4
Više od dve decenije građani Srbije čekali su na izgradnju Koridora 10, a iako je ovaj auto-put, dugačak nešto više od 300 kilometara, završen pre pet godina, koliko nas je njegova izgradnja koštala – nikada zvanično nije saopšteno. Ono što znamo jeste da su cene gotovo svih deonica tokom gradnje rasle, pa je vrednost, prema nekim procenama, dostigla neverovatnih milijardu i po evra.
Uvećavanje vrednosti radova različitih infrastrukturnih projekata ustaljena je praksa u Srbiji. Svojevrsni pionir u tome je auto-put od severa do juga zemlje, Koridor 10, na koji su građani čekali duže od dve decenije, s obzirom na to da se svake godine, u proseku, gradilo 13 do 14 kilometara. Radovi su zvanično završeni odavno, 2019. godine, ali koliko nas je ovaj projekat koštao, i dalje ne znamo zvanično.
Nezvanično, prema procenama, u pitanju je iznos od oko milijardu i po evra. Kako je još 2019. godine rekao Nenad Ivanišević, član Skupštine „Koridora Srbije“, vrednost radova može se meriti po visini kredita koji su odobreni za ovaj projekat.
„Od Evropske investicione banke smo dobili nekih 590 miliona evra, od Svetske banke 275, od Evropske banke za obnovu i razvoj 150 miliona. To kad saberete, imamo milijardu. Osim toga, imamo ulaganja koja je Republika Srbija imala. Sve to je potrebno sabrati da bi se dobila finalna slika, ali ja verujem da je negde između milijardu i milijardu i po evra“, rekao je tada Ivanišević za Insajder.
U nedavno objavljenoj analizi o politici javnih investicija u Srbiji, Fiskalni savet istakao je kako je zaobilaženje procedura ubrzalo sprovođenje projekata i „otkočilo“ neke projekte čija je realizacija kasnila godinama, a kao primer naveli su upravo Koridor 10. Fiskalni savet je objasnio da je jedan od problema koji su uočili tokom analize ovog projekta bio da su pojedine firme konkurisale na tenderima sa takozvanim damping cenama, odnosno ispod realne cene koštanja, koje je ova institucija označila kao „nerealistično niske“.
PROČITAJTE JOŠ
4
0
0
„Nakon dobijanja posla onda su se pojavljivali dodatni troškovi i sporovi sa državom, zbog čega je dolazilo do zastoja u radovima i velikog probijanja prvobitnih rokova. Ovaj primer jasno pokazuje kako je odluka države da sistematski zaobilazi (tada izuzetnoi neefikasne) procedure odjednom presekla ovakve anomalije, ubrzala i povećala javne investicije“, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
Još 2015. godine, tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da je cena Koridora 10 uvećana za najmanje pola milijarde evra.
„Za Koridor 10 je pre dosta godina izdvojeno 1,1 milijarda evra da se uradu. Kada bude završen krajem 2016. godine, ispašće da smo mogli da uradimo koridor i po. Najmanje pola milijarde evra dali smo za odštetne zahteve i lošu eksproprijaciju“, rekla je Mihajlović tada za „Politiku“.
Iako zvanično niko nije saopštio koliko smo na kraju platili Koridor 10, postoje egzaktni podaci o pojedinačnim deonicama, a za većinu njih jedna stvar je zajednička – vrednost radova se povećavala. Jedan od tih primera je deonica Srpska kuća – Levosoje, jedna od retkih koju je država finansirala iz budžeta, a ne iz međunarodnih kredita. Vrednost radova skočila je – zbog zastarelog projekta.
Konkretno, posao na ovoj deonici započet je 2015. godine, kako će se ispostaviti, po projektu koji je CIP izradio još 2008, pa se stanje na teretnu otad značajno promenilo. Projektu je dodat novi posao, regulacija reke Južna Morava, bez objašnjenja zbog čega je, na prvom mestu, potpisan ugovor po zastarelom projektu. A kada je ustanovljeno da će za posao biti potrebno više novca nego što je prvobitno ugovoreno, radovi su zaustavljeni, ugovor je okončan i raspisan je novi tender, na kojem su poslovi dodeljeni istim kompanijama kao i pre obustave radove – privatnim firmama „Srbijaajutoput“ i „MBA Ratko Mitrović niskogradnja“.
Prvobitno ugovorena vrednost radova iznosila je 3,3 milijarde dinara, ali je konačna vrednost posla dostigla 4,3 milijarde.
Kako je Zorana Mihajlović je u maju 2019. godine rekla za „Politiku“, očekuje se da je krajnji iznos auto-puta kroz Grdeličku klisuru, dugačkom 26,3 kilometra, bude veći od 350 miliona evra. To je barem 110 miliona više od prvobitno ugovorene cene za deonicu koju je struka okarakterisala kao najzahtevniju, zbog više od 30 mostova i dva tunela koji se tu nalaze. Inače, ovaj deo Koridora 10 finansiran je iz kredita Evropske investicione banke i delom Svetske banke.
Projekat za ovu deonicu menjan je čak 11 puta, a da su na terenu postojali veliki problemi postalo je jasno još u aprilu 2017. godine, kada se deo potpornog zida kod tunela Predejane urušio prvi put. Isto se ponovilo i naredne godine, dva puta.
U istočnom kraku Koridora 10, sa 499,5 stiglo se na čak 904,5 miliona evra, koliko je na kraju uloženo.
Te 2019. godine, poslednja novootvorena deonica bila je „ipsilon krak“ – obilaznica oko Subotice koja povezuje Kelebiju sa auto-putem Beograd-Horgoš, dugačka 24 kilometra. Građani su na ovu deonicu čekali 30 godina. Zvaničnici su za ovoliki rok krivili „probleme sa eksproprijacijom“, izradom projektne dokumentacije, a u budžetu je u jednom trenutku falilo milijardu i po dinara.
Koliko je ovaj krak koštao još jednom nije poznato, ali se zna da je samo tokom 2017, 2018. i 2019. godine izdvojeno više od 1,8 milijardi dinara.
Puštanjem u saobraćaj ovog kraka, višedecenijski radovi na Koridoru 10, koji su zadavali muke svakoj vlasti, završeni su. Otvaranju je, naravno, prisustvovao predsednik Aleksandar Vučić.
BONUS VIDEO Fruškogorski koridor se gradi kao Skadar na Bojani – rokovi se stalno pomeraju, cena raste
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare