Kako je SNS vlast upropastila i Apoteku Beograd: Nekada sami sebe izdržavali, a sada nemaju ni za plate

U pismu koje je Sterijadis dostavila našem portalu, a upućeno je javnosti, objašnjava, pre svega hronološki i činjenično, kako je izgledalo sistematsko urušavanje jedne od nekada najuspešnijih beogradskih firmi.

Pismo prenosimo u celosti:

"Pre više od 20 godina prestali smo da budemo direktni korisnici republičkog budžeta. To znači da smo novac za plate i ostala sredstva za materijalno održavanje obezbeđivali iz sopstvenog budžeta. Dalje, 2007. godine menjamo osnivača (vlasnika) i to postaje Grad Beograd, ali još ne prelazimo na drugi budžet, nego se finansiramo iz sopstvenog budžeta, da bi 2013. godine stupio na snagu Zakon o javnim navakama, a 2015. i Zakon o centralizovanim javnim nabavkama.

U međuvremenu, 2014. godine privatne apoteke dobijaju pravo da izdaju lekove na recept. Kako smo pre toga bili dominantni na tržistu, sve ove zakone smo prihvatili, jer smo smatrali da je ispravno imati zdravu konkurenciju. Međutim, vrlo brzo nakon toga počinjemo da poslujemo negativno. Privatnici ne podležu Zakonu o javnim nabavkama, veletrgovine otvaraju svoje lance apoteka, potom apoteke niču jedna pored druge...

Privatne apoteke dobijaju povlašćen položaj

Sve ovo trebalo je da bude uređeno Zakonom o Apotekarskoj delatnosti, koji do danas nije usvojen. Privatizacijom Apoteke Beograd gubi Grad Beograd kao i Beograđani.

Tržiste lekova postaće kontrolisano samo privatnim kapitalom, što može uticati na povećanje cene lekova. To je ono što vidimo da se dešava u trgovinskim lancima, zbog čega su nezadovoljni mnogi građani. Ne smemo dozvoliti da se lek izjednači sa robom i zdravljem se ne sme trgovati. Da bi Apoteka Beograd opstala i bila prisutna na tržistu, potrebno je promeniti ono što je nepovoljno za naše poslovanje, a to su pre svega centalizovane javne nabavke.

One se sprovode tako što u naše ime, lekove koji idu na recept nabavlja Republički fond za zdravstveno osiguranje. Kako nismo mogli direktno da pregovaramo sa dobavljačima, nismo bili u prilici da dobijemo povoljnu cenu leka. Takođe nismo mogli brzo da nabavljamo nove lekove na tržistu, zbog samog postupka sprovođenja centralizovanih javnih nabavki. Novac koji je bio na našem računu, a koji smo stekli prethodnih godina, kada smo bili dominantni, polako se trošio, što nas je dovelo u situaciju u kojoj se danas nalazimo.

Naš sindikat obraćao se resornom ministarstvu i održan je sastanak na kojem su započeti razgovori o načinu na koji možemo biti izuzeti iz sistima centralizovanih, a ostati u sistemu javnih nabavki.

Ovo bi nam olakšalo poslovanje i pored toga što bismo obezbedili bolju dostupnost lekova našim pacijentima, mogli bismo i da zaradimo novac za svoje plate, čije isplate kasne dva i po meseca. Međutim, kako predugo ne poslujemo pozitivno, najveći problem koji sada imamo i koji se hitno mora rešiti su naši dugovi ka dobavljačima. Zbog tih dugova imamo problem sa snadbevanjem, a neadekvatna snabdevenost nam onemogućuje da pacijentima pružimo kvalitetnu farmaceutsku zdravstvenu zastitu.

Obećanja Grada...

Oslabljeno snabdevanje je povezano sa smanjenim prihodima, to jest, smanjenim pazarima, što je opet povezano sa nemogućnošću da zaradimo naše plate ili poručimo lekove na način na koji smo to ranije činili.

Od prošle godine traju pregovori i razgovori sa Gradom, od kojeg očekujemo pomoć u vidu reprograma većeg dela naših dugovanja. Sindikat je davao predloge i u saradnji sa v. d. direktorom Nikolom Prelevićem, kao i sa menadžmentom, predao Plan reorganizacije i stabilizacije poslovanja Apoteke Beograd.

Obećanja Grada da će se dogovor o reprogramu realizovati, data su krajem prošle godine, a nisu ispunjena do danas. Menadžment je Sekretarijatu za zdravstvo uputio inicijativu, ali Sektetarijat još uvek nije odreagovao i ukoliko to uskoro ne uradi, tražiće se odgovornost za nepostupanje!

Direktor je u saradnji sa menadžmentom upravnicima apoteka izneo Plan reorganizacije i stabilizacije poslovanja, postignut je dogovor sa zaposlenima o promeni načina našeg rada kako bismo na najbolji način iskoristili obećanu pomoć. Nezadovoljstvo brzinom kojom Grad reaguje kada su u pitanju naši problemi dostiže pik kod zaposlenih, a kako sporo postupanje Grada u mnogome umanjuje naše šanse za dalje očuvanje, Sindikat će o našim daljim koracima odlučivati na prvom narednom sastanku.

Moram da napomenem da smo kao zdravstveni radnici uvek osećali dužnost da pomognemo našim građanima. Naše usluge su im neprestano dostupne svakog dana tokom godine, kroz naše dežurne apoteke. Posedujemo Galenske laboratorije, osposobljene za serijsku proizvodnju preparata, čajeva i lekova različite namene, sa cenama koje su prilagođene našim građanima. Mnoge apoteke imaju laboratorije u kojima rade specijalisti farmaceutske tehnologije i magistri farmacije, izrađujući pojedinačne magistralne preparate za naše pacijente u različitim oblicima: kapi i masti za oči, lekoviti losioni, gelovi i kreme, vagitorije i supozitorije, kao i podeljene praškove i sirupe za bebe i decu.

U sklopu Apoteke Beograd posluju specijalizovane apoteke, koje se bave pružanjem farmaceutskih zdravstvenih usluga pretežno onkološkim pacijentima, dijabetičarima, kao i drugim posebnim kategorijama. Za vreme prirodnih nepogoda nesebično smo ugroženim građanima pružili svu pomoć. Za vreme pandemije smo bili zdravstveni radnici koji su najdostupniji našim građanima. Bili smo spremni da se zarad naših pacijenata odreknemo profita i prodavali smo maske cenovno povoljnije nego ostale apoteke.

Finansirali plate za domove zdravlja i kliničke centre

Takođe, Apoteka Beograd je deset meseci, u periodu od oko polovine 2012. do maja 2013. godine, sredstvima koje je ostvarivala od dobiti, finansirala plate za 60 lekara i 100 medicinskih sestara, tada zaposlenih na određeno vreme u beogradskim domovima zdravlja i četiri klinička centra.

Uvek smo osluškivali potrebe naših građana i našeg grada, bili tu za njih u svim nevoljama i zahvaljujemo se na prilici da oni poslušaju nas. Želimo da našim građanima ukažemo na to kako je došlo do urušavanja Apoteke Beograd i kako su naši zaposleni dovedeni u ovaj nepovoljan položaj.

Našim građanima smo uvek bili dostupni, a Gradu smo pomagali. Sada je došao čas da nama pomogne Grad, jer mi smo potrebni našim građanima. Javno zdravlje je lanac, a Apoteka Beograd važna karika tog lanca”, u svom obraćanju napisala je Jelena Sterijadis, diplomirani farmaceut i član Odbora, a u ime Odbora Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije - Sindikalna organizacija zaposlenih u Apoteci Beograd.

***