0
Samo tokom ove nedelje stigle su vesti da će na proleće početi izgradnja autoputa Niš - Merdare, kao i da se očekuje da će Moravski koridor biti završen za tri godine. Izračunali smo koliko ćemo ta dva autoputa po kilometru platiti, ali ono što zabrinjava je već ukorenjen sistem netransparentnog zaduživanja za infrastrukturne projekte putem direktnih dogovora sa stranim zemljama - što je neke države regiona već skupo koštalo.
Kada je reč o „najsvežijim“ projektima, izračunali smo da će nas cena kilometra autoputa Niš – Merdare koštati 7,73 miliona evra, dok je cena Moravskog koridora, barem kada je reč o deonici Pojate – Preljina 6,77 miliona evra po kilometru.
U poređenju sa planiranim troškovima na drugim projektima, deluje kao da smo pomenute radove pogodili „na akciji“ – pošto će nas, recimo, kilometar autoputa Beograd – Sarajevo koštati duplo, dok bi deonica „Miloša Velikog“ od Požege do Boljara mogla da dostigne i dva i po puta veću cenu nego na potezu od Pojata do Preljine.
Napomenimo, takođe, da se priprema raspisivanje tendera samo za jedan veliki projekat – radove na autoputu Niš -Merdare. Svi ostali projekti rezultat su direktnih dogovora sa Kinom, Turskom i Azerbejdžanom i kompanijama iz tih zemalja – a Nova.rs je već pisala o „rezultatima“ zaduživanja kod Kine, kada nam je nekadašnji sekretar u ministarstvu finansija i savetnik u vladi Zorana Đinđića Dušan Nikezić rekao da ćemo u narednih 20 godina izdvajati oko 500 miliona evra godišnje za otplatu tih kredita.
Pročitajte još:
Evo kako smo računali cenu autoputa po kilometru: uzeli smo javno dostupne podatke Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o projektima koji su u toku ili za koje postoji procena vrednosti investicije – i podelili sa dužinom deonica autoputa za koju je ta investicija planirana.
Takav metod pokazao je da je trenutno najpovoljnija izgradnja autoputa i brze saobraćajnice na potezu Ruma – Šabac – Loznica, ali cena od 5,84 miliona evra po kilometru ne govori puno, pošto su „pomešane“ dve vrste puta u jednom projektu. Na ovom potezu izvođač radova je azerbejdžanski „Azvirt“.
Sledeća na našoj listi je deonica Moravskog koridora Pojate – Preljina, sa 6,77 miliona evra po kilometru, gde radove izvodi konzorcijum američke kompanije „Behtel“ i turske kompanije „Enka“.
Zanimljivo je da je taj konzorcijum učestvovao na jednom od retkih tendera za izbor izvođača radova, i jedini dostavio ponudu prošlog avgusta, no nekako je iznenađenje manje kada se uzme u obzir da je 2018. država potpisala Memorandum o razumevanju i saradnji na izgradnji ove deonice, pa se mogao steći utisak da je pobednik izabran i pre poziva potencijalnim izvođačima da dostave ponude.
Na trećem mestu je projekat prve faze radova na autoputu Niš – Pločnik – Merdare“, koji bi trebalo da počnu u martu sledeće godine. Još nije poznato ko će graditi ovu deonicu, s obzirom na to da bi tender trebalo da bude raspisan u oktobru, ali se zato zna da radovi već kasne – trebalo je da počnu još 2018. kako bi ove godine ta deonica već bila završena.
Izgradnja poluprofila autoputa na deonici Merošina – Beloljin dužine 33 kilometra koštaće nas 7,73 miliona evra po kilometru, što je gotovo duplo niža cena nego što ćemo plaćati za kilometar autoputa Beograd – Sarajevo, na deonici Sremska Rača – Kuzmin, gde izvođaču, turskom “Tašjapiju” (Tasyapi) plaćamo 13,89 miliona evra po kilometru.
Da pogledamo kako stoje stvari u „gornjem delu tabele“, gde ćemo pobrojati skupe kilometre.
