3
"Dalje podizanje referentne kamatne stope je očekivan potez, ali i zakasnio najmanje pola godine", smatra nekadašnji guverner i aktuelni profesor na ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić. Naš sagovornik osvrnuo se na jučerašnju odluku Narodne banke Srbije da poveća referentnu kamatnu stopu sa 1,5 na 2 posto. Istovremeno, on svima koji planiraju da uzmu kredit savetuje poseban oprez, naročito ako pozajmicu od banaka uzimaju uz fleksibilne kamatne stope.
Da podsetimo NBS je prethodno, prošlog meseca podigla referentnu kamatnu stopu sa 1 na 1,5 posto. Pre toga referentna kamatna stopa je praktično godinama držana na 1 posto.
Prema njegovim rečima, sve će se odraziti i na građane, zato ne treba biti ishitren u vezi sa odlukom o uzimanju kredita – rate će biti veće, pa treba dobro proceniti i proračunati da li budžet to može da iznese.
„Građanima i privredi će krediti u dinarima postati skuplji u narednom periodu i to treba očekivati da će se desiti i sa kreditima u evrima kako Evropska centralna banka bude podizala kamatne stope u narednom periodu. S obzirom na trend rasta kamatnih stopa koji je pred nama, građani treba da budu posebno oprezni pri uzimanju kredita sa fleksibilnim (promenljivim) kamatnim stopama“, zaključuje Šoškić.
Stručnjaci, poput Šoškića smatraju da je rast kamatne stope odraz ekonomske realnosti i rasta inflacije.
„Narodna banka je morala ranije da reaguje na ovaj način, ali je i ova reakcija, iako kasna, poželjna za suzbijanje inflacije u narednom periodu. Nažalost, ova mera NBS neće biti dovoljno efikasna jer, kao što znamo, NBS u poslednjih deset godina nije aktivno radila na jačanju uloge dinara u domaćem finansijskom sistemu, što bi ovu i slične mere učinilo znatno efikasnijim i što bi smanjilo potrebu za daljim podizanjem kamatnih stopa u dinarima. Paralelno sa ovom merom, NBS je morala zaoštriti i kreditnu ekspanziju u evrima, jer bez toga se de facto šalje pogrešna poruka dužnicima da im je povoljnije zaduživanje u evrima i to je pograšan signal ako se želi čuvati stabilnost finansijskog sistema“, smatra Šoškić.
Koga će najviše pogoditi rast referentne kamatne stope
Ovo je loša vest za sve koji imaju kredite sa varijabilnim kamatama, jer će se njima rate povećati pola procentna poena, koliko je povećana i referentna kamatna stopa.
Profesor ekonomksog fakulteta Ljubodrag Savić objašnjava da je rast kamatne stope očekivan i da je to realnost u trenutku kada inflacija raste.
On objašnjava da će posledice rasta referentne kamtne stope osetiti oni koji imaju promenljivu kamatnu stopu – naročito ako je reč o dinarskim kreditima.
„Za one koji su uzeli male iznose kredita, to neće predstavljati veliko opterećenje, ali za one koji su imal investicione kredite na duži period, to može biti znčajno opterećenje“, navodi Savić. Nisu bezbedni ni oni sa deviznim kreditima i varijabilnim kamatnim stopama.
„Njima će doći do povećanja mesečnih rata za onoliko koliko je porastao euribor. On je sada u negativnoj vrednosti i još uvek se odbija od kamatne marže. Ne treba očekivati da će to potrajati, pitanje je dana kada će i Centralna evropska banka morati da se prilagođava i prihvati inflaciju“, kaže iskusni ekonomista.
Dejan Šoškić: Zlato je prirodni izbor, dolar i evro se štampaju u velikoj meri
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
