2
Najava ministra finansija Siniše Malog da će država ponovo pomoći građane i privredu novim merama, ukoliko se za to ukaže potreba zbog situacije u vezi sa virusom korona, u javnosti je otvorilo pitanje da li to znači da bismo ponovo mogli da računamo na jednokratnu isplatu, poput sto evra koje je dobilo više od šest miliona građana.
„Ono što je bitno za građane i zaposlene, kao što smo reagovali u martu i aprilu, brzo i efiksano, država će reagovati ponovo ako se za to ukaže potreba”, rekao je Siniša Mali.
Na pitanje postoje li šanse da građani ponovo dobiju neku jednokratnu pomoć u kešu iz državne kase, ekonomista Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju jasno odgovara: „Nadam se da nema“.
To je, kako ističe, bila po svim ocenama prilično loša mera u smislu da je potrošeno mnogo para, a da to pomoglo jako malom broju ljudi.
„Grubo rečeno, na meru isplate 100 evra punoletnim građanima potrošeno je oko 600 miliona evra, a po evidenciji ministarstva imate 100.000 siromašnih domaćinstava. Neka ima po 2,5 člana po domaćinstvu, to mu dođe 250.000 siromašnih. Da je svako dobio po 100 evra, to je 25 miliona evra. Toliko je trebalo novca da se pomogne samo siromašnim građanima, što je u odnosu na 600 miliona evra mnogo manje novca. To, opet, znači da bi ostalo mnogo više novca da se pomogne privrednicima u trećem, četvrtom krugu – onima kojima je to neophodno“, istakao je Radosavljević.
Isplata sto evra bila je, kaže, loše targetirana mera.
„Hajde da uvažimo okolnosti da se u prvom naletu epidemije nije ništa znalo, pa se sipalo sa svih strana, ali s obzirom da se sada mnogo više zna i o putanji i nekom očekivanom kretanju u narednom periodu, treba očekivati da nove mere, ako ih bude, budu i mnogo bolje targetirane“, objašnjava sagovornik Nova.rs.
To je važno jer će država, podseća, ove godine imati istorijski veliki deficit, veći od četiri milijarde evra.
„Ako govorimo o siromašnima, apsolutno bih se složio sa takvom merom – da njima treba isplatiti pomoć u gotovini, i da im treba pomoći. Siguran sam da gospodinu Miroslavu Miškoviću ne treba tih 100 evra. Ne treba ni meni. Takvih je mnogo više, i mislim da bi se kasa mnogo ispraznila sa ponovnom isplatom tih sredstava. A već sada imate sektore koji zahtevaju pomoć – hotelijeri i turizam su u potpunom raspadu i njihovo vraćanje na neki prethodni nivo ne očekuje se ni tokom iduće godine“, upozorava Goran Radosavljević.
Ključno je, kaže, ono što je Fiskalni savet rekao – ako i sledeće godine nastavimo sa istom pričom – bićemo u veoma velikom problemu.
„Mislim da više nema prostora populizmu“, zaključuje Radosavljević.
Da je mera isplate sto evra bila loša u samom startu, ukazivao je Fiskalni savet ponavljajući da je za tu meru dato više para nego za ceo zdravstveni sistem u poslednjih nekoliko godina.
„Preko 600 miliona evra koliko je ova mera koštala moglo je da pokrije godišnje isplate za najmanje 500.000 ljudi koji primaju neku vrstu socijalne pomoći ili godinu dana naknada za nezaposlenost za preko 200.000 ljudi. Dakle, s ovim sredstvima mogle su da se naprave čuda u socijalnoj politici. Da ne pominjem da su godišnje investicije države u zdravstvo u prethodne tri godine bile 100-150 miliona evra. Znači Vlada je tokom zdravstvene krize jednokratno dala pet puta više sredstava za ekonomski i socijalno promašenu meru od prosečnih godišnjih investicija u zdravstvo“, istakao je u intervjuu za Nova.rs Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
Najveća ironija je svakako to što država ta sredstva nije ni imala, pa su, ukazivao je Petrović, svi poreski obveznici prvo morali da se zaduže za tih 100 evra, naravno sa kamatom, kako bi im država ista ta sredstva „poklonila“.
U svojoj najnovijoj analizi, računica Fiskalnog saveta je pokazala da je 72 milijarde dinara, koliko je državnu kasu koštala mera isplate 100 evra građanima, doprinela porastu deficita u budžetu za oko 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