Kilometar deonice „Miloša Velikog“ od Preljine do Požege, koji gradi kineska kompanija China Communications Constructions Company (CCCC) nas košta 14,26 miliona evra, odnosno 16,89 miliona dolara.
Napomenimo da trećinu trase ovoga dela autoputa čine mostovi i tuneli – što, opet ne važi za još jednu trasu gde je javnost bila iznenađena cenom po kilometru koji plaćamo izvođaču CCCC. Radi se o deonici autoputa Beograd – Južni Jadran od Surčina do Novog Beograda, koju plaćamo gotovo 9 miliona dolara po kilometru – da budemo precizni, tačno 8,92 miliona dolara, iako se radi o potpuno nezahtevnom terenu.
Sve pomenute deonice nisu, međutim, ni prineti tome koliko bi mogla da nas košta izgradnja konačne “veza” sa crnogorskim autoputevima i izlaz na Jadran – potez autoputa od Požege do Boljara.
Ko gradi najjeftinije autoputeve u regionu?
Prema informacijama koje je sa novinarima podelio bugarski ministar za regionalni razvoj Nikolaj Nankov, Bugarska je zemlja koja najjeftinije plaća po kilometru izgrađenog autoputa – u proseku 3,1 milion evra. Podaci koje je izneo pre dve godine kažu i da je u tom trenutku prosečna cena po izgrađenom kilometru u Srbiji bila 5,5 miliona evra, u Rumuniji 6,3 miliona a u Grčkoj 10 miliona evra.
Procenjena vrednost investicije je, prema podacima Ministarstva za građevinarstvo, čak 1,83 milijarde evra za oko 107 kilometara autoputa. To znači da bi za kilometar plaćali vrtoglavih 17 miliona evra. Na tolikoj ceni je Hrvatska, recimo, povukla crtu i odustala od izgradnje autoputa Dubrovnik – Doli, pisao je svojevremeno „Jutarnji list“.
Problem je u tome što je pre toga ipak izgrađen put sa „zlatnim kilometrom“, odnosno deonicom čija je izgradnja koštala neverovatnih 20 milona evra po kilometru – radi se o deonici autoputa Zagreb – Sisak, od Velike Gorice do Jakuševca.
„Jutarnji“ je ocenio da je zastrašujuća cena po kilometru rezultat loše pripreme projekta i manjkave dokumentacije.
Srbija je, međutim, napravila zaokret u odnosu na vremena kada je izgradnju puteva usporavala i poskupljivala „papirologija“, ali je zato već dugogodišnja praksa da se veliki infrastrukturni projekti, umesto u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, sprovode na osnovu međudržavnih sporazuma ili direktnih dogovora sa stranim Vladama.
Primer takve prakse su sporazumi o strateškom partnerstvu i kreditiranju sa Kinom, Turskom i Azerbejdžanom,pa smo tako i dobili izvođače na deonicama autoputa Beograd – Sarajevo, trasi „Miloša Velikog“ ali i na putu Ruma – Šabac.
Koliko takva praksa može da bude opasna govori primer Crne Gore.
Pročitajte još:
Ta zemlja plaća „zlatnih“ 20 miliona evra po kilometru za prvu fazu radova na autoputu Bar – Boljare, i to kineskoj Exim banci. Pozajmica Crnoj Gori data je pod toliko nepovoljnim uslovima, da čak Kini daje pravo na deo crnogorske teritorije ukoliko dug od 944 miliona dolara ne bude vraćen, pisao je Financial Times, a prenela „Politika“.
Podsetimo da se i Srbija iz sve snage „oslanja“ na kineske kredite za infrastrukturu: ukupna vrednost „zajedničkih projekata“ Srbije i Kine, kako ih je nazvala ministarka za infrastrukturu Zorana Mihajlović, vrede više od 7 milijardi evra – a zajedničko im je da Kina finansira te projekte, dok ih Srbija plaća. Stručnjaci zato upozoravaju da i Srbija, poput Crne Gore, zbog takvih aranžmana sa Kinom srlja u dužničko ropstvo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
