„Zasadi maline će se preorati. Srbija više neće biti vodeća u proizvodnji, a imamo najkvalitetniju malinu na svetu. Imam zasade na dva i po hektara. Ne mogu da se oslonim sama na njenu proizvodnju, jer nikada ne znam kada će nekome da padne na pamet da obori cenu. Imam šestoro dece, i da bi ih prehranio primoran sam da se bavim i drugim granama poljoprivrede“, kaže Dragiša Terzić, proizvođač maline iz Arilja.

Terzić smatra da je situacija u kojoj su se našli ništa drugo nego stvar dogovora hladnjačara. „Oni znaju da ove godine seljaku realno mogu da plate 3 evra za kilogram.

I to i treba da urade. Mi prošle godine nismo tražili ni 500 ni 600 dinara, oni su sami izašli sa tom cenom. Apelujem na hladnjače da sačuvaju ovu
proizvodnju jer će ubuduće hladiti nešto drugo, zato što maline neće biti“, priča Terzić.

Hladnjačari su krenuili sa cenom koja je ispod koštanja maline. Radnici malinare uglavnom koštaju 6.000 dinara i koji u proseku naberu oko 40
kilograma dnevno. Njihova računaca pokazuje da kada to podel dobijaju 150 dinara.

„Toliko nas košta samo berba. A da ne pričamo o podizanju zasada, repromaterijalu, đubrivu…Srbija je prošle godine proizvela oko 60.000 tona
maline, a na izvozu se pojavljuje nekih 90.000 tona. Znači, hladnjačari treba da prestanu da uvoze maline lošijeg kvaliteta iz Poljske i Ukrajine. A
mi seljaci odlično znamo koliko Ukrajina ima maline. Iamo sve podatke koje treba da imamo. Pa to je manje nego što mi proizvedemo u Arilju“, kaže
ovaj malinar iz Arilja.

Malinari koji su se u ponedeljak okupili u centru Arilja, kažu da u deset uvek imaju dve godine u kojima se ovakve stvari dešavaju. Smatraju da
hladnjačare ne interesuje da se u Srbiji napravi malina koja će biti strateški proizvod. Ili kako objašnjavaju, da Srbija umesto 250 miliona deviznog
priliva dobije milijardu evra.

„Država treba da stvori ambijent. Ministarka je tri puta dolazila u ove krajeve. Reč je o privatnim hladnjačama. Kažu da ne mogu da skladište
malinu po ceni od 400 dinara, ali po 150 dinara ima mesta. Malina je proizvod koji se u Evropi prodaje od 18 do 25 evra po kilogramu. Gde završava razlika od 200 dinara koliko se sada plaća do tih 18 evra. Vilamet ima od 12 do 18 odsto suve materije u sebi. U sitnim košticima se nalaze

sastojci od kojih se prave lekovi. To izgleda njih ne zanima“, ispričao je Dragiša Tarzić.