Nikada i ni pod kakvim uslovima nemojte da dajete svoj PIN kod drugim licima, nemojte da ga šaljete mejlom niti da takve podatke memorišete na svojim elektronskim uređajima, plaćajte samo putem sigurnih platformi i vodite računa kada otvarate aplikacije. To su osnovne mere predostrožnosti ukoliko želite da se zaštite od onlajn prevare.
Portalu Nova.rs javio se čitalac koji tvrdi da je bio žrtva onlajn prevare preko Google servisa. Priča da mu je u tri navrata, za manje od 10 minuta, sa računa skinuto skoro 49000 dinara, dok je sa drugog računa, koji je bio prazan, pokušana transakcija od skoro 36000 dinara.
Takođe, kako navodi, nedelju dana ranije, pokušane su transakcije i sa trećeg računa, koje su automatski blokirane i refundirane od strane banke.
Tvrdi da je podatke o svojim platnim karticama imao samo i isključivo na svom Google nalogu gde ih je koristio za plaćanje Google Play Music servisa i nikada ih nije koristio za druga plaćanja.
Nakon prvog pokušaja skidanja novca sa računa, kako navodi, promenio je šifru na nalogu i preduzeo sve Googlove mere predostrožnosti, ali očigledno bezuspešno.
U Nacionalnom centru za prevenciju bezbednosnih rizika (Nacionalni CERT) navode da njima do sada nisu prijavljeni ovakvi slučajevi, ali upozoravaju da su slične prevare veoma zastupljene na svetskom nivou.
„Uglavnom se dešavaju kada korisnik preuzme zlonamerni softver-malver sa interneta, ne znajući da je u pitanju maliciozni sadržaj. Zlonamerni softver može da preuzme kolačiće i kredencijale za logovanje koji se čuvaju u servisima kao što su internet pretraživači, aplikacije za razmenu poruka, VPN, FTP, elektronska pošta, gejmerski nalozi i nalozi za onlajn plaćanje i drugi“, objašnjava iz Nacionanog CERT-a.
Pošto napadač može da zloupotrebi pribavljene informacije, savetuju što hitniju promenu svih lozinki korišćenjem drugog nezaraženog računara. Ukoliko je u pitanju mobilni telefon, preporučuje se vraćanje na fabričko podešavanje, a ukoliko je reč o računaru, reinstalacija računara.
Preporuka Nacionalnog CERT-a je da ukoliko ste izgubili novac, odmah kontaktirate svoju banku i prijavite slučaj policiji.
Kao prevenciju da vam se ovo ne bi desilo, savetuju korišćenje antivirus programa na svim uređajima, obazirivost kad se preuzimaju aplikacije i otvaraju prilozi elektronske pošte, korišćenje pouzdanih platformi za plaćanje, kao i da se ne koriste javne bežične tačke za pristup internetu prilikom obavljanja onlajn finansijskih transakcija.
Saša Živanović, nekadašnji načelnik Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije, objašnjava za Nova.rs da podaci korisnika mogu biti kompromitovani na razne načine.
Hakerske grupe, prema Živanovićevom iskustvu, ne napadaju često pojedince, već onlajn prodavnice i tamo pokupe podatke velikog broja korisnika.
„Kada kupujete preko interneta, jako je važno da birate sigurnog trgovca, gde su već bezbedno kupovali neki vaši prijatelji ili poznanici. Potrebno je da se obrati pažnja da se pristupa sigurnom linku koji sadrži ‘https’, jer ukoliko nemaju ‘s’ u svom protokolu reč je o nebezbednim linkovima“, opisuje Živanović.
Upozorava da građani jako greše kada prilikom neke transakcije, zato što ih mrzi da više puta kucaju tražene informacije, dozvole telefonu ili računaru da zapamti njihove podatke.
„Tada podaci ostaju u njegovoj keš memoriji odakle mogu da ih pokupe virusi“, dodaje.
Građani, kako savetuje Živanović, moraju da vode računa i o tzv. fišing stranicama, odnosno lažnim stranicama pojedinih institucija ili banaka preko kojih hakeri takođe kradu podatke.
„Dosta je bila rasprostranjena prevara kada vam stigne mail koji je navodno iz vaše banke, gde vas obaveštavaju da podižu nivo bezbednosti na internetu. Nude vam link koji ide ka lažnoj stranici, identičnoj kakvu ima vaša banka i traže da popunite podatke, uključujući i pin. To je odmah sumnjivo, jer pin ne bi trebalo da se daje nikome, pa ni bankarskom službeniku“, objašnjava Živanović.
U bankama takođe upozoravaju da nikada nikome ne dajete svoje PIN kod drugim osobama niti da koristite opcije memorisanja PIN koda na pojedinim uređajima.
Preporuka je da za plaćanje na internetu koristite sajtove koji su uključeni u program sigurne kupovine na internetu, kao i da ukoliko vaša banka izdaje karticu predviđenu samo za plaćanje na internetu, koristite tu vrstu kartice.
I banke upozoravaju da ukoliko se putem mejla, socijalnih mreža ili linkova u istim, traže podaci sa vaše platne kartice, nikada ne dostavljajte iste, čak ni u slučajevim kada oni izgledaju kao da su poslati od strane banke.
Nikada ne unosite PIN platne kartice na internetu, jer banka nikada neće tražiti da joj dostavite PIN kod.
Redovno proveravajte izvode i transakcije po svojim računima.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare