Kako će se sankcije naftnom gigantu Lukoilu odraziti na Srbiju: Da nije problema sa NIS-om, udar ne bi bio veliki

Situacija sa naftom i gasom nikako nije dobra za Srbiju. Uvedene su restriktivne mere Naftnoj industriji Srbije, a vlasti u Srbiji sa ruskom stranom još nisu pronašli rešenje za ovaj problem. Pod znakom pitanja je i gasni sporazum sa Ruskom Federacijom. I na sve to Amerikanci su uveli sankcije Lukoilu, koji ima svoju ispostavu i u Srbiji.

Na ovu temu smo razgovarali sa nezavisnim energetskim ekspertom Draganom Vlaisavljevićem i Željkom Markovićem, stručnjakom za energetiku iz Saveza energetičara.

"Ako se stvarno otkaže kupovina Lukoila neće biti pozitivno, nego negativno i to u smislu odlaganja rešavanja problema snabdevanja, bar preko ovog lanca Lukoila u celom regionu. Šta će dalje biti je stvarno pitanje, da li će se naći novi kupac i u kom vremenskom periodu itd... Koliko vidim problematika oko snabdevanja i derivatima je malo šira, ne samo u Srbiji, već i u Evropi, pa ne bi bilo dobro da se sve to superponira. Očigledno ključnu ulogu treba da odigraju rezerzve derivata u Srbiji", naveo je Vlaisavljević.

On je istakao da sve zavisi od države Srbije i angažovanja strateških rezervi derivata.

"Jedino može da odgovori država, a svi mi možemo samo da nagađamo. Tek kada znate tačno pozicije bilo kog energenta, energije i rezervi, mogućnosti dovoza i rešavanje transportnih problema, onda možete da date kvalifikovani i kompetentan odgovor, a ovako je sve pogađanje", dodao je on.

Marković se prvo osvrnuo na odluku Lukoila da proda imovinu u inostranstvu.

"Lukoil je doneo odluku da proda svu svoju imovinu u inostranstvu. Pojavila se neka druga zainteresovana kompanija, ali Amerikanci neće dati licencu da mogu da odrade posao. Kada je neko zainteresovan mora da dobije saglasnost OFAC-a (Kancelarija za kontrolu strane imovine prim.aut), odnosno licencu od OFAC-a da može da isplati pare u Rusiju, jer su pod sankcijama. Ako dobije to, onda će odratiti platni promet, ali ako ne dobije licencu, onda može da plati ali rizikuje da i protiv njega budu uvedene sankcije. I to obično onda odbije tog komintenta. OFAC gleda da li je to neka fingirana prodaja, kao što su kod nas radili sa NIS-om - prebacivali su unutar sebe, pa su to fingirali kao 'Gasprom nije većinski vlasnik', a kada se saberu Gasprom i Gaspromnjeft onda imaju većinu", naveo je on.

Marković ističe da će ovo prinuditi Lukoil da dalje traži novog kupca.

"Lukoil ima 112 benzinskih stanica u Srbiji i dva skladišta. Dobro je da postoji ta maloprodajna mreža što se nas tiče, ali ako gledamo izolovano bez onog problema sa NIS-om, ovo je nešto što bi moglo da se prevaziđe, ne bi bio toliki udar", istakao je on.

Međutim, pošto imamo situaciju sa NIS-om, ovaj slučaj Lukoila, će otežati situaciju u Srbiji, mada ne u nekoj velikoj meri, dodao je Marković.

"Moramo da sačekamo da vidimo šta će se prevashodno rešiti sa NIS-om. To je ono što je nama u fokusu", zaključio je on.

Šta znamo o kompaniji Gunvor?

Gunvor su 2000. godine osnovali švedski milijarder Torbjorn Tornkvist i Genadij Timčenko, koji se smatra članom užeg kruga ruskog predsednika Vladimira Putina. Ova kompanija je neko vreme bila najveći izvoznik ruske nafte u svetu. Kako se navodi, Gunvor se distancirao od trgovine ruskom naftom više od 10 godina.

Pošto je Rusija anektirala Krim 2014. godine, Timčenko je prodao Tornkvistu njegov udeo u kompaniji kako bi izbegao sankcije. Timčenko je prodao svoj udeo od 43,6 odsto u kompaniji. Od tada se Gunvor trudi da se distancira od Rusije.

Lukoil je 30. oktobra objavio da je pristao da proda njenu stranu imovinu Gunvor grupi, posle uvođenja američkih sankcija 22. oktobra ove godine. Tekli su pregovori o kupoprodaji sa Ministarstvom finansija SAD jer je za posao bilo potrebno odobrenje američke vlade.

Američko Ministarstvo finansija objavilo je 6. novembra saopštenje u kojem se navodi da Vašington ne namerava da dozvoli Gunvoru da kupi Lukoil.

"Predsednik Tramp je jasno stavio do znanja da rat mora odmah da se završi", navodi se u saopštenju. Oni su nešto ranije istakli da da ruski predsednik "ima investicije" u Gunvoru i da "možda ima pristup sredstvima kompanije".

Nedugo potom, oglasio se i Guvnor, istakavši da odustaje od posla sa Lukoilom. Međutim, naglasili su da se rukovodstvo kompanije ne slaže sa stavovima američkog Ministarstva finansija.

"Saopštenje Ministarstva finansija SAD zasnovano je na lažnim informacijama i nije činjenično", rekao je portparol kompanije Set Pjetras. On je dodao da kompanija želi da razjasni "nesporazum", dodavši da su oni prodali rusku imovinu i da su javno osudili invaziju na Ukrajinu.

Rafinerija u Pančevu prestaje sa radom

Naftna industrija Srbije (NIS) potvrdila je da će rafinerija nafte u Pančevu, sa postojećim zalihama, raditi do 25. novembra, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Ovaj datum označava trenutak kada će jedina domaća rafinerija prestati sa preradom sirove nafte, a privremeno rešenje, koje je odložilo ranije najavljivani prekid rada već 1. novembra, pronađeno je u korišćenju državnih rezervi.

Američke sankcije za NIS, zbog prisustva ruskog kapitala u vlasničkoj strukturi, stupile su na snagu 9. oktobra.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je pre nekoliko nedelja da je država prodala „između 81 i 84 hiljade tona“ sirove nafte iz svojih rezervi kako bi Rafinerija „mogla da radi“.