Klimatske promene Srbiju do sada koštale sedam milijardi dolara

Biznis 12. okt. 202116:49
Podeli:
Foto: Shutterstock

Predstavnici nordijskih zemalja razgovarali su danas u Privrednoj komori Srbije o svojim iskustvima u sprovođenju cirkularne ekonomije, ali i o planovima i mogućnostima Srbije u sprovođenju cirkularnih rešenja.

Konferenciji “Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva”, prisustvovalo je preko 250 učesnika, a cilj je bio predstaviti iskustava nordijskih zemalja u njenom sprovođenju, kao i planove Srbije za prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju, prenosi Danas.

Kao preduslov za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji napravljen je plan za njeno sprovođenje koji će, kako kažu, biti usvojen do kraja godine, ali i mapa puteva koju je Srbija prva izgradila u regionu.

Nakon izgradnje komunalne infrastrukture, u planu je težnja ka privrednom modelu u kome se ništa ne baca, već se reciklira.

“U decembru će biti četiri godine od osnivanja Centra za cirkularnu ekonomiju, što je prva arhitektura Balkana za cirkularnu ekonomiju”, rekao je Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju, dodajući da je Srbija izgubila preko sedam milijardi dolara usled klimatskih promena.

“Prošle godine pokrenut je proces osnivanja digitalne platforme koja je aktivna od aprila ove godine, a danas imamo i alijansu za zelenu tranziciju. To je familija odgovornih kompanija za budućnost koje unutar alijanse razmenjuju dobre prakse. Prošli smo romantičan period kad smo bili simpatični jer smo arhitektura sistema, a sada imamo izazove koji nas čekaju, pre svega dekarbonizacija industrije, ekološke takse i porezi, energetska efikasnost. Najviše ćemo raditi na pristupu zelenom novcu – novcu koji se ubira od zagađivača, da ga pretvorimo u racionalno koristan. Cilj je da otpad postane mikro i makro biznis”, rekao je Mitrović.

Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović istakla je da Ministarstvo zaštite životne sredine aktivno radi na sprovođenju cirkularne ekonomije, te da je u tom procesu važna podrška evropskih partnera, budući da je EU lider u zelenoj tranziciji.

„Naša mapa puta je urađena po uzoru na slična dokumenta Slovenije, Finske i Holandije. U njoj se nalaze smernice kojima idemo, ali se i omogućava privredi prelazak sa linearnog na cirkularni model. Mapa puta je identifikovala sektore u Srbiji koji imaju najveći potencijal za ovu tranziciju, u koje spadaju industrija, poljoprivreda, proizvodnja hrane, otpad od hrane, plastika, ambalažni i građevinski otpad“, rekla je Vujović.

Kao sledeći važan dokument koji se odnosi na ekonomsku tranziciju u Srbiji ministarka je navela „Program eko reformi 2022-2024“, koji je uvršten u mere „Uvođenje koncepta cirkularne ekonomije kroz definisanje strateškog okvira“.

Predstavnici Srbije na konferenciji istakli su da je znanje ono što najviše nedostaje u realizaciji zelene ekonomije, te da je stoga važan primer nordijskog iskustva u načinima njenog sprovođenja.

Rasmus Eisted iz Ministarstva za zaštitu životne sredine Danske, ukazao je da su strategija, saradnja i planovi glavni fokus pri tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji.

Ambasadorka Švedske Anika Ben David, upozorila je da je u ovom procesu najvažnija prvenstveno podrška vlade, podrška firmi ali i podrška građana. Kako je lako učestvovati u ostvarenju zelene ekonomije pokušala je da dočara dolaskom u second hand odeći, čime je pozvala na ponovnu upotrebu već korišćenih materijala.

Komentari

Vaš komentar