Redakciji Nova.rs javio se čitalac Marko, koji radi na brodu, sa namerom da ukaže na loš položaj pomoraca u Srbiji, poredeći ih sa onima koji se istim poslom bave u Hrvatskoj. Pritom je izrazio bojazan da radike na brodu u Srbiji čeka ista sudbina kao i frinlesere, jer ih Srbija, kao što je to ranije bio bio slučaj sa frilenserima, ignoriše zbog čega je njohov status još uvek neregulisan.
Iako Srbija nema more, Marko koji je već duže vreme radi na brodu, objašnjava da po njegovom iskustvu, postoji veliki broj ljudi iz Srbije koji rade na međunarodnim kruzerima – od belog osoblja do oficira i koji u 90 osto slučajeva platu dobijaju u bruto iznosu.
Povezane vesti:
„Svi ti ljudi su, ignorisanjem drzave Srbije da prepozna i reguliše naš status, ostali u ilegali“, objašvašvanja on.
Dodaje kako redovno prati vesti iz Srbije u vezi sa akcijom Poreske uprave protiv frilensera i izražava bojazan da će radnici na brodu takođe doći na red.
„Želim da se javnost upozna da su pomorci uvek želeli da plaćaju doprinose i poreze, ali u skladu sa iznosima koji se plaćaju u drugim zemljama“, objašnjava Marko razlog zbog kojeg se obratio našoj redakciji.
Objašnjava kako deli kabinu sa pomorcem iz Hrvatske, zahvaljujući čemu ima uvid u to kako tamo rešavaju status svojih pomoraca, pa može da napravi poređenje sa Srbijom.
Iznos doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje:
Hrvatska:
150-300 evra mesečno samo dok ste na brodu, iznos je fiksan, određuje se jednom godišnje u odnosu na visinu pozicije, od pomoćnog radnika do kapetana. Plate su od 2000 do 8000 evra za nprimer kapetana.
To u praksi znaci od 3,75 do 7,5 odsto bruto plate.
Srbija:
Srbija nikada nije definisala pomorce pa je situacija sledeća:
PIO: 25,5 odsto
Zdravstveno osiguranje: 10,3 odsto
Ukupno davanja za PIO i zdravstveno: 35,8 odsto
Porez:
Hrvatska:
1. Poreza su oslobođeni svi pomorci koji su na brodu proveli više od 183 dana u godini.
Vreme na putu do broda se u jednom smeru računa 4 dana i to se dodaje zbiru dana čak iako su se ukrcali i iskrcali u Hrvatskoj. Znači svaki ukrcaj, iskrcaj se računa kao 8 dodatnih dana na brodu.
2. Poreza su oslobođeni ako su dobili otkaz.
3. Poreza su oslobođeni ako su zbog bolesti onemogućeni da rade.
4. Poreza su u 2020. oslobođeni zbog veoma loše situacije u industriji prouzrokovane koronom.
U praksi to znači da su pomorci u Hrvatskoj u 99 odsto slučajeva oslobođeni godišnjeg poreza na platu.
Srbija:
Porez je 20 odsto, ne postoji oslobođenje nakon 183 dana. 183 dana vredi samo ako ste strani rezident na tlu Srbije. Tada nakon 183 dana postajete poreski obveznik u Srbiji.
Pored toga tu je još i godišnji porez na iznos neto plate veće od 2.0000 evra.
Ukupno:
Hrvatska: 3,75 do 7,5 odsto davanja na bruto platu na godišnjem nivou
Srbija: 55,8 odsto davanja na bruto platu na godišnjem nivou plus porez na neto iznose veće od 2.0000 evra.
Krediti:
Hrvatska:
Veoma povoljni stambeni krediti u dolarima i evrima nakon ukupno godinu dana plovidbe bez ugovora za stalno.
Srbija:
Ne možete dobiti bilo kakav kredit pod bilo kakvim uslovima.
Obuke i sertifikati:
Hrvatska:
Svaki veći grad ima sertifikovanu kliniku za lekarske preglede u skladu sa STCW konvencijom.
Svaki veći grad ima trening centar u kojem možete polagati STCW sertifikate i dobiti međunarodno priznate licence koje izdaje država Hrvatska.
Srbija:
Nema ni jednu kliniku koja ima sertifikat za STCW lekarske preglede. Sve to radimo u okolnim zemljama.
Od pre 4 do 5 godina ne postoji ni jedna institucija koja ima licencirane STCW obuke za pomorce. Za budući pomorci idu u Bugarsku, Crnu Goru i Hrvatsku, šta je kome bliže. Sve to rade o svom trošku u slobodno vreme.
***
Naglašava da Hrvatska ni na koji način nije posebna, jer su njeni zakoni o pomorcima prepisani od drugih zapadnih zemalja i isti su praktično u celom svetu. Dodaje da su mnoge azijske zemlje u potpunosti oslobodile svoje državljane bilo kakvih obaveza jer unose devize u državu.
„Zapravo, Srbija je posebna, potpunim ignorisanje ove profesije koju povremeno ili stalno radi 20.000 naših građana“, kaže i dodaje:
„Ko nije radio na brodu, i ko ne razume večitu konkurenciju, stres, apsolutnu nesigurnost da li ćes sutra imati posao, odsustvo od kuće mesecima, radno vreme od 12 do 14 sati, 7 dana u nedelji pomisliće da je ovo lak život. To naravno nije tako i zato su praktično sve zemlje pomorce odavno odgovarajuće regulisale.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar