0
Za svako letovanje poželjno je da napravimo neki finansijski plan, kako nam se odmor ne bi pretvorio u finansijki košmar. Da ne bi zapali u dugove zbog sume novca koje smo potrošili tokom putovanja, donosimo vam savete kako da očuvate svoju finansijsku disciplinu.
Često se dešava da tokom letovanja premašimo sumu novca koju smo očekivali da potrošimo za dane boravka na nekoj destinaciji, a najveći krivac za to upravo može da bude i naše neplaniranje troškova. Čak i kada procenimo troškove putovanja, važno je da uvek imamo i neki dodatni novac koji treba da nam služi za neke neplanirane troškove.
Savet je da taj dodatni novac za neplanirane troškove bude oko 20-30 odsto procenjene sume novca.
Finansijska savetnica, Karolina Herbut, ističe za portal Nova.rs da naši sugrađani kada idu na letovanje svoje troškove treba da isplaniraju unapred i ističe da ljudi treba da konkretizuju svoj plan letovanja, pa tako i svoje troškove.
„Ako idu na 10 dana šta bi oni za tih 10 dana radili i koliko im je novca za to potrebno i to na dnevnom nivou, jer sve dok razmišljamo onako ukupno, kao 10 dana, lako može da se omaši cifra“, kaže naša sagovornica.
Savet našim turistima je da stave na papir sve moguće troškove poput hrane, pića, toga da li ćemo iznajmiti ležaljke, ali i cene i drugih stvari.
Ljudi treba da naprave precizan budžet letovanja i pored toga da ostave još 20 ili 30 odsto novca za nepredviđene troškove, savetuje Herbut jer se često desi da nešto zaboravimo da uračunamo. Na primer odemo u apartman i onda tamo vidimo da nema sapuna i onda moramo da ga kupimo, i kada se sve takve sitnice sakupe, one mogu mnogo da nas koštaju na kraju ako ne uračunamo neplanirane troškove.
Tako ako smo izračunali da nam za 10 dana letovanja, dnevno treba 30 evra, onda pored tih 300 evra treba da dodamo još 20 ili 30 odsto, pa se savetuje da nam onda minimum bude 360 evra koje ćemo poneti za trošak.
Finansijska savetnica ima i predlog koji može da nam pomogne da održimo finansijsku disciplinu tokom odmora – metoda kovertica.
Naime, tokom letovanja možemo da koristimo prave koverte ili kovertice, u koje možemo da stavimo iznos novca potreban za taj dan i tako odemo na plažu ili u gradu. To bi moglo da nam pomognemo da ne posegnemo za potrošnjom većom od planirane.
Ako kažemo da je na primer potrebno dnevno 30 evra, onda sa tom svotom novca idemo u novčaniku i do kraja tog dana nećemo više potrošiti, jer ako imamo 150 evra u novčaniku, a planirali smo da potrošimo 30 dnevno, možemo lako da posegnemo i za ostatkom.
Kada se radi o korišćenju kartica, Herbut ističe da to može biti pametna kombinacija koja može da se koristi sa kešom, posebno u situaciji da ostanemo bez papirnatog novca.
Međutim, upozorava da treba voditi računa o konverziji koju plaćamo u inostranstvu, jer, kako kaže, nisu isti troškovi ako je kartica vezana za dinarski ili devizni račun. Naime, kada plaćamo recimo u Albaniji, a kartica je vezana za dinarski račun, onda imamo dve konverzije jer se dinar menja u evre, pa onda evri u lokalnu valutu, ako drugačije nije definisala vaša banka.
Upitana koliko naši sugrađani nose novca na letovanje sa sobom, Herbut nam navodi da u svojoj okolini ima ljude koji idu sa 150 evra, a sa druge ima i onih koji idu sa 500 pa do 1.000 evra.
„To su velike razlike, ali to su moja iskustva. To mnogo može da varira koliko će ljudi da potroše“, kaže ona.
„Neko ode u neku zemlju gde je povoljnija cena hrane i smeštaja, a onda ipak ode u neko skuplje mesto pa onda mu dođe na isto kao da je otišao na neku skupu destinaciju“, kaže Herbut o ljudima koji u skupljim destinacijama teže štedljivosti, a u jefitnijim mestima skupljim restoranima i barovima.
Za planiranje troškova letovanja bitno je i sa kojim i kakvim ljudima idemo. Naime, važno je pre letovanja da popričamo sa njima i vidimo šta su njihove preferencije tokom odmora da nam letovanje ne bi ispalo višestruko skuplje nego što smo planirali.
„Često se dešava da možemo više da potrošimo kada idemo sa nekim u društvu koji ima više sredstava i koje je navikao da troši više nego mi. Onda je sasvim okej da se dogovorimo oko toga da li ćemo uzimati hranu za poneti, kuvati u apartmanu ili sesti negde u restoran“, kaže Herbut za naš portal.
Dodaje da na taj način naši sugrđani neće imati nikakva neprijatna iznenađenja, svađe ili tenzije među njima ako se sve dogovore unapred.
A da li vi planirate vaše troškove, kao i da li vam je psihološki lakše da koristite karticu ili keš tokom letovanja kako bi sačuvali svoju finansijsku disciplinu?
Bonus video – Rotirajući hotel
Pratite nas i na društvenim mrežama:
