosno Winston, Sobranie, LD i drugi brendovi ovog proizvođača.Institut ekonomskih nauka je u okviru projekta uradio ekonomska istraživanja o oporezivanju duvana u Srbiji.Prosečan udeo budžeta koji se trošio na pušenje 2017. godine iznosio je oko 9 posto, pri čemu su domaćinstva sa niskim prihodima trošila veći deo svojih budžeta na duvanske proizvode od ostalih (domaćinstva sa srednjim i visokim prihodima). U svim prihodovnim grupama, deo budžeta koji se troši na pušenje veći je 2017. nego što je bio 2006 godine."S obzirom da domaćinstva imaju ograničeni prihod na raspolaganju, trošenje na duvan znači da manje ostaje za hranu, odeću, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, odnosno za izdatke za osnovnu i produktivniju potrošnju. Ovo se posebno odnosi na siromašna domaćinstva, ali i ona koja nisu siromašna, a troše veliki deo budžeta na duvan. Ova domaćinstva tada upadaju u takozvano sekundarno siromaštvo - iako imaju dovoljno resursa, koriste ih neproduktivno", konstatuje se u analizi Instituta ekonomskih nauka.U poređenju sa nepušačkim domaćinstvima, pušačka troše znatno manji deo budžeta na hranu i bezalkoholna pića. Dok nepušači troše 45,7 posto na ovu stavku, pušači troše 38,8 odsto.Pušačka domaćinstva u poređenju sa nepušačkim isto tako troše manje i na stanovanje, zdravlje i trajna potrošna dobra.

Tako na stanovanje nepušačka domaćinstva troše 18,7 posto, a pušačka 15,7. Na zdravlje nepušačka domaćinstva troše 5,3 posto, dok pušačka izdvajaju za ovu stavku samo 3,8 odsto.Trajna potrošna dobra u budžetima nepušačkih domaćinstava iznose 4,8 posto, dok je ova stavka u pušačkim 4,5 odsto.

Pušačka domaćinstva više troše i na transport 7,8 posto. dok je kod nepušača ova stavka 6,1 odsto.

"Manji troškovi na hranu, obrazovanje, rekreaciju i kulturu utiču na buduće zdravlje, razvoj i uspešnost u životu dece koja žive u ovim domaćinstvima... Potrošnja duvana povećava udeo budžeta koji se troši u restoranima i kafićima, ali i udeo koji se troši na alkohol", ističe se u analizi.Za domaćinstva sa visokim prihodima, rashodi za duvan istiskuju izdatke za zdravlje i trajna potrošna dobra, kao što su nameštaj i oprema za domaćinstvo.Smanjenje zdravstvenih izdataka kod ovih domaćinstava povezano je smanjenjem potrošnje na preventivne lekove i zdravstvene usluge.Institut ekonomskih nauka navodi i preporuke koje bi Vlada Srbije trebalo da uvede kako bi se smanjili troškovi pušenja i preusmerila potrošnja domaćinstava u produktivnije svrhe.

Realne cene najprodavanijih marki cigareta u zemljama Jugoistočne Evrope porasle su u svim posmatranim državama u periodu od 2008. do 2018. godine.Najdinamičniji rast zabeležen je u Crnoj Gori, gde su cigarete u desetogodišnjem periodu realno poskupele skoro tri puta, dok su cene značajno porasle i BiH. Cene cigareta za ovih deset godina najmanje su porasle u Severnoj Makedoniji i Bugarskoj.U svojim preporukama Institut ekonomskih nauka navodi da bi, na bazi istraživanja zasnovanog na podacima iz Ankete o potrošnji domaćinstava (2012-2016. godine), porast maloprodajnih cena cigareta od 50 odsto uticalo da se ukupna prodaja smanji za 22,5 odsto.

Zvanični podaci o prevalenciji i cenama u poslednjih 15 godina pokazuju međuzavisnost rasta cena i opadanja prevalencije pušenja.Ostavite cigarete i osetite višak dobre energije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiostavljanjeduvanaik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3144595"]"Tokom perioda najdinamičnijeg rasta cena, stopa prevalencije je zabeležila najoštriji pad. Ipak, čim je Vlada napustila politiku striktne kontrole duvana i usvojila akcizni kalendar koji se zasniva na postepenom i sporom rastu specifične akcize, prevalencija pušenja postaje realitvno stabilna. Najveći pad prevalencije zabeležen je kod domaćinstava sa niskim nivoom dohotka, čiji su članovi osetljivi na promene cena cigareta u poređenju sa domaćinstvima koja imaju veće prihode. Ovo pruža jasne dokaze da povećanje akciza ima za posledicu povećanje životnog standarda stanovnika sa niskim prihodima, koji za razliku od druge dve grupe domaćinstava, pri porastu cena smanjuju ukupan iznos novca koji troše na kupovinu cigareta", ističu istraživači Instituta ekonomskih nauka.U sažetku Institut ekonomskih nauka navodi i rezultate istraživanja o potrošnji duvana u Srbiji sprovedeno 2019. godine na uzorku od 2.000 ispitanika, a koji su pokazali da je prevelencija pušenja odraslog stanovništva u Srbiji 37, 9 posto.

Prosečan iznos novca trošen na jedno pakovanje od 20 cigareta te godine bilo je 2,29 evra, a prosečan nedeljni toršak pušača iznosio je 14,03 evra za cigarete.Podećanja radi, akcizni kalendar koriguje se svakih šest meseci, odnosno u januaru i julu, a Vlada Srbije je 1. jula povećala akcizu na cigarete sa 79,75 na 81,25 dinara.Shodno dinamici korekcije dva puta godišnje, cene će se povećati još šest puta, a cilj ovih izmena je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi prihod Srbije na 1.000 cigareta trebalo da se, sa 70, poveća na minimum 90 evra.BONUS VIDEO - Kako ostaviti cigarete?- gosti Zoran Torbica, Snežana Đurišić

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kakoostaviticigaretegostizorantorbicasneanaurii-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2665217"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram